Rusija postepeno mijenjala svoj politički kurs

U poslednjih dvadeset godina vladavine Vladimira Putina, Rusija je postepeno, ali nepokolebljivo menjala svoj politički kurs. Od toga da je ruski predsednik predložio ulazak Rusije u NATO na početku svog prvog mandata do toga da Rusija sada definitivno i zvanično učvršćuje svoj suverenitet.

Svijet 17.01.2020 | 07:15
Rusija postepeno mijenjala svoj politički kurs

Pred Rusijom su istorijski zadaci, a nacionalni i državni interesi Rusije su na prvom mestu. To je ukratko najvažnija poruka predsednika Ruske Federacije u obraćanju naciji, koje se po prvi put desilo početkom godine. Razlog za to je prema rečima predsednika Ruske Federacije, kako bi se ubrzalo rešavanje velikih socijalnih, ekonomskih i tehnoloških problema.  

U ruskom društvu postoje potrebe za promenama i rusko rukovodstvo je toga svesno. Rusija je postigla velike uspehe na međunarodnom planu, ali mnoga unutrašnja pitanja su ostala nerešena. Upravo o njima je i govorio predsednik Vladimir Putin u obraćanju donjem i gornjem domu Ruskog parlamenta.

Ali da se pre analize govora predsednika RF osvrnemo na ostavku vlade koja je usledila odmah nakon obraćanja Vladimira Putina. Ova vest je bila veoma iznenađujuća, zbog toga što niko nije očekivao razrešenje vlade. O tome uopšte nije bilo reči, niti bilo kakvih priprema. 

Jedan od ključnih faktora uspeha ruske politike je upravo taj da niko ne može da predvidi sledeće korake predsednika Putina. Naravno, ključna stvar je da on ima vrlo jasne ciljeve i da uporno radi na njihovom ostvarivanju. 

Glavna urednica „Russia Today“ televizije, Margarite Simonjan je na svom Telegram kanalu napisala: „Mišustin i ja smo danas zajedno napustili zasedanje. Šalili smo se i diskutovali nešto neobavezno. Ili je on fenomenalno uzdržan čovek, ili stvarno nije znao“. 

Samo kratko vreme nakon toga, objavljeno je da će Mihail Mišustin dobiti mandat za sastavljanje nove vlade. To je izazvalo još veći efekat iznenađenja, posebno što g. Mišustin nije neko ko je svima poznat.


Od aprila 2010. godine g. Mišustin se nalazi na mestu direktora Savezne poreske službe. Po obrazovanju je doktor ekonomskih nauka. Verovatno je ta činjenica imala presudan značaj zbog kog je izbor pao upravo na njega. Po procenama ruskih politikologa, g. Mišustin je idealan kandidat zbog toga što nema previše političkih ambicija već je usredsređen na profesionalne zadatke.

Rusiji je upravo potreban jedan profesionalni ekonomista na čelu vlade koji će uspeti da realizuje sve definisane ciljeve o kojima je predsednik RF govorio na zasedanju Federalnog parlamenta. Mnogi stručnjaci smatraju da Vladimir Putin nije bio zadovoljan radom vlade Dmitrija Medvedeva na ostvarivanju zadatih nacionalnih ciljeva odnosno projekata. 

Da se vratimo na to kakve ciljeve je postavio predsednik Ruske Federacije. On je u obraćanju izneo to da: „tempo promena mora da raste svake godine, što bi donelo opipljive rezultate za građane koji žele da dostignu pristojan životni standard“. Pre svega je govorio o problemu nataliteta, smatrajući da on mora da se poveća sa 1,5 na 1,7 procenata.

Mere koje su preduzimane od 2000. godine su donele pozitivne rezultate u demografiji, ali sada ta stopa ponovo opada. Podrška tradicionalnim vrednostima, porodica, majčinstvo, naglasak na razvoj regiona, pristojan životni standard, stvaranje najpovoljnijeg okruženja za samo-realizaciju svih stanovnika Rusije, moraju da budu prioritet. 

Vladimir Putin je predložio odgovarajuće socijalne projekte kojima treba da se ostvare zadati ciljevi. 

Proširenje programa „Materinski kapital“ do kraja 2026. godine (naravno, uz mogućnost daljeg produženja).
Materinski kapital već za prvorođenčad.


Povećanje materinskog kapitala za dodatnih 150 hiljada rubalja.
Pomoć siromašnima za decu od 3 do 7 godina.


Univerzalni besplatni topli obroci za učenike od 1. do 4. razreda i stvaranje / modernizacija infrastrukture za to.
Doplata nastavnicima u školi u iznosu od 5 hiljada rubalja iz saveznog budžeta.


Univerzalni pristup studentima brzom internetu.
Modernizacija preko hiljadu umetničkih škola u zemlji.


Dodeljivanje dodatnih 550 milijardi rubalja za renoviranje bolnica i klinika u celoj zemlji.
Povećanje broja mesta u školama i na univerzitetima. Povećanje broja budžetskih mesta u brojnim ključnim oblastima (lekari, nastavnici i inženjeri su prioritet), posebno u regionima.


Omogućavanje studentima druge godine da promene smer.
Nastavak i razvoj programa „Rusija je zemlja mogućnosti“ u kojima je već učestvovalo preko 3,5 miliona ljudi.


Pored socijalnih mera, predsednik je deo izlaganja posvetio i merama za stimulisanje rasta ekonomije. Završetak reforme kontrolnih i revizorskih tela.
Pravo na rizik preduzetničkog kapitala.


Povratak dve trećine sredstava iz federalnog budžeta od poreskih olakšica za mala preduzeća.
U isto vreme, jačanje društvene i ekološke odgovornosti preduzeća.
Uvođenje poreza na zagađenje / otpada za uvoznike.


Aktivnija dejstva Centralne banke da obezbedi ekonomiji „dugoročni novac“.
Prebacivanje viška sredstava iz Fonda nacionalnog blagostanja za investiranje u ekonomiju.
Uklanjanje privrednih subjekata iz krivičnih članaka o “stvaranju organizovanog kriminala”. 

„Rusija bi trebalo da pokrene novi investicioni ciklus, rast investicija od 2020. godine trebalo bi da bude najmanje 5% godišnje“, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin u poruci Federalnom parlamentu. 

“2021. godine, stopa rasta BDP-a u Rusiji trebalo bi da bude veća od svetske. Da biste postigli ovu dinamiku, morate da započnete novi investicioni ciklus, ozbiljno povećate ulaganja u otvaranje novih radnih mesta, infrastrukturu, u razvoj industrije, poljoprivrede i uslužnog sektora. Počevši od ove godine, godišnji rast investicija trebalo bi da bude najmanje 5%, njihov udeo u BDP-u zemlje trebalo bi da se poveća sa sadašnjih 21% na 25% 2024. godine”, rekao je Putin. 

Prema prognozi Ministarstva ekonomskog razvoja RF, ulaganja u osnovni kapital trebalo bi da porastu za 5%, u 2021. – za 6,5%. 

Predsednik Vladimir Putin se osvrnuo i na globalne izazove. On je pozvao pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN da rade na otklanjanju pretnji globalnim ratom. 

Objasnio je da Rusija, Velika Britanija, SAD, Kina i Francuska dele zajedničku odgovornost za očuvanje i razvoj čovečanstva, da nuklearne sile moraju da pokažu političku mudrost i preduzmu akcije. To se pre svega odnosilo na pogoršanu situaciju na Bliskom istoku i Severnoj Africi. Prema njegovim rečima, regionalni sukobi se razvijaju nepredvidivo i mogu brzo da prerastu u pretnju celoj međunarodnoj zajednici. Zaključio je da je Rusija otvorena za takvu saradnju, dodajući da ta država nikome ne preti i ne nameće svoju volju drugima.

Kada je reč o naoružanju on je naveo : „Rusija je prvi put u istoriji pretekla sve zemlje sveta kada je reč o najnovijem nuklearnom naoružanju. Naši koraci po pitanju jačanja nacionalne bezbednosti preduzeti su na vreme i u dovoljnom obimu. Međutim, uprkos tome, potrebno je da ostanemo oprezni, neophodno je da nastavimo sa radom“. 

Ipak najznačajnije mere tiču se promene Ustava RF koje će uticati na promenu kompletnog političkog sistema. Predsednik Putin smatra da je važeći Ustav dobar i da ne treba da se menja, ali da treba da pretrpi određene izmene u vezi sa prioritetom ruskog zakona nad međunarodnim pravom. Važeći Ustav RF donet je nakon raspada SSSR, 1993. godine za vreme predsednika Borisa Jeljcina. U Ustavu RF stoji:

„Opšte priznata načela i norme međunarodnog prava i međunarodni ugovori Ruske Federacije sastavni su deo njenog pravnog sistema. Ako su međunarodnim ugovorom Ruske Federacije utvrđena drugačija pravila od onih predviđenih zakonom, primenjuju se pravila međunarodnog ugovora“. 

Predložena ustavna izmena predviđa da će se zahtevi međunarodnog prava i različitih međunarodnih ugovora primeniti samo u meri u kojoj nisu u suprotnosti sa Ustavom Ruske Federacije. A takva promena će garantovati bezuslovni suverenitet ruskog naroda. Istovremeno, Putin je skrenuo posebnu pažnju na činjenicu da Rusija može da opstane samo kao suverena država. 

Ustav iz 1993. godine je pisan pod uticajem američkih savetnika, a velika ovlašćenja koja su data predsedniku sa američke tačke gledišta su odgovarala političkoj ulozi Borisa Jeljcina. U poslednjih dvadeset godina vladavine Vladimira Putina, Rusija je postepeno, ali nepokolebljivo menjala svoj politički kurs.

Od toga da je ruski predsednik predložio ulazak Rusije u NATO na početku svog prvog mandata do toga da Rusija sada definitivno i zvanično učvršćuje svoj suverenitet. Ovakve promene su najviše bile uslovljene odnosom zapadnih sila prema Rusiji koja je shvatila da pravljenje kompromisa sa Zapadom na štetu ruskih državnih i nacionalnih interesa, vodi ka potpunom kolapsu i raspadu. 

Vladimir Putin je u svom obraćanju javnosti izneo da ustavom treba da budu određeni i uslovi koje moraju da ispunjavaju svi najviši predstavnici vlasti. 

„Smisao i misija državne službe je upravo u služenju, a čovek koji bira taj put mora da donese odluku da svoj život posvećuje Rusiji i ruskom narodu, bez ustupaka“, rekao je Putin. 

Kandidat za predsednika Rusije će morati da ispuni uslov da je poslednjih 25 godina živeo u Rusiji i da nikada nije imao strano državljanstvo. Visoki državni funkcioneri ubuduće neće moći da imaju državljanstvo druge zemlje ili boravišnu dozvolu u inostranstvu. Mnogi u sali su aplaudirali sa zaleđenim osmehom na licu. 

Još jedna promena je da će ubuduće Državna duma glasati za predlog kandidata na mesto predsednika vlade kao i članove njegovog kabineta. Do sada je predsednik imao ovlašćenja da imenuje kandidata za predsednika vlade bez glasanja parlamenta i da odobri njegov izbor ministara.

Ovom izmenom se deo predsedničkih ovlašćenja prepušta parlamentu. Predsednik će zadržati pravo da otpusti zvaničnike koji ne rade dobro. Ovakve izmene će promeniti odnos snaga izvršne, zakonodavne i sudske vlasti. O ustavnim promenama će se građani RF izjasniti na referendumu. 

Konačno u vezi sa ustavnim ograničenjem da predsednik ima pravo na dva mandata za redom, Putin je rekao da se sa tim ne slaže ali da se to neće menjati.  

U ruskoj ali i američkoj javnosti su odmah krenula nagađanja o tome koju poziciju će predsednik Putin zauzeti nakon 2024. godine kada mu ističe drugi predsednički mandat. Čak i da ne bude ni na jednoj javnoj funkciji, sve što je Vladimir Putin uradio za poslednjih dvadeset godina davaće dugoročne rezultate.

Strateški projekti na međunarodnom planu i unutrašnje reforme će omogućiti Rusiji da postavi nove temelje za dalji politički, ekonomski i svaki drugi razvoj, kao i da zaštiti svoj suverenitet. 

Sve što se juče desilo u Rusiji zapravo predstavlja početak tranzicije vlasti.

(Istinito)

Komentari / 3

Ostavite komentar
Name

Uhh

17.01.2020 10:07

Uzmite tegeltiju i zoru. Oni su strcnjaci za ekonomiju.

ODGOVORITE
Name

Svaka cast

17.01.2020 10:12

Tako sw to radi.

ODGOVORITE
Name

Rad

17.01.2020 10:43

I Srpskoj je na celu vlade potreban jedan profesionalni ekonomista - zove se Jelena Trivic, ali prvo da oslobodimo Banjaluku od Milinsko-Milovsko-Montenegrinsko-Ljigorovskih kandzi.

ODGOVORITE