Šmitova odluka dodatno produbljuje političku krizu

Na osnovu Ustavu BiH, visoki predstavnik u BiH  ne može donositi zakone, tako da obustavljanje Zakona o nepokretnoj imovini Republike Srpske nema pravno utemeljenje, tvrde sagovornici u emisiji "Izazovi" BN TV. Oni upozoravaju da takve odluke samo mogu dodatno produbiti političku krizu u Bosni i Hercegovini.

Visoki predstavnik u BiH je po Dejtonskom sporazumu, ali i evropskom pravu, vrhovni tumač zakona, ali ne može mijenjati zakone, tvrdi doktor pravnik nauka profesor Petar Kunić. Osporavanje Zakona o nepokretnoj imovini u Srpskoj se može tumačiti samo kao politički pritisak, smatra on.

- Visoki predstavnik je dužan da kada donosi odluku predoči to Savjetu ministara odnosno Predsjedništvu BiH. To se sada nije dogodila, kaže profesor Kunić i ukazuje da visoki predstavnik ne bi smio donositi zakone.  

Član Političkog savjeta PDP-a Gordan Milošević objašnjava da Ustav Bosne i Hercegovine ne tretira pitanje imovine, već je to u nadležnosti entiteta.

- Međutim, sada se polazi od sukcesije bivše SFRJ, i pitanje državne imovine se aktuelizuje 2010. godine kada vlast SNSD-a insistira na prijemu u NATO. Sve vrijeme su se predstavnici Bošnjaka pozivali da je BiH pravni nasljednik državne imovine, dok je Republika Srpska insistirala da je u nadležnosti entiteta. Taj stav Srpske je u skladu sa Venecijanskom komisijom, tvrdi Milošević.

On navodi da su visoki predstavnik, ali i Ustavni sud BiH izašli iz okvira svoje nadležnosti.

- Sukcesija nije dala materijal za spor. Oni su svojim tumačenjem rekli šta može biti proširena definicija državne imovine u odlukama o poljoprivrednom zemljištu i šumama i to “može” preveli u “jeste” i sad i to tumače kao privatnu imovinu koja je predmet spora, a ona to nije, objašnjava Milošević.

Milenko Stanić, jedan od funkcionera SDS koji je 2004. godine bio u grupi političara Srpske koji su pretrpjeli sankcije visokog predstavnika, tvrdi da je čin Kristijana Šmita nelegitiman.

- Ne može se podržati da neizabrani stranac može donositi i mijenjati Ustav, donositi zakone, nametati obavezujuće odluke u nezavisnoj državi, članici Ujedinjenih nacija. To on može da radi u kolonijalnoj zemlji, ali Bosna i Hercegovina nije takva”, rekao je Stanić.

(BN)