Ekonomisti upozoravaju: Opasno uzimati kredite MMF-a bez plana utroška

Ekonomisti upozoravaju da novo zaduženje predstavlja opasnost po sve građane Bosne i Hercegovine jer, jer plan potrošnje MMF-ovog kredita u BiH nije dobro osmišljen.

Bosna i Hercegovina 23.11.2020 | 19:34

Savjet ministara Bosne i Hercegovine zatražilo je od Međunarodnog monetarnog fonda 1,5 milijardi maraka, kao pomoć za rješavanje krize izazvane virusom korona.

Ekonomisti upozoravaju da novo zaduženje predstavlja opasnost po sve građane Bosne i Hercegovine jer, jer plan potrošnje MMF-ovog kredita u BiH nije dobro osmišljen.

- BiH planira da se zaduži za novih milijardu i pet stotina miliona KM. Detalji i uslovi ovog kreditnog zaduženja još uvijek nisu poznati, saopšteno je iz MMF-a.

„Vlasti su zatražile EFF (Fond za proširene aranžmane ) u vrijednosti od 750 miliona evra. Uslovi koji se vežu za dobijanje novca još uvijek nisu finalizovani“, rekao je rezidentni predstavnik MMF-a u Bosni i Hercegovini Endrju Džuel.

Više informacija o novom zaduženju nema ni iz nadležnih institucija.

Do sada su obično tvrdili da su ranija zaduženja bila u svrhu stabilizacije ekonomije.

Međutim, tako ne misle stručnjaci. Smatraju da novo kreditno zaduženje ne bi trebao biti odobreno, jer nisu reformisane ni zastarjele obaveze i obećanja. S milijardu i po maraka novog duga, Bosna i Hercegovina bi dosegla skoro 50 posto zaduženosti od BDP-a. Odgovorni, kažu ekonomisti, ne nude ni nove projekte.

„Ovog momenta nema projekata. Postoji jedan izraz u narodu "seci uši, krpi gaće". Nema projekata, a i ako ih ima to su projekti kapitalih ulaganja. Autoput ne pravi novac ne zapošljava ljude, a ono što nama treba je da zapošljavamo ljude i pravimo novac“, kaže ekonomista Zoran Pavlović.

Ekonomista Svetlana Cenić kaže da vlast u BiH od 2009. godine pravi iste manipulacije kada je u pitanju novac od MMF-a. Ona pojašnjava da se prvo uzme nekoliko tranši od kredita, a onda kada dođe do izvršenja preuzetih obaveza, koje su obično reformskog karaktera, kao što su bolja finansijska slika, problem korupcije ili prevelikog trošenja, aranžman bude otkazan. Prije toga, novac koji će vraćati građani je već pokupljen, ističe Cenić, i dodaje da će zaduženje i ovoga puta biti u druge svrhe. 

„Uzeće nekoliko rata ovog kredita. I to će se potrošiti da se kupe izbori. Jer sada, vrlo im je hitna konsolidacija kako dobiti opšte izbore, jer to je od ključne važnosti. A isto će to uraditi od onih 250 miliona Evropske unije“, kaže Svjetlana Cenić.

Da se vlast u BIH ne libi da traži finansijsku pomoć, potvrdio je i sastanak članova Predsjedništva BiH sa visokim predstavnikom Evropske unije Žozepom Boreljom. Milorad Dodik požalio se da su prethodni aranžmani sa MMF-om već istrošeni u borbi sa epidemijom Covida-19 i zatražio pomoć od Evropske unije.

„Ukoliko ne budemo rješavali ekonomske posljedice na pravi način, oni će se multiprikovati na političkim razlikama koje ćemo teško ovdje zaustaviti. Zato vas molim da nam pomognete oko kreiranja i ubrzavanja paketa pomoći za BiH.“, rekao je Dodik.

Političke razlike, koje je pomenuo Milorad Dodik, prijetnja su kojom se neprekidno služi vlast u BiH, kada novca nema, kaže ekonomista Svjetlana Cenić.

„Bukvalno se prijeti, ako vi nama ne date para, mi možemo biti još i gori. Odnosno, na sceni će biti ona ratnohuškačka, odvratna retorika, koju zapravo i produkuju zato da bi plašili međunarodnu zajednicu i stalno kupovali socijalni mir, a oni produžavali sebi vlast.“, ističe Cenićeva.

Ona ističe da su do sada na ove načine prikupljeni milioni maraka, ali da se nije uradilo apsolutno ništa od onoga za šta je novac bio namijenjen. Isto misli i ekonomista Zoran Pavlović koji tvrdi da nema transparentnog trošenja kredita i da bi MMF morao imenovati supervizora koji bi nadgledao kako se i na šta konkretno troši pozajmljeni novac.

Morala bi se, kako kaže promijeniti dosadašnja praksa po kojoj se trošilo kako ko hoće, umjesto kako se mora. 

BN TV