Zašto Nikola Jokić na „četiri“ mora da funkcioniše?

Nikola Jokić je svoju ulogu prihvatio oberučke onog trenutka kada je došao na pripreme i svestan je da ovde ne postoji "JA" već samo "MI". I zato lopta češće ide u Bogdanove ruke, zato Milutinov, Raduljica i Marjanović provode više vremena u reketu dok Jokić i Bjelica s krila daju širinu kakvu malo koji tim na ovom prvenstvu ima. Neko to možda shvata, neko ne, ali. . .

Košarka 01.09.2019 | 16:14 Da li Nikola Jokić mora da igra na krilnom centru i zašto mu Aleksandar Đorđević ne pruža istu slobodu, kakvu ima u Denveru?

Košarkaška Srbija uporno pokušava da odgonetne možda i najveću misteriju sastava koji je selektor poveo u Fošan, u nameri da napadne najviši, odnosno što bolji plasman do kraja Mundobasketa. 

Nikola Jokić je kompletnu utakmicu protiv Angole odigrao na poziciji “četvorke“ u rotaciji s Stefanom Birčevićem i tokom 40 minuta nadmudrivanja koje je završeno više nego ubedljivim trijumfom Srbije najbolji centar NBA lige delovao je u kombinaciji sa tri preostala centra - Miroslavom Raduljicom, Bobanom Marjanovićem i možda najviše s Nikolom Milutinovim, gde su se prepoznale naznake da bi u nastavku prvenstva mogla da se izrodi ozbiljna saradnja.

Međutim, da li Nikola Jokić mora nužno da bude krilni centar u dresu Srbije? Protiv Angole je to bilo, neko bi rekao, iznuđeno rešenje zbog izostanka Nemanje Bjelice. Za selektora Đorđevića to je legitimna opcija koja se uigravala još tokom priprema i biće jedna od taktičkih varijanti Srbije dokle god može da se izvuče korist.

“U današnjoj košarci postoje igrači, možete da ih nazovete kako hoćete. Oni su ’4-5’ ’5-4’, ’2-3’, ’3-2’, ’1-2’, ’2-1’. Postoje spoljni i unutrašnji igrači, brojevi su manje bitni“, počeo je Đorđević, pa obrazložio svoje misli:

“Na nama je da rešavamo stvari na parketu. Jokić je igrao i sa Bjelicom u kombinaciji ’četiri-pet’, imali smo danas sekvencu gde je Birčević igrao na trojci, što smo već probali ranije. Istu ideju imamo i s Bjelicom u nekim trenucima. Spremamo se za to“.

Ako je ključna reč pobede nad Angolom bila ozbiljnost, onda je jedan od gradivnih supstanci ovog tima – polivalentnost. A, tu se krije i odgovor na pitanje koje se ovih dana najčešće postavlja kada je u pitanju naš nacionalni tim...

“Ta polivalentnost, individualni kvalitet daju meni šansu da probam određene stvari na koje nije lako odgovoriti s druge strane. Pričali smo i ranije o našoj veličini tima, što nas dosad nije usporilo. Bez obzira na petorke, mi ne igramo sporiju košarku. Bez obzira ko je na terenu mi imamo brzinu lopte, što je naš najbrži igrač“.

Angola, a ni Filipini ili Italija nemaju adekvatan odgovor na srpsku centarsku liniju. Prvi meč je to jasno pokazao, a biće jasnije kada se završe preostali mečevi u grupnoj fazi. Što se Nikole Jokiča tiče, on definitivno nije imao istu slobodu kakvu uživa u Denveru, ali je i pored toga skupio 14 poena (4/5 iz igre, 3/3 za tri), te šest asistencija i pet skokova. Lopta nije bila u njegovom posedu kako to obično bude tokom NBA sezone, niti su se u toj meri igrale akcije za ili preko njega, što se jasno videlo na terenu. Osnovni razlog je vrlo jednostavan - taktičke zamisli i filozofija Majkla Melouna i Aleksandra Đorđevića se ne podudaraju. Odnosno, svako ima svoju viziju igre koja donosi rezultat. 

Nikola Jokić je Denverov projekat i kao igrač od 150.000.000 dolara, s zvanjem najboljeg centra sveta i jednog od najuticajnijih igrača u NBA ligi trenutno nema alternativu u timu iz Kolorada. Jokić je alfa i omega ekipe, vezivno tkivo i pokretačka snaga. Uz momka iz Sombora najuticajniji igrač je Džamal Mari, dok su Pol Milsap, Geri Heris, Vil Barton i ostali bili tu da sačuvaju željene konture ekipe, u okviru ideje koju Meloun želi da sprovede u delo.

U Srbiji je situacija drugačija. Nikola Jokić jeste najveće ime u sastavu, zasigurno među TOP tri superzvezde na Mundobasketu. Đorđevićev sistem zahteva stavlljanje individualnih kvaliteta u svrhu podizanja kolektiva na viši nivo. Nikola Jokić je na vrhu piramide zajedno sa Nemanjom Bjelicom i Bogdanom Bogdanovićem. Ali, opet je ceo tim jedna velika mašina u kojoj svaki mehanizam ima svoju, tačno iscrtanu ulogu i svrhu na parketu. Ako jedan šraf ispadne, sistem može da padne. Ne treba zaboraviti da ni Vasilije Micić, šampion Turske i finalista Evrolige koji se prošle sezone uzdigao u red najboljih plejmejkera Evrope, ne može da računa na istu ulogu i slobodu koju mu Ergin Ataman ukazuje u Efesu. A ona je bila najvažnija uz onu Šejna Larkina.

Istina je da se Jokić najbolje oseća sa loptom u rukama, kada je bliži košu i kad je u prilici da odigra one karakteristične pikove. Opet, kako je selektor i rekao, dosad se nije osetila slabost u igri Srbije. Angola je prva recka na putu do konačnog cilja, sledeći su Filipini, a onda dolazi Italija kao najozbiljniji izazov, potom najverovatnije Španija i Portoriko iz Grupe C. 

Nikola Jokić je svoju ulogu prihvatio oberučke onog trenutka kada je došao na pripreme i svestan je da ovde ne postoji "JA" već samo "MI". I zato lopta češće ide u Bogdanove ruke, zato Milutinov, Raduljica i Marjanović provode više vremena u reketu dok Jokić i Bjelica s krila daju širinu kakvu malo koji tim na ovom prvenstvu ima. Neko to možda shvata, neko ne, ali...

Srbija je dobro počela, a idealno bi bilo kada bi u istom maniru i završila šampionat...