Dokapitalizacija HET-a je pljačka malih akcionara

Sada, kada su oborili cijene i prouzrokovali negativnu percepciju akcija ERS-a, dodaje, želi se izvršiti dokapitalizaciju po tako oborenim tržišnim cijenama sa samo jednim ciljem, a to je da smišljeno otmu pola (46,5 odsto) vrijednosti akcija malih akcionara HET-a.

Republika Srpska 12.01.2022 | 17:20

 – Uprava „Elektroprivrede Republike Srpske“ (ERS) dosadašnjim ponašanjem oborila je cijene i prouzrokovala negativnu percepciju akcija ERS-a na Banjalučkoj berzi, a sada želi izvršiti dokapitalizaciju „Hidroelektrana na Trebišnjici“ (HET) po tako oborenim tržišnim cijenama, sa samo jednim ciljem da smišljeno otmu pola (46,5 odsto) vrijednosti akcija malih akcionara HET-a, tvrde u Udruženju manjinskih akcionara energetskog sektora (UMAES).

Mali akcionari ogorčeni najvljenom dokapitalizacijom HET-a

„Prije nekoliko godina Milorad Dodik, kao predsjednik Republike Srpske, je govorio kako će akcije malih akcionara ERS-a da vrijede mnogo. Mali akcionari strpljivo od 2005. godine čekaju to vrijeme, već 17 godina. Umjesto da jednog dana dočekaju taj čas zgroženi su najavom podmukle dokapitalizacije HET-a po cijeni od 0,29 KM po akciji. Dakle, po cijeni 8,2 puta manjoj od cijene knjigovodstvene vrijednosti akcija koja je 2,3801 KM po akciji“, kaže predstavnik Udruženja Tripko Krgović za portal CAPITAL.

Dodaje da su mali akcionari strpljivo čekali liberalizovanje tržišta električne energije i da cijene akcija ERS-a budu i veće od knjigovodstvene.

„Akcije ERS-a su najznačajnije akcije na Banjalučkoj berzi jer je ERS daleko najvrijednije preduzeće na berzi i u Republici Srpskoj. Uprave zavisnih preduzeća ERS-a u saradnji sa Matičnim preduzećem, lošim upravljanjem, pravljenjem gubitaka umjesto ostvarivanja odobrenog povrata na kapital, stvorile su nepovjerenje u budućnost zavisnih preduzeća ERS-a i oborile cijene akcija na berzi“, navodi Krgović.

Sada, kada su oborili cijene i prouzrokovali negativnu percepciju akcija ERS-a, dodaje, želi se izvršiti dokapitalizaciju po tako oborenim tržišnim cijenama sa samo jednim ciljem, a to je da smišljeno otmu pola (46,5 odsto) vrijednosti akcija malih akcionara HET-a.

„Sadašnji kapital HET-a je 916.738.449 KM i podjeljen je u 385.164.196 akcija (2,38 KM / akciji), a planirana emisija akcija bila bi 435 miliona akcija po cijeni od 0,29 KM po akciji, što je 126.150.000 KM – iznos dokapitalizacije“, pojašnjava Krgović.

Dodaje da stručnjaci iz ERS treba da javno kažu kako su izračunali da većinski paket (53,5 odsto) u HET-u, čiji su instalirani kapaciteti 313 MW + budućih 159 MW u HE „Dabara”, vrijedi svega 126 milona KM?

„Prema aktuelnim cijenama izgradnje jednog MW instalisane snage (oko dva miliona evra po MW) ukupna vrijednost HET-a bila bi procijenjena na približno dvije milijarde maraka“, tvrdi Krgović.

Pita da li postoji ikakav kontrolni mehanizam u državi koji će stati na put neviđenoj prevari?

„Sigurno da će iz ERS reći da mali akcionari imaju pravo preče kupovine, ali teško je očekivati da će ijedan mali akcionar uložiti i jedan dodatni cent tamo gdje ga u kontinuitetu šikaniraju i pljačkaju, što je naravno i plan poduhvata – osmišljene pljačke malih akcionara. Mislili smo da se pokušaj pljačke neće više ponoviti nakon što je malim akcionarima oteta imovina kod razdvajanja distributivnih preduzeća i izjava sa najviših adresa da akcionari iz sektora ne treba da brinu jer dolaze bolja vremena, ali apetiti Holdinga su jasni: potpuno marginalizovati manjinske akcionare i obezvrijediti im imovinu“, kategoričan je Krgović.

„Zar mislite da smo naivni i slijepi?“
Poručuje da je potrebno da se zavisnim društvima omogući da ostvare povrat na kapital koji je regulatorno zagarantovan.

„Zaštite nas statutom od samovolje Holdinga pa ćete moći na berzi od malih akcionara sakupiti novca koliko god poželite! Ukupni kapital HET-a nakon dokapitalizacije bio bi 1.042.888.449 KM (u 820.164.196 akcija) a knjigovodstvena vrijednost akcije bila bi 1,127 KM, dok je prije dokapitalizacije iznosila 2,38 KM. Tako bi  mali akcionari ovom kroz dokapitalizaciju, smišljenom plačkom, trebali izgubiti gotovo pola (46,5 odsto) knjigovodstvene vrijednosti svojih akcija!“, navodi on.

Pita da li uprava ERS stvarno smatra da su građani i mali akcionari ERS-a toliko naivni i slijepi? Da li možda očekuju da ih i podrže u ovom poduhvatu?

„Da upravi ERS-a nije cilj otimanje pola vrijednosti akcija HET-a od malih akcionara ona bi dokapitalizaciju treba napraviti inicijalnom javnom ponudom, prodajom obveznica ili sa strateškim partnerom, na primjer Elektroprivredom Srbije ili drugim zainteresovanim stranama, po cijeni od oko dvije marke po akciji! Ne znamo odakle poriv upravi ERS-a da pljačka male akcionare i građane Republike Srpske? Trebali bi znati da ovakve stvari u finalu nikad ne mogu proći nekažnjeno. Zašto se jednom ne potrudite da donesete odluku u korist svih akcionara i građana?“, pita Krgović.

U ERS tvrde da dokapitalizacija ne znači privatizaciju
Iz „Elektroprivrede RS” tvrde da neće doći do privatizacije HET-a i da će Matično preduzeće kupiti akcije koje HET namjerava da emituje. Ističu i da je to „zaduženje“, iako je jasno da nije i da prodaja akcija znači promjenu i vlasničke strukture.

„Matično preduzeće „Elektroprivreda Republike Srpske“ je obezbijedilo sredstva kojima će koristeći pravo preče kupovine kupiti akcije koje emituje HET u procentu od 65 odsto i na taj način zadžati sadašnji procenat vlasništva u HET-u i  nakon provedenog postupka što znači da je bilo kakva priča o privatizaciji HET-a apsolutna neistina i laž“, rekao je direktor Direkcije za ekonomsko finansijske poslove ERS-a Blagoje Šupić, prenio je ATV.

Nije objasnio kako će i nakon kupovine Matično preduzeće imati isti procenat vlasništva, kao ni kako će prodaja ostatka akcija, koje se planiraju emitovati, uticati na strukturu vlasništva u HET-u.

Izvršni direktor u HET-u Ilija Tamindžija u svojoj izjavi još više je zakomplikovao sve.

„Radi se o načinu obezbjeđivanja nedostajućih sredstava za HE Dabar, rekao bih najelegantniji način gdje HE na Trebišnjici neće imati nikakve dodatne troškove po pitanju kamata, ni bilo čega drugoga jer je Matično preduzeće već obezbjedilo sredstva. Matično preduzeće HET je obezbjedilo sredstva i dokapitalizovaće svoju, praktično kćerku firmu, koja je osnovana zbog lakše i brže realizacije HE Dabar”, rekao je Tamindžija za N1.

Nije želio precizirati o kom se iznosu tačno radi, ali dodaje da će HET u izgradnji „Dabra“ učestvovati sa 40 odsto, dok će 60 odsto novca biti obezbjeđeno kroz kreditna sredstva.

Ovaj podatak nije tačan jer će izgradnju kreditom finansirati Izvozno-uvozna banka Kine (CEXIM banka) u iznosu od 369,7 miliona maraka, a što je 85 odsto vrijednosti hidroelektrane. Predviđeno je da 15 odsto vrijednosti (oko 65,3 miliona KM) bude finasirano od strane preduzeća „HE Dabar“.

Međutim, u HET-u su dodali i druge troškove koje planiraju da daju za istoimeni projekat.

Podsjećamo, CAPITAL je otkrio da HET planira da se dokapitalizuje emisijom akcija nominalne vrijednosti od čak 435 miliona maraka, što je za 50 miliona KM više od trenutne ukupne vrijednosti akcijskog kapitala društva.

Dokapitalizacija preduzeća znači privatizaciju tog društva, ocijenili su stručnjaci za tržište kapitala.

(Capital)