Protesti: Zašto je Bjelorusima sada "prekipilo"?

U toku proteklih nekoliko dana protesti u Belorusiji sve više rastu. Nakon što se policija žestoko obračunavala sa demonstrantima, sada su protesti uglavnom mirni, ali i masovniji. Međutim, iako demonstranti nisu agresivni, jasno je da jača pritisak na beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku, koji vlada već 26 godina.

Demonstranti su u izašli na ulice širom Minska i drugih gradova kako bi rekli da oni nisu glasali za Lukašenka već njegovu protivnicu Svetalnu Tihanovsku.

Lukašenkov je odgovor bio da blokira internet, isključi pristup društvenim medijima i ograniči pristup prodavnicama aplikacija "Google" i "Apple". Tri dana građani Minska nisu mogli da se povežu da dobiju informacije o onome što se događalo, pa su počeli da se okupljaju na ulicama. Usledile su brutalne akcije specijalnih jedinica za nerede, ali one nisu zaustavile narod - i dalje izlaze na ulice da bi izrazili svoj protest zbog izbora i Lukašenkovog oštrog odgovora na kritike javnosti.

Promena taktike

Nasilni napad, umesto da plaši ljude, izazvao je još veće proteste. Mnogi radnici u državnim kompanijama širom zemlje - najvernije pristalice Lukašenka - stupili su u štrajk u znak protesta zbog nameštenih izbora.

Uopšte, talasi protesta širom zemlje su radosna okupljanja, u kojima se učesnici okupljaju ili marširaju širokim ulicama gradova ili u parkovima, skandirajući pesme. Tokom dana, stotine hiljada žena, obučenih u belo, izlazile su na ulice da kod policije izazovu saosećanje i solidarnost, ističući da su svi oni deo iste nacije.

- Voleli bismo kada bi policija podržala ljude. Mi tražimo od policije da lepše postupa sa decom - rekla je Elena Dobrovolska (41).

Na kraju prve nedelje protesta Dobrovolska je primetila promenu Lukašenkove taktike - nakon prvih brutalnih akata, policija je počela da smanjuje nasilje. Oni su takođe pustili mnogo pritvorenih osoba - procenjeno je da je samo u Minsku bilo njih 7.000, od ​​kojih su mnogi pretrpeli slomljene kosti i modrice od silnih batina.

Za sada, među demonstrantima koji se dižu protiv vladavine Lukašenka nema velikih političkih poruka. Ne radi se o Zapadu protiv Istoka, EU nasuprot Kremlju - za razliku od nekih drugih postsovjetskih zemalja koje su otvoreno razapete između evropske budućnosti i stare ekonomske i političke unije sa Rusijom. U početku su Belorusi zahtevali poštene izbore, a onda barem pošteno računanje glasova. Ali sada je postalo jasno da im je dosadila Lukašenkova vlast i da žele da on podnese ostavku.

Pad standarda 

U proteklih nekoliko godina kvalitet života u Belorusiji je opao. Minimalna mesečna plata je 139 američkih dolara, dok se cene sa kojima se potrošači susreću u svakodnevnom životu postepeno penju nakon poslednje valutne reforme u zemlji, pa su sada uporedive sa cenama u državama EU, ako ne i više.

Lukašenko se predstavlja kao jak vladar koji pruža stabilnost; on je "batka" ("otac nacije"). Ali tokom godina, Belorusija je stagnirala, gušila se u birokratiji, zastarelim institucijama i nedostatku modernizacije. Lukašenko je počeo da gubi naklonost, ne samo mlađe i slobodnije generacije, već i među poljoprivrednicima i radničkom klasom.

Pandemija 

Ranije ove godine, pre izbijanja protesta, pandemija KOVID-19 tiho se aktivirala i ojačala duh jedinstva među civilnim društvom u Belorusiji. Do tog trenutka ljudi su uglavnom bili poslušni prema vladi.

- Postojao je nominalni socijalni ugovor između vlade i naroda. Vlada je obezbedila neke minimalne beneficije i plate, a ljudi su bili poslušni - rekao je Dmitrij Dosov (48), IT preduzetnik iz Minska.

Međutim, kada se KOVID-19 proširio na Belorusiju, Lukašenko je negirao postojanje pandemije i nije pružio nikakvu podršku ljudima. Nasuprot realnosti virusa i broju bolesnih pacijenata u bolnicama, njegov stav izgledao je kao kršenje ovog nepisanog ugovora. Ljudi i preduzeća počeli su da pomažu jedni drugima umesto da dobiju pomoć vlade.

"Nema više straha" 

Sve to je uticalo na narod kojem je očigledno "prekipelo" pa je prestao da se plaši.

- Nema više straha. Ljudi otvoreno komentarišu vesti, psuju policijske jedinice za suzbijanje nereda (OMON) - kaže za Forbs Elena Moločko, novinarka lista "Volja naroda" koji je često kažnjavan i zabranjivan.

Protekla nedelja je promenila raspoloženje naroda, rekla je ona.

- Ovo je prvi put da osećamo takvu solidarnost jedni sa drugima, što osećamo ovu veliku katarzičnu sreću iz ovog novog osećaja - kaže ona.

U Minsku, kako je rekla, stanovnici višestambenih zgrada ostavljaju svoja vrata otvorena za demonstrante koji beže od policije. Napolju ostavljaju sanitetske potrepštine, a taksisti besplatnim vožnjama pomažu proteste.

- Belorusija je upravo sada razvila svoje civilno društvo kao nikada ranije, čak ni pre 30 godina, kada smo stekli nezavisnost od Sovjetskog Saveza. Belorusiji je data nezavisnost, za to se nije borila. Sada ljudi izlaze napolje sa nacionalnim simbolima - rekao je Dosov.

Nekoliko izvora kaže da nema organizatora ili sponzora protesta. Ljudi su stvorili fondaciju i doniraju novac za podršku povređenim i ranjenim demonstrantima.

Beloruski ljudi ne računaju na pomoć Zapada, mada postoji nada da će se UN i Evropski parlament nekako pozabaviti masovnim mučenjima i brutalnim zlostavljanjima, koje su protestanti doživeli u rukama policije.

Dok se neki nadaju oštrijim sankcijama Lukašenkovoj vladi i očekuju da će svet da proglasi izbore nelegitimnim, drugi misle da bi to ostavilo izolovanu Belorusiju. I izolacija bi samo gurnula naciju dalje u ruke diktatora i pozvala neželjenu pomoć njegovog suseda, Rusije.

- Moramo nastaviti s protestima. Idealno bi bilo da nateramo Lukašenka da dobrovoljno podnese ostavku - rekla je Moločko.

Tačka bez povratka 

- Sada imamo dva načina za izlazak iz ove situacije. Ili da pregovaramo da otkrijemo kako da imamo poštene izbore, ili alternativa bi bila ugnjetavanje naroda i nasilje - rekao je Dosov.

On se nada da će se sve završiti mirnim putem.

- Lukašenko je osvetoljubiv, svakoga će srušiti. Belorusija je miroljubiva zemlja i treba do kraja, nadamo se, mirno - rekao je on.

Bilo kako bilo, stalni protesti i volja naroda jasno daju do znanja da je Belorusija prošla tačku bez povratka, a sve je verovatnije da se nacija neće kretati prema napred s Lukašenkom na svom čelu.

(Blic)