Doktor Nestorović ima optimistične prognoze

Sada smo na početku treće nedelje. Uspeli smo da skoro potpuno kontrolišemo epidemiju.

Srbija 20.03.2020 | 13:14

U Grčkoj je u toku ozbiljna epidemija, ali pošto imaju znatno viši indeks UV zračenja od nas, očekujem da se tamo situacija sredi možda čak i malo ranije nego kod nas, pa verujem da ćemo ići i na letovanje

Postoje i neke dobre vesti u vezi s pandemijom korona virusa. U Lođiju, u predgrađu Milana, u Italiji, broj novih slučajeva inficiranih stagnira, što bi moglo da znači da je epidemija na vrhuncu i kreće ka opadanju.

U Kini je vrhunac bio sredinom februara, a od tada je prošle mesec i po, pa je epidemija u prolazu. Simulacija matematičkog modela švedskih i švajcarskih naučnika ukazuje da bi maj, najkasnije jun, mogao da bude period prolaska epidemije - kaže dr Branimir Nestorović, dečji pulmolog i alergolog u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, a odgovarajući na pitanje da li će građanima Srbije propasti letovanja, posebno u Grčkoj, u koju mnogi vole da odlaze.

Kakvu situaciju očekujete u Grčkoj do leta?

- U Grčkoj je u toku ozbiljna epidemija, sa smrtnim slučajevima i dosta inficiranih. Ali, s obzirom na to da je počela u isto vreme kao i kod nas, a da imaju znatno viši indeks UV zračenja, očekujem da se tamo situacija sredi u sličnom periodu kao i kod nas, možda čak i malo ranije.

Naravno, prognoze su nezahvalne, jer ima dosta faktora koje ne možemo da kontrolišemo.

Da li će više temperature vazduha tokom letnje sezone bitno uticati na širenje korone?

Ne temperature, već indeks UV zračenja. Ultravioletni zraci ubijaju virus, neki kažu da kada je UV indeks preko tri, same temperature imaju relativno mali efekat, ali se vidi na primeru Australije da je ipak broj inficiranih manji nego u drugim zemljama. Mada, Australija je ređe naseljena, a dostupna samo avionom, pa je kontrola putnika koji ulaze lakša, samim tim prenošenje epidemije je teže.

Kada se očekuje najjači udar na Srbiju?

- Najjači udar je uvek u trećoj i četvrtoj nedelji epidemije. Sada smo na početku treće nedelje. Uspeli smo da skoro potpuno kontrolišemo epidemiju. Naravno, sve zavisi od brojnih faktora, a jedan od njih je dolazak većeg broja naši radnika za Uskrs, od kojih su verovatno mnogi bolesni.

Hoćemo li uspeti da izbegnemo eksploziju bolesti kao što je to bio slučaj u Italiji i još nekim državama?

- U epidemiji gripa iz 2009. imali smo preko 6.000 primljenih u bolnice i preko stotinu smrtnih ishoda. Tada je zdravstveni sistem bez pripreme izdržao test. Sada je bolje pripremljen. Imali smo tri nedelje vremena da se organizujemo, verujem da nećemo imati velikih problema. Lekari su uvek pesimisti, pa daju najcrnje prognoze. Ja spadam u optimiste, a optimizam može da pomogne da bez većih problema prebrodimo ovu epidemiju i dočekamo leto i odlazak na more, što se sada čini tako nedostižno.

U najvećoj kineskoj studiji o obolevanju dece utvrđeno je da je polovina njih imala blage simptome, dok su bebe i odojčad do 12 meseci starosti imali težu kliničku sliku.

- Deca ispod 10 godina u Kini nisu imala smrtnost. Broj obolelih ispod 20 godina je zanemarljiv u odnosu na ukupan broj obolelih, a broj teških oblika bolesti jako mali u poređenju s drugim grupama. U Kini je smrtnost među stanovništvom od 10 do 20 godina starosti oko 0,2 odsto. U Italiji je slično, iako je smrtnost dvostruko veća nego u Kini. U Velikoj Britaniji najmlađi pacijent koji je umro imao je 45 godina, ali je bolovao od težeg oboljenja mišića i nerava. Verovatno da deca koja se razbole imaju neke skrivene faktore rizika koje ne poznajemo jer je broj obolelih mali. U svakom slučaju, broj dece koja bi zahtevala intenzivnu negu i mehaničku ventilaciju je takav da ne može ugroziti funkcionisanje zdravstvenog sistema.

Možete li da procenite broj obolelih tokom ove naše epidemije?

- Procene su nezahvalne, jer ako virus uđe u fazu porasta broja slučajeva, kako smo videli u drugim zemljama, broj obolelih raste i dvostruko u samo jednom danu. Broj od 5.000 odnosi se na našu procenu broja pacijenata koji će zahtevati da budu primljeni u bolnice, a od toga jedan deo bi zahtevao mehaničku ventilaciju, to jest respiratore. To je najgori scenario, koji se verovatno neće ostvariti.

Mališani i zaštita SVEŽ VAZDUH I VOĆE

Kako da zaštitimo decu?

- Mere zaštite su kao i kod odraslih, pranje ruku, izbegavanje boravka u zatvorenom gde je dosta ljudi, šetnja na svežem vazduhu, dosta voća i povrća, suplementi cinka i crne zove ili aronije.

(Kurir)