Hrvatska: Stavite kune u banke radi zamjene u evre

- Hrvatski premijer Andrej Plenković je saopštio danas da će od 5. septembra ove godine početi dvojno iskazivanje cena u Hrvatskoj, u kunama i evrima, i pozvao građane da gotovinu koju drže kod kuće polože u banke kako bi ona automatski bila konvertovana u evre.

Region 17.01.2022 | 13:13

- Hrvatski premijer Andrej Plenković je saopštio danas da će od 5. septembra ove godine početi dvojno iskazivanje cena u Hrvatskoj, u kunama i evrima, i pozvao građane da gotovinu koju drže kod kuće polože u banke kako bi ona automatski bila konvertovana u evre.

Plenković je na konferenciji za medije, predstavljajući predlog zakona o uvođenju evra kao zvanične valute u Hrvatsku, rekao da će jedinstvena valuta biti uvedena 1. januara 2023. godine, a od 5. septembra ove godine će se cene iskazivati dualno, prenosi portal Index.

"Cene će još godinu dana, cele 2023, biti istaknute u kunama i evrima. Kune će od 1. januara 2023. moći da se menjaju u evro godinu dana. Novčanice kuna će moći u Hrvatskoj narodnoj banci zauvek da se menjaju besplatno", dodao je on.

Ministar finansija Zdravko Marić je na istoj konferenciji rekao da će se kune u bankama automatski konvertovati u evro prema kursu za konverziju od 7,534 kuna za evro, koji se nije menjao.

"Od 5. septembra je obavezno iskazivanje dualnih cena u kunama i evrima, ali uveren sam da će neki trgovci i ranije krenuti s tim. Četiri meseca pre i 12 meseci nakon uvođenja evra obavezno je jasno dvojno iskazivanje cena", istakao je on.

Marić je naveo da postoji nekoliko izuzetaka od dvostrukog iskazivanja cena, na primer kod automata za prodaju malih proizvoda, štandova na pijacama, pokretne prodaje, prigodne prodaje, predmeta na kojima je unapred utisnuta cena itd, ali će račun, svejedno, morati da bude iskazan u kunama i u evrima.

Prema njegovim rečima, bez naknade se može zameniti maksimalno do 100 novčanica, ili do 75.000 kuna po jednoj transakciji, a za veći iznos je moguća neka naknada.

I na listama za plate neto zarada će, kaže, biti prikazana u kunama i u evrima.

Na novinarsko pitanje o porastu cena do kojeg bi moglo da dođe s uvođenjem evra, odgovorio je da se "pokazalo u nekoliko zemalja koje su uvele evro, uključujući Sloveniju, da je taj efekt bio jednokratan, prve godine, i iznosio je oko 0,2 posto".

"Kad su te zemlje uvodile evro, nisu bile ovakve stope inflacije. Pozivam sve da učinimo da neopravdanog povećanja cena ne bude. Da lovaca u mutnom ovaj put ne bude. Sam pojam neopravdanog povećanja nije lako definisati i kontrolisati, ali zato smo svi tu", naveo je Marić.

Guverner HNB Boris Vujčić je povodom uticaja uvođenja evra na inflaciju rekao da će tu trošak možda biti najveći.

"Mi držimo kurs fiksnim još od 1993-1994. godine, ne možemo aktivno da koristimo kurs kod inflacije. Ne možemo da dopustimo ni da deprecira ni da aprecira, nemate izbora, morate držati taj kurs fiksnim", objasnio je Vujčić.

Dodao je da taj uticaj ove godine neće biti veliki, jer rast inflacije u Hrvatskoj uzrokuju drugi faktori.

"U prvoj polovini godine ćemo još imati visoku inflaciju, u drugoj polovini godine bi trebalo da početi da se izduvava", rekao je guverner, ocenivši da tamo gde postoji konkurencija, ne treba intervencija države, te da je intervencija opravdana samo tamo gde nema konkurencije.

Vujčić je takođe izneo podatak da bi za konverziju kune u evro moglo doći 36 milijardi gotovine.

(Tanjug Foto: Nezavisne/Arhiv)