Priča: Kako je dobro vidjeti te opet...
Nisu samo Belom protekle utakmice pomogle da dodatno ukomponuje svoje kvalitete i podredi ih ekipi, ali je njemu možda najviše i bilo potrebno da odigra tako dominantno, a da pritom ne potroši mnogo energije i ne optereti koleno
Košarka 03.09.2019 | 22:45
I pored svega nabrojanog, jedan detalj svima je privukao najveću pažnju – vratio se Beli! Posle bezmalo nedelju dana odsustva zbog borbe s povredom, Nemanja Bjelica je u ponedeljak uveče po lokalnom vremenu istrčao na parket dvorane u Fošanu i odigrao svoj prvi reprezentativni meč na velikim takmičenjima još od 20. septembra 2015. i susreta s Francuskom za treće mesto na Evropskom prvenstvu. Bio je Bjelica deo tima u kvalifikacijama za Mundobasket prošle godine, ali meč protiv Filipina bio mu je prvi na najvećim smotrama posle mnogo, mnogo vremena...
I odigrao ga je majstorski. Onako kako samo on to ume...
“Dobro se osećam, ali uvek može bolje. Ovakve utakmice su dobre da se ceo tim razigra za utakmice koje slede, a koje su nam mnogo bitne“, kaže Bjelica za MOZZART Sport, mada svestan da Filipini baš i nisu takmac dostojan košarkaškog velikana i branioca srebra iz Madrida:
“Nije tako kvalitetna ekipa, nije teško uraditi nešto dobro protiv njih, ali što se mene lično tiče – odlična uvertira za meč s Italijanima. Propustio sam nekoliko utakmica zbog povrede, nije me bilo pet-šest dana“.
Kakav je to samo povratak bio – 20 poena kao rezerva za nešto više od šesnaest minuta na parketu, uz perfektno izdanje (7/7 iz igre, 4/4 za dva), te tri skoka i jedna asistencija. Igrač utakmice! Beli je ponovo bio u svojoj zoni komfora i to baš pred tri najvažnije utakmice u ovom delu takmičenja.
“Treba da se pripremimo za Italijane, a onda posle da razmišljamo o narednim protivnicima, pogotovo jer se ukrštamo s grupom u kojoj je Španija, verovatno i Portoriko. Igra se na svaka dva dana što je malo nezahvalno, jer ćemo odmah dan posle puta u Vuhan izaći na parket možda najbitniju utakmicu na šampionatu“.
Ta hronična cista na kolenu koja mu povremeno ne da mira sada je opet deo prošlosti... Navijači u fošanskoj dvorani su ulazak Nemanje Bjelice na minut i po pre kraja prve četvrtine dočekali s osmehom na licu, a njegovu trojku za završetak istog perioda uz salve oduševljenja. Na poluvremenu su se među izveštačima, ali i sunarodnicima u gledalištu mogli čuti razni komentari, poput onih koliko je popularni Beli nedostajao ekipi na prethodnom Evrobasketu i Olimpijskim igrama, bez obzira na ostvareni rezultat.
Njegov igrački sklop je jedinstven. Jer, takvu košarkašku inteligenciju, kontrolu lopte, pravovremenost u kretnjama i izboru situacija za realizaciju, te moć da napravi razliku na šutu spolja ili driblingom ka košu i da podjednako bude opasan spolja i unutra malo ko ima. Selektor Đorđević ima tu sreću da u svojim redovima čuva još i Nikolu Jokiću kao virtuoza svoje vrste, pa mašinu kakva je Bogdan Bogdanović, te da je od celog sastava napravio sklop u kojem se ne oseti pad ritma, bez obzira ko igra...
U izostanku Nikole Kalinića mnogi Bjelicu vide ne samo kao jednog od najboljih i najvažnijih, već i kao vezivno tkivo ekipe. Spojnicu između spoljne i unutrašnje linije. Momka koji ne govori previše van terena, ali zato se tokom utakmica pretvara u zver koja ne bira protivnika, vreme ili mesto. Već samo gura napred.
Pričao je i selektor o njegovoj želji da igra, da se vrati na parket, da oseti udar adrenalina, makar i protiv Filipina. Takav je to mentalni sklop – želi da se takmiči, ma ko bio protivnik. A uskoro dolaze neke od najvećih košarkaških ala evropske košarke, iščekujući rasplet po svim grupama da bi se znao dalji put do samog kraja...
Bjelica je, jednostavno, postao simbol ove reprezentacije, kao i vremena kada je Srbija pod komandom Dušana Ivkovića počela da se čupa iz kandži višegodišnje letargije i tako sprečila nestanak sa košarkaške mape. Odavno je pokupio sve simpatije naroda u Srbiji, jer u njemu vidi klasu dostojnu grba i dresa Srbije. Borca koji ne poznaje razliku između klupskih i reprezentativnih utakmica i oseća tu privrženost nacionalnom duhu i timskom jedinstvu.
Velika je šteta što ga nije bilo u Riju i Istanbulu, jer je obe medalje i te kako zaslužio. Možda bi u Carigradu, ako ne na drugom kraju planete, nagrada oko vrata bila drugačija, sjajnija da je Beli bio tu...
Nisu samo Belom protekle utakmice pomogle da dodatno ukomponuje svoje kvalitete i podredi ih ekipi, ali je njemu možda najviše i bilo potrebno da odigra tako dominantno, a da pritom ne potroši mnogo energije i ne optereti koleno.
Savršen tajming za Bjelicu i tim, pogotovo jer će sada opet Italija biti izazivač...
“Problem je što smo već igrali s njima dva puta i dobili ih u oba navrata. Dobiti nekoga i treći put za tako kratko vreme...“, zastao je Bjelica, pa nastavio:
“Mi svakako ne bežimo od uloge favorita“.
Da bismo ostali favoriti, potreban nam je i onaj pravi Nemanja Bjelica.
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar