Dečak iz Singapura oseća glad bez obzira koliko jede!

Dejvid Su 10-godišnji dečak iz Singapura,oseća glad bez obzira koliko jede. Zamislite da punite stomak obilnim količinama visoko kalorične hrane i nikada zapravo ne doživite onaj osećaj sitosti koji znamo kao “zasićenost” hranom.

Zanimljivosti 09.03.2022 | 15:33

To je ono sa čim se Dejvid Su, 10-godišnji dečak iz Singapura, suočava svaki dan u svom životu. Jer njemu je dijagnostikovan je Prader-Vili sindrom, složeno genetsko stanje zbog kojeg non-stop oseća glad ma koliko (količinski) da jede.

Složena i retka bolesti zvana Prader-Vili sindrom, pored ostalih ozbiljnih simptoma, ostavlja obolele da osećaju glad bez obzira na to koliko jedu. Nastaje usled gubitka funkcije gena u određenom delu hromozoma 15 i na žalost još uvek je neizlečiva.

Jedna od svakih 10.000 do 30.000 beba pati od (SPW) Prader Willi sindromoma.Inače, život sa Prader-Vili sindromom (SPW) je težak, posebno za ljude koji brinu o obolelom.

Pošto je želja za stalnim jelom toliko jaka, potrebno je preduzeti posebne mere kako bi se osiguralo da pacijenti ne prejedu bukvalno do smrti!. Morbidna gojaznost je jedna od glavnih opasnosti suočavanja sa PVS, ali nije jedina.

Medicinska literatura je zabeležila brojne slučajeve kada su oboleli od Prader Willi -ja, razvili rupe u crevima zbog neprirodnih količina hrane koju su unosili, pa čak i nekrozu želudačnog tkiva.

Ostale komplikacije uključuju jako nadimanje i smanjeno pražnjenje želuca.

RareDiseases.org izveštava da je (SPW)  Prader Willi “prinuda da jedu toliko ogromna da ljudi sa ovim poremećajem, ako se ostave bez nadzora, mogu da ugroze sebe jedući štetnu hranu kao što je pokvarena hrana ili smeće i prevelike količine, štetne za stomak. Pogođena deca mogu takođe pokazati neobično ponašanje u vezi sa hranom, uključujući gomilanje i/ili traženje hrane, krađu hrane i krađu novca za kupovinu hrane itd.”

U slučaju Dejvida Sua, njegova porodica (62-godišnja baka) ulaže velike napore da kontroliše njegovu težinu, idući čak i do zaključavanja kuhinjskih vrata kako bi se osiguralo da se ne prejeda. Takođe su mu postavili veoma specifičan raspored ishrane, tako da tačno zna kada je vreme za obrok ili kada će dobiti užinu.

Dobra vest je da, sve dok Davidova težina ostane pod kontrolom, njegov životni vek i kvalitet života treba da budu  i ostaće isti, kao kod normalne osobe.

Problem je u tome što će morati da se nosi sa ovom stalnom prinudom da jede do kraja života, i verovatno neće imati porodicu koja će se brinuti o njemu zauvek, pa će morati da nauči sam da se kontroliše svoje nagone za velikom količinom hrane

Iako trenutno ne postoji lek za Prader-Villi sindrom, terapije mogu pomoći u smanjenju simptoma fokusiranjem na hormonske i razvojne nedostatke povezane sa ovim retkim stanjem.

(Zanimljivostidana.com Foto: Shuuterstock/ilustacija)