Brojne nepravilnosti: Živi u Njemačkoj, a za glasanje prijavljena u Švajcarskoj i Konjicu

Od oko 120.000 prijava za glasanje putem pošte na novembarskim lokalnim izborima u BiH, CIK je zbog nepravilnosti odbio oko 28.000. Primljeno je oko 3.500 žalbi što ukazuje na brojne malverzacije.

Bosna i Hercegovina 12.10.2020 | 11:16

"Na vrijeme sam se prijavio za izbore i sve dokumente poslao na adresu CIK-a (Centralna izborna komisija) BiH. Bio sam neprijatno iznenađen kad sam 2. oktobra u centralnom biračkom spisku za glasanje van BiH za grad Banjaluka vidjeo ime moje umrle majke Senije Trokić, sa lažnim datumom rođenja i uz to još i prijavom za glasanje u Srbiji. Iznenađenje je bilo još veće kad sam ustanovio da mog imena uopšte nema na spisku", kaže državljanin BiH Esad Trokić koji živi i radi u Kanadi.

Trokić se žalio CIK–u tražeći da se njegova preminula majka izbriše, a njegovo ime uvrsti u spisak za glasanje i da mu se dostavi glasački materijal.

"Nažalost, nisam dobio odgovor od CIK-a, pa sam kopiju prigovora uputio i pravosudnim organima zahtevajući pokretanje krivičnog postupka. Birački spisak sam ponovo provjerio 8. oktobra, ime moje mrtve majke bilo je još tamo, a mog imena nema", kaže Trokić.

Probleme imaju i birači u BiH

Provjerom biračkog spiska Banjalučanka Tanja Palačković ustanovila je da će glasati u Srbiji.

"Rođena sam i živim u Banjaluci i stvarno sam se iznenadila kada sam vidjela da sam prijavljena za glasanje poštom u Bajinoj Bašti gde nikad nisam bila", kaže Tanja, inače aktivistkinja Partije demokratskog procesa.

Iz inicijative "Moja adresa: Srebrenica" pozivaju CIK i druge nadležne da ponište "neregularne prijave putem pošte iz Srbije". Navode da je 60 Bošnjaka registrovano za glasanje poštom u Srbiji, iako žive u drugim državama. "Osim njih, mnogi građani srpske nacionalnosti koji žive i rade u Srebrenici takođe su registrovani za glasanje poštom iz Srbije. Sve upućuje na zloupotrebe", saopšteno je iz inicijative.

Prijave za glasanja na dva mesta

Opozicija u BiH vjeruje da su ove malverzacije režirane u vladajućim političkim krugovima.

Ove sumnje iznosi predsednik Srpske demokratske stranke Mirko Šarović. On upozorava da je "8.000 građana sa pravom glasa u BiH prijavljeno za glasanje na dva mjesta, ili da je blizu 6.000 onih koji se nalaze na adresama gde je prijavljeno više od 6 glasača".

U Novom Sadu na jednoj adresi projavljeno je 90 glasača za glasanje putem pošte, a mjesta gde je prijavljeno po 70, 50, 30, ili 40 glasača je bezbroj", kaže Šarović.

Živi u Nemačkoj, a za glasanje prijavljena u Švajcarskoj i Konjicu

Prigovora u vezi sa glasanjem van BiH ima i opozicija u Federaciji BiH.

Lider Socijaldemokratske partije BiH Nermin Nikšić upozorava na "novu taktiku vladajućih stranaka - fiktivnu registraciju birača van BiH". "Moja ćerka živi u Nemačkoj, a provjerom smo ustanovili da je prijavljena za glasanje van BiH u Švajcarskoj. Takođe, videli smo da je i na biračkom spisku za glasanje u Konjicu, na biralištu u Domu izviđača", kaže Nikšić.

Vladajuće partije dele zabrinutost zbog uočenih nepravilnosti i pozivaju na hitno delovanje nadležnih.

Alma Čolo iz Predsedništva Stranke demokratske akcije kaže da izborne krađe nikome neće donijeti dobar rezultat i da su ovakve pojave "krivično djelo za koje neko mora odgovarati".

Predsjednica Republike Srpske (Savez nezavisnih socijaldemokrata) Željka Cvijanović kaže da bi nadležne službe sada trebale utvrditi ko sve ima pristup takvim podacima, na koji način se prave ti spiskovi i "kako se neko ko tradicionalno glasa u Kotor Varošu odjednom nađe na spisku za glasanje negdje vani".

Sumnje u službe susjeda BiH

Na adresu CIK-a stiglo je oko 3.500 prijava zbog raznih nepravilnosti.

Na biračkom spisku ima preminulih osoba, mnogi su prijavljeni za glasanje na više mesta, a nekih uopšte nema na biračkim spiskovima. CIK poziva građane da provere biračke spiskove kako bi se utvrdile eventualne nepravilnosti. Član CIK-a Suad Arnautović sumnja da se radi o "organizovanom poduhvatu u kojem ne učestvuju samo pojedinci, već i službe susednih zemalja".

Sada se postavlja pitanje da li će reagovati pravosuđe i nadležne policijske i sigurnosne službe i da li će počinioci odgovarati za zloupotrebe i malverzacije?

Rad pravosuđa "u skladu s političkom voljom"

Bivši član CIK-a i sudija Vehid Šehić kaže da Tužilaštvo BiH mora započeti istragu, ali da se u istragu moraju uključiti i državne bezbjednosne agencije.

"Ovdje se očito radi o prekograničnom kriminalu. Treba provjeriti i da li neke administrativne jedinice u susjednim državama izdaju određene potvrde da neko iz BiH stanuje na određenoj adresi, što bi u ovakvim slučajevima predstavljalo falsifikovanje službenih isprava i zloupotrebu službenog položaja. Ovaj slučaj će pokazati da li institucije BiH, Srbije i Hrvatske uopće sarađuju", kaže Šehić.

Bivši član CIK-a smatra da su politički centri moći "suspendovali" mnoge institucije države BiH "dijelom i državno Tužilaštvo". "I ranije smo čuli izjave nosilaca visokih funkcija u pravosuđu, u Tužilaštvo, da se ne mogu efikasno boriti protiv organizovanog kriminala i korupcije 'jer ne postoji politička volja'. Upravo takva rečenica pokazuje da oni osluškuju šta će politika reći, umesto da primenjuju krivični zakon", kaže Šehić.

Tužilaštvo BiH formiralo predmete

Tužilaštvo BiH primilo je prijave CIK-a o izbornim neregularnostima i formiralo određene predmete. To je u izjavi za BH radio 1 potvrdio portparol Tužilaštva Boris Grubešić. On podseća da je praćenje regularnosti izbornog procesa, uređivanje konačnog biračkog spiska, te sprečavanje zloupotreba, u nadležnosti CIK-a.

"U slučaju da u tom procesu dođu do saznanja o elementima krivičnih dela, moraju da informirmišu nadležne pravosudne institucije - entitetske ili Brčko Distrikta ako su u pitanju lokalni izbori, odnosno državne ukoliko se radi o izborima na nivou BiH", navodi Grubešić.

Za glasanje na lokalnim izborima u BiH registrovano je 3.283.194 birača. Od tog broja, oko 120.000 prijavljeno je za glasanje van BiH, što je gotovo dvostruko više nego na prošlim izborima. Zbog uočenih nepravilnosti, CIK je odbila upis oko 28.000 birača za glasanje van BiH.

Do brojnih žalbi došlo je nakon što je CIK prvi put na svom internet portalu objavila izvod iz Centralnog biračkog spiska za glasanje van BiH. Agencija za zaštitu ličnih podataka BiH potom je zabranila CIK-u da na svojoj web stranici izbori.ba objavljuje lične podatke birača upisanih u pomenuti izvod. Iz CIK-a je saopšteno da nisu objavljeni lični podaci birača, već izvod iz biračkog spiska, jer su u skladu sa Izbornim zakonom BiH birački spisak i njegovi izvodi javni.

(DW)