Tri teške sudbine, bolest i sumorna stvarnost

Teško je povjerovati da u savremeno doba, bolesni ljudi žive bez osnovnih uslova. U kući tročlane porodice Radovanović u Krćini, najudaljenijem i najsiromašnijem selu opštine Ugljevik, vode nema, staricu i njena dva sina, bolest je stegla sa svih strana, žive u teškoj nemaštini, a situaciju otežava i udaljenost samog mjesta, te težak pristup u toku zimskih mjeseci.

Republika Srpska 11.01.2022 | 20:04

- Česnicu kuvala nisam, nisam božićkovala. To nisam nikad doživjela, eto kakav mi je život, nikakav, priča sa gorčinom u glasu Anđa Radovanović iz Krćina kod Ugljevika. 

Tri teške sudbine, bolest i sumorna stvarnost, smjestili su se pod krov porodice Radovanović, u selu Gornja Krćina kod Ugljevika. 86-godišnja Anđa ne vidi i noge su je izdale. Njen sin, 55-godišnji Mićo, borac prve kategorije je gluv, teško se kreće, a drugi, 58-godišnji Panto, ometen je u razvoju, teško priča, ali je jedini donekle fizički sposoban, te je kuća na njemu. Vode u kući nema, prljavština je na sve strane, jedu šta im ko donese. 

- Ni od čega, eto niočem živimo. Ako slučajno ko iz sela šta da. Ovaj je donio u petak hljeb, na novu godinu, dva dana suva hljeba smo jeli. Nema niko da nam skuva, ni od čega, ni šta da sije, džaba zemlja kad nema ko, nesposobno sve, kaže Anđa Radovanović. 

Nakon teške operacije glave, Mićo je izgubio sluh i noge ga izdaju. Dok je mogao, radio je.

- Kad bih mogao, ja bih radio. Brat je nesposoban, majka nesposobna, šta ću ja, operisao  sma glavu, priča Mićo.

Dok domaćin nije preminuo i dok nije krenulo po zlu, ovo je nekada bilo ugledno domaćinstvo. Gajili su stoku i obrađivali zemlju.

- Bolest, problemi, siromaštvo su ih doveli u stanje očaja. Ovo što ste zabilježili, nadam se da će omekšati srca onih koji gledaju, da će ovo prihvatiti kao stvarnost jedne porodice i priteći u pomoć, apelovao je otac Lazar Kršić, iguman Manastira Tavna.

Jedan od rijetkih koji pomaže porodici je Marko Ristić, od kog uzimaju hljeb i osnovno iz prodavnice, a kad ne mogu da dođu, donese im sam. 

- Oni imaju svi terapiju, ali ne znaju šta ko pije. Doktor im je najpotrebniji. Onda, hrana, da imaju nešto skuvano, da im očisti, ovo si nikakvi uslovi, nemoguće, katastrofa, kaže njihov komšija Marko Ristić, predsjednik Savjeta Mjesne zajednice Krćina. 

- Nemam ni kupatila, okupala se nisam ima dvije godine. Teško nam je. Dođe mi nekada pa uzela bi nož i ubila se, tako mi muke dođu. Dodijale mi muke teške. Noćas mi hladno, nema ko da loži. Zovem Pantu, on jadnik plače zapomaže, ne mogu ja mama, nije mi dobro, nije mi dobro, pa šta ću ja sada, meni su muke, priča u suzama nemoćna starica Anđa. 

Odlazimo, u komfor na koji smo svi navikli, Panto nas ispraća, i vraća se u svoju sumornu stvarnost. Što više kažemo, manje se upamti, kaže izreka. Ali riječi su nekad suvišne, kada ostanete zatečeni prizorom ispred sebe. Oni sami ne mogu ništa, a naša je ljudska dužnost da takvima pomognemo.

Telefon za pomoć: +38765/871-280, Borka Radovanović

ž.r. NLB Banka: 562 004 81399673 41, Borka Radovanović

devizni račun IBAN: BA395620048169473480

(BN)