"Kod kuće ostavim trudnu ženu i dijete, ali ne bojim se"

Polazim na posao, a kod kuće ostavljam trudnu ženu i malo dete. Znam, to je moj posao i ne bojim se, već samo brinem za svoje najmilije. Oblačim zaštitnu opremu, ulazim u prostoriju gde leže oboleli, jedni su uspavani jer su na mehaničkoj ventilaciji, a drugi su sa maskama za kiseonik. Gledaju me uplašeno i imaju samo jedno pitanje „Kada će ovo proći?“, počinje priču za „Blic“ dr Aleksandar Nikolić, specijalista anesteziologije, reanimatologije i intenzivne terapije KC Niš.

Lekari i medicinsko osoblje su dobro organizovani. Strepnju i brigu ostavili su na ulazu KC, maksimalna posvećenost poslu i briga o svakom pacijentu je nešto što im je sveto.

- U zavisnosti od stanja pacijenata imamo teže i lakše. Tu su i oni koji su se u početku sami lečili, pa su zakasnili, a uz to imaju pridružene bolesti, i imamo one lakše pacijente. Apel je da se ljudi ne leče sami, da ne piju antibiotike na svoju ruku, da se odmah čim se pojave simptomi jave lekaru - objašnjava dr Nikolić.

Viremija je u celom organizmu, kaže lekar i dodaje da je važno na vreme javiti se lekaru kako bi se utvrdilo da li je u pitanju korona ili druga infekcija, i da se pacijentu dodeli prava terapija.

- Imamo i te lakše pacijente koji su svesni i dišu preko kiseoničke maske. Pacijent mi je nedavno rekao: „Doktore, ja vidim samo vaše oči i čujem vam glas, i ja vam verujem. Je l‘ da da će biti dobro?“. Oni su uplašeni, nedostaje im porodica. Ohrabrimo ih, oni slušaju, čekaju i najsrećniji su i oni i mi kada pobedimo zajedno i kada ih otpratimo kući. Ta radost kada odlaze se ne može opisati - priča dr Nikolić. 

Kako objašnjava, pacijenti su pravi heroji. Ono što svi shvate kada dospeju u bolesničku postelju je da je trebalo biti obazriv.

- Preispituju sebe, gde su bili, šta su radili, kako su se zarazili. Ima različitih primera, a zaključak je jedan - ostanite kod kuće i nemojte imati socijalne kontakte - priča naš sagovornik.