Branka Veselinović pred 102. rođendan: Al’ je lep ovaj život!

Nisam očekivala sve ovo. Kako 102? Nisam ni računala. Vežbam svaki dan, čitam, pišem, slikam, imam malu bašticu... Ja dišem i ja sam duhom a ne telom mlada. Ako je čovek vedar i u ovim godinama sad, onda nije star nego mlad, s ovim rečima dočekala je, povodom 102. rođendana, ekipu portala Nova.rs u svom domu glumica Branka Veselinović.

Zabava 15.09.2020 | 21:24

Dobrog zdravlja i raspoloženja, nasmejana i srećna što je mogla da nas ugosti, zarazila nas je svojim neuništivim optimizmom. U sredu će napuniti 102 godine.

– O toj koroni uopšte ne razmišljam. Niti se bavim sećanjima, ja živim. Mislim, telefoniram i negujem emociju. Imam lepotu života koju održavam sasvim pristojno – kaže slavljenica i dodaje da se raduje susretima.

Voli disciplinu, druženje i priču, tako da je intervjui ne muče, već to poštuje.

– Lepo je kada te se neko seti u ovim godinama i želi da čuje šta jedna Branka Ćosić Veselinović ima da kaže. Mene zaboli kada neko kaže: “Ajde sedi i odmaraj se”. Ja nemam od čega da se odmaram. Zar treba da sedim i čekam da smrt? Ja se borim, radim ono što mogu, zabavljam ljude, radujem se kada se oko mene smeju – priča nam Branka i ne skida osmeh sa lica i odmah dodaje u svom maniru stih iz rukava:

– Ako pišem, onda i dišem. Jer pesnik kad stihove piše ne može da kaže dosta je, ne mogu više.

Ovaj, kako kaže, stihoklepački dar genetski je nasledila.

–  Sve sam naučila i zavolela u roditeljskoj kući, i umetnost, i dobrotu, i šta znači biti human. Baka i mama su bile učiteljice i uvek su pravile neke programe muzičko-recitatorske, pradeda je bio popa, deda učitelj, otac je bio pisac, profesor nemačkog i francuskog jezika, a radio je kao bibliotekar u Matici srpskoj. Živeli smo u velikom stanu u Novom Sadu, i moje sestre i braća, stalno smo pevali, svirali, glumili, smejali se i dobacivali jedni drugima stihove. I jezike strane sam naučila u toj kući, mađarski, i ruski, engleski, nemački, čak i češki sam učila. Na engleskom sam glumila “Majku hrabrost” u Britaniji i Americi.

Kasnije je, nastavlja, njena velika učiteljica bila Desanka Maksimović sa kojom se družila i putovala. To joj je, veli, bila velika čast.

– Pitaju me ljudi kako se stari ili zar ste niste umorili. Nisam, a kako se stari ne znam, nisam ni pila ni pušila, imala sam srećan brak, to mnogo znači, bez sujete. Moj Mlađa je otišao pre neku godinu, a trebalo je imati takvog muža, i prijatelja. On je bio oficir, pa je postao glumac, divno je recitovao. Nismo imali dece, ali smo uvek bili okruženi decom. Ni danas nisam sama, ima ko da me pogleda a ja umem to da poštujem i da volim.

Ona dodaje da joj je drago što će se videti da je još uvek živa jer kada je bila poslednji put na premijeri u njenom matičnom Jugoslovenskom dramskom pozorištu, prišla joj je neka gospođa i rekla joj da je neverovatno kako liči na pokojnu Branku Veselinović.

– Kada sam joj rekla da ja i jesam Branka Veselinović, toliko joj je bilo neprijatno da nije znala šta da kaže. A ja sam se smejala i to sada stalno prepričavam jer mi je i danas smešno – priča Branka i naglašava da je u životu sve emocija.

– Treba voleti život. Mnogo je lepa stvar tako živeti. I još ako možeš da preneseš drugome to je još lepše.

Izvor: Nova.rs Foto: Dragan Mujan/Nova.rs