Eskobar poručio: Sankcije imaju efekat, biće ih još

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni izaslanik za Balkan Gabrijel Eskobar izjavio da sankcije nisu primarno sredstvo SAD diplomatije.

Svijet 17.01.2022 | 07:52

Međutim, one, kako kaže, imaju efekta a biće ih još.

Eskobar je u intervjuu za Glas Amerike ocenio da je korupcija glavni problem na Balkanu.

Govoreći o sankcijama uvedenim protiv člana Predsedništva BiH Milorada Dodika i još dvojice bosanskih zvaničnika, zatim protiv Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića na KiM, on je rekao da ne želi da ljudi misle da se Sjedinjene Države angažuju u regionu prvenstveno kroz sankcije.

Istakao je, međutim, da je administracija u Vašingtonu veoma posvećena borbi protiv korupcije i da je jedno od sredstava u toj borbi sankcije. "I mogu reći da, biće ih još, ali to neće biti primarno sredstvo našeg angažmana", rekao je Eskobar.

Dodao je da te sankcije nisu usmerene na zemlje niti na određene narode, već, kako je naveo, na pojedince koji su duboko umešani u korupciju.

Na pitanje da li se najava da će biti još sankcija odnosi na sve zemlje Zapadnog Balkana, on je potvrdno odgovorio, dodajući da je ova administracija posvećena korišćenju drugih sredstava, uključujući i globalni Magnitski zakon protiv ljudi širom sveta koji su uključeni u kriminalne aktivnosti i korupciju.

Eskobar smatra da su sankcije važno sredstvo u stabilizaciji regiona i da imaju efekta.

"Ne mogu i ne želim da komentarišem pojedinosti. I ne mogu da govorim o detaljima našeg diplomatskog angažmana sa raznim ljudima u regionu. Mogu vam reći da sankcije sprečavaju ljude da prebacuju novac. Sprečavaju i dovode do zatvaranja ofšor kompanija preko kojih se prenosi novac, posebno javna sredstva, kroz netransparentne procese od kojih koristi ima veoma mali broj ljudi", rekao je Eskobar.

Na konstataciju da Evropska unija još nije uvela sankcije Dodiku, i da li izostanak jedinstvenog stava u Evropskoj uniji utiče na efikasnost politike SAD na Balkanu, Eskobar je odgovorio da u najvažnijem delu Vašington ima zajednički stav sa našim evropskim partnerima.

Dodao je da se u Evropskoj uniji vode intenzivni razgovori o tome šta oni mogu da ponude, da upotpune mere SAD.

Ukazao je da se politika i angažman SAD na Zapadnom Balkanu tradicionalno odnose na multietničko pomirenje i integraciju u EU, ali da se u poslednjih godinu dana promijenio obim pažnje koju Zapadni Balkan dobija u administraciji SAD.

Eskobar je istakao da postoji obnovljeni napor da se SAD ponovo angažuju na svim mehanizmima koji su bili uspešni, a to je, prema njegovim rečima, da se ojača Dejton, da se podrži i obnovi dijalog Beograda i Prištine i bliska saradnja sa partnerima iz NATO-a, kako bi se osiguralo da mogu da ispune svoje NATO obaveze.

Na pitanje da li će Vašington intenzivirati svoj angažman u narednom periodu i na koji način, Eskobar je odgovorio potvrdno, ocenjujući da je priča o bivšoj Jugoslaviji, kako je rekao, "uspešna".

"Ako pogledate sedam zemalja koje su činile Jugoslaviju, dve su u Evropskoj uniji, četiri su u NATO-u. A na Zapadnom Balkanu, tri su u NATO-u, a četiri ostvaruju solidan napredak ka ulasku u Evropsku uniju", rekao je Eskobar.

On smatra da postoji jedna prepreka koja predstavlja izazov, a to je korupcija, ističući da je to razlog zbog kojeg mnoge zemlje nisu ostvarile veći napredak i što delovi regiona imaju demografske probleme.

Govoreći o situaciji u Crnoj Gori, Eskobar je rekao da nije na SAD da rešavaju tenzije i probleme vladajuće koalicijie unutar jedne članice NATO-a, ali da je Vašington jasno stavio do znanja šta očekuje, da se nada da će Crna Gora ostati zapadno orijentisana zemlja, čvrsta članica NATO-a i da će nastaviti da napreduje na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Dodao je da su SAD jasno stavile do znanja da ne smatraju da sve stranke u političkom spektru ispunjavaju te kriterijume i ocenio da se Demokratski front, kako je rekao, "pokazao kao neko ko izaziva podele, podstiče etničke tenzije, stalno blokira reforme u parlamentu i time blokira put ka Evropi".

"Takođe je u prošlosti bio veoma protiv NATO-a i nije bio od pomoći svojim izjavama o Kosovu. Tako da ne verujem da se to promenilo i ne smatramo ih odgovarajućim partnerom", rekao je Eskobar.

(Tanjug Foto: Arhiv/Agencije)