MMF: Javna preduzeća u Srpskoj pretvorena u poligon za pljačku

Javna preduzeca pretvorena u poligon za pljačku putem nameštenih tendera poput poslednjeg u državnoj Lutriji Republike Srpske. Glavni pokrovitelj nameštanja tendera u Javnim preduzećima je ministarka finansija Zora Vidović, koja je dovedena samo sa ciljem da se uništavanje Javnih preduzeća uradi temeljno i da se od javnosti sakriju svi dokazi, prenosi beogradski list Alo.

MMF je u oktobru 2019, zbog skandala sa nameštenim tenderom državne Lutrije Republike Srpske uradio sveobuhvatnu analizu rada javnih preduzeća u Republici Srpskoj i došao do zaprepašćujućih saznanja.

Kriminalni skandal koji se desio sa nezabeleženim nameštanjem tendera za strateškog partnera državne Lutrije ustvari nije usamljeni slučaj, već se radi o dobro organizovanoj matrici koja se sprovodi po gotovo svim javnim preduzećima u Republici Srpskoj.

Glavni pokrovitelj nameštanja tendera u Javnim preduzećima ministarka finansija Zora Vidović, koja je dovedena samo sa ciljem da se uništavanje Javnih preduzeća uradi temeljno i da se od javnosti sakriju svi dokazi.

Činjenice iz studije MMF koju zvaničnici Ministarstva finansija Republike Srpske žele da sakriju od javnosti:

-JP predstavljaju, samo 10% dodate vrednosti ekonomiji i dovode do distorzije tržišta rada zbog toga što su prosečne plate u njima 40% više nego u privatnim firmama, bez obzira na 8% nižu produktivnost. Zbirni dugovi JP iznose oko 26% BDP-a ili ukupno čak 4 milijarde EUR.

-JP ne doprinosi dovoljno privredi. Od 2015. do 2017. godine, JP su u proseku imali povrat na kapital (ROE) od - 0,3%, što ukazuje na to da su vladine investicije u sektor donosile negativne povrate.

-U oblasti vlasničke politike, FBiH je tek nedavno uspostavila centralizovanu listu JP, a RS nije ažurirala svoj registar JP od 2014. godine.

-Iako manje profitabilna od firmi iz privatnog sektora, plate u JP predstavljaju 30,5% ukupnih operativnih troškova istih, u poređenju sa 12% u privatnom sektoru.

-Skoro 50% JP nije likvidno i zahteva i eksplicitnu i implicitnu budžetsku podršku, zakasnele neizmirene obaveze za poreze i doprinose za socijalno osiguranje, što dodatno otežava finansijsku situaciju entitetskih fondova za penzijsko i zdravstveno osiguranje i vlada. Delom kao odgovor na nedostatke likvidnosti, vlade oba entiteta su u 2017. godini obezbijedile 0,9% BDP-a ili 2,2% rashoda, kroz budžetske transfere, grantove i subvencije.

-Više od 78% JP su u kategorijama visokog ili veoma visokog rizika finansijske poluge. Prema kriterijumu indeksa upravljanja, JP u BiH i RS druga su najgora od svih bivših socijalističkih zemalja Evrope

Preporuke MMF koje se hitno moraju primeniti:

• Jasna vlasnička politika (postojanje registra JP, profesionalni menadžment u JP bez upliva politika, pogotovu u imenovanju članova nadzornih odbora itd.)

• Finansijski nadzor (obavezni završni godišnji finansijski izveštaji koji prolaze eksternu reviziju)

• Fiskalni kriterijumi (strogo definisani uslovi pod kojima se mogu odobravati dodatna zaduživanja)