Sin Novosađanina srušio vladavinu Netanijahua

Jair Lapid je rođen 1963. godine i bio je novinar, izuzetno popularan televizijski voditelj, čak i glumac u nekoliko projekata. Njegov otac Tomislav Lampel, poznat u Izraelu kao Josef Tomi Lapid nikad nije zaboravio Novi Sad i Srbiju, ljubav prema novinarstvu i političke socijalne ideale

Vest koja je osvanula u medijima pre mesec dana je da je predsednik Izraela Reuven Rivlin udelio mandat za sastav buduće vlade Jairu Lapidu, a čiji je otac rođeni Novosađanin Tomislav Lampel koji se u Izrael odselio posle Drugog svetskog rata.

Jair Lapid je kao čovek koji ima najjaču partiju u novoj vladajućoj koaliciji uspeo da sastavi vladu posle dugogodišnje Netanijahuove vladavine, najduže u istoriji te bliskoistočne zemlje.

Iako on nije trenutni premijer jer je koalicionim sporazumom definisano da za dve godine sedne u fotelju prvog čoveka Izraela, on je bio motor antinetanijahuovske opozicije i ključni čovek nove vlade. Prvi čovek heterogene vlade koju povezuje samo želja da Netanijahuu vide leđa je desničar Naftali Benet kome je Lapid radi formiranja nove vlade privremeno prepustio mesto premijera.

Tomislav Lampel, poznat u Izraelu kao Josef Tomi Lapid je bio renomirani novinar i pravnik, generalni direktor javnog RTV servisa, a posle 2000. bio ministar pravde i potpredsednik vlade, te konačno predsedavajući Jad Vašema. Preminuo je 2008. ali je uspeo da trasira put svom sinu i sadašnjem ključnom čoveku izraelske politike.

Njegov sin Jair je rođen 1963. godine i bio je novinar, izuzetno popularan televizijski voditelj kao i njegov otac, čak i glumac u nekoliko projekata. Sin je nasledio od oca koji nikad nije zaboravio Novi Sad i Srbiju ljubav prema novinarstvu i političke socijalne ideale.

Zbog harizme iskrenog i posvećenog borca za prava dece sa posebnim potrebama na šta ga je pokrenula sopstvena porodična situacija i zbog imidža TV zvezde, on je bio jedini koji je mogao da kreira pobedu nad skoro neuništivim Netanijahuom.

Sve to rečeno ali, same izjave i pisanja Jairova, govore da je on bio izuzetno vezan za oca i da ga je ta emocija formirala. Ta emocija prema ocu Novosađaninu najmoćnijeg čoveka izraelske politike može biti most za poboljšanje odnosa Izraela i Srbije koji su pokvareni ovogodišnjim priznanjem tzv. države Kosova od strane Izraela.

Onog što u Izraelu nisu svesni je da to nije za Srbe samo jedno od stotinak priznanja jer dolazi od naroda koji je za Srbe „bratski po mučeničkoj istoriji”. U srpskoj svesti postoji ideja da su Srbi i Jevreji narodi koji su najviše stradali u dvadesetom veku i vrlo često na istim stratištima. Sistem logora smrti Jasenovac je sveto mesto srpskog ali i jevrejskog mučeništva ali i drugi logori koje su kontrolisali Hrvati ili Nemci u Drugom svetskom ratu.

Tom osećanju bratstva u stradanju su doprineli ljudi poput kompozitora Enrika Josifa koji je pesnički i proročki nadahnuto govorio o Srbima i Jevrejima kao o dva mučenička i božija izabrana naroda.

Nažalost ovakve nadahnute vizije bratstva dva naroda koje su u Drugom svetskom ratu imale i  potvrde u situacijama u kojima su Srbi spasavali Jevreje od progona padaju pred surovim pragmatizmom politike. Izrael je bio pod velikim pritiskom SAD da ispoštuje Vašingtonski sporazum i da prizna tzv. Kosovo kao državu a da zauzvrat dobije jednu „muslimansku ambasadu u Jerusalimu” što je od ogromne važnosti za Izrael (u Jerusalimu su trenutno samo ambasade  SAD, Gvatemale i Hondurasa, a najavljeno je otvaranje ambasade Malavija). Trenutno činjenica da „Kosovo” ima ambasadu u Jerusalimu ne utiče prenaglašeno na izraelsku politiku ali bi se to vrlo brzo moglo promeniti.

No, iako je Netanijahuova vlada učinila to što je učinila teško je očekivati da bi nova vlada povukla priznanje tzv. Kosova zbog obaveza prema SAD i činjenice „još jedne ambasade u Jerusalimu”. Na stranu što priznanje „Kosova” pravi problem samom Izraelu u politici prema Palestini, te je i bio glavni motiv nepriznavanja tzv. Kosova od strane Izraela gotovo punih 13 godina, uprkos američkim pritiscima različitog intenziteta.

No ova vlada u sebi ima ministre koji su iskazali visok stepen razumevanja za složenu konstelaciju u kojoj se nalazi Republika Srbija i srpski narod uopšte. Tu je svakako i Oded Forer, novoimenovani ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja, te ministar za razvoj periferije, Negeva i Galileje, koji je predvodio Knesetovu parlamentarnu grupu prijateljstva sa Srbijom.

Tako je novi ministar finansija i značajan igrač nove koalicije Avigdor Liberman na ovim prostorima poznat kao prijatelj Srba koji je u nekim momentima izuzetno pomagao Republiku Srpsku.

I pored balasta priznanja tzv. Kosova koji opterećuje srpsko-izraelske odnose nova vlada je nova šansa da se ti odnosi unaprede i podignu na novi viši nivo.

Nova izraelska vlada, kao i upućeni u relevantnim krugovima Izraela, duboko su svesni konstruktivnog odnosa predsednika Vučića sa lokalnom jevrejskom zajednicom te jevrejskim svetom uopšte, posebno u svetlu Zakona o restituciji i Zakona o spomen- području Staro sajmište. To iskreno cene i naglašavaju kad razgovarate sa njima. No politika nije toliko emocija, iako ni njih ne treba potceniti već racionalizovani interes.

Treba biti svestan da ne postoji status kvo – odnosi među ljudima i narodima ili napreduju ili nazaduju, tako da šansa koju propustite lako postane šteta koju je teško ili nemoguće ispraviti.

U tom smislu skoro otvaranje Predstavništva Privredne komore Srbije u Jerusalimu daće značajan, a prema rečima počasnog konzula Srbije u Izraelu, Aleksandra Nikolića, i merljiv doprinos privrednoj, trgovinskoj, naučnoj i obrazovnoj saradnji dve zemlje, posebno u inovacijama u oblasti visokih tehnologija, zdravstva, obnovljive energije i vodoprivrede, kao i dodatni stimulans investicijama iz Izraela. 

A to može biti polazna tačka za mnogo značajniju saradnju u oblasti privrede (moguć je i sporazum o slobodnoj trgovini) kojoj će sledovati i razvoj političkih odnosa koji je u ovom momentu pod balastom.

(Politika)