Priča: Serija A sa tri sestre i četiri rođake...

Dosadašnji deo prelaznog roka je smanjio jaz koji je postojao između Juventusa, na jednoj strani, i Napolija i Intera, na drugoj ali je istovremeno napavio nepremostivu razdaljinu između pomenuta tri kluba i ostatka karavana.

Fudbal 19.08.2019 | 00:05 Posle dužeg vremena italijanski šampionat počinje, a da se osvajač skudeta ne zna unapred. Juventus ostaje apsolutni favorit da deveti puz uzastopno dođe do najvažnijeg trofeja u italijanskom fudbalu. Međutim, Napoli sa pojačanjima dovedenim ovog leta, malobrojnim, ali vrlo dobro plasiranim, i Inter sa vrlo masinvom kampanjom u prelaznom roku i pre svega Antonijom Konteom na klupi, obećavaju da će trka za titulu prvaka biti otvorena barem do aprila.

Dosadašnji deo prelaznog roka je smanjio jaz koji je postojao između Juventusa, na jednoj strani, i Napolija i Intera, na drugoj ali je istovremeno napavio nepremostivu razdaljinu između pomenuta tri kluba i ostatka karavana Serije A, uključujući i timove koji imaju ambicije da stignu do Lige šampiona.

Kreirale su se dve grupe timova. Na jednoj strani imamo Juve, Inter i Napoli, tri bogate sestre koje će se boriti za skudeto a na drugoj četiri skromne rođake, Romu, Milan, Atalantu i Lacio, čiji je san da ugrabe poslednje preostal mesto na glavnoj trpezi, odnosno četvrto mesto u Ligi šampiona. Moglo bi se slikovito reći da se Serija A udaljila od Bundeslige i Lige 1 u kojima dominira jedan tim a da se približila španskoj verziji gde imamo tri tima koji vode borbu za naslov prvaka.

Nova hijerarhijska podela u Seriji A bi mogla da ima dalekosežne posledice na budućnost pojedinih klubova, pogotovo onih koji su ispali iz tročlanog društva a po potencijalu i istoriji bi morali da budu njegov deo.

Nema sumnje da su najveći gubitnici u ovom raslojavanju Roma i Milan. Lacio je u svojoj dimenziji od kako je Klaudio Lotito uspostavio svoju poslovnu filozofiju i stil vođenja kluba. Atalanta je napravila veliki iskorak i za Bergamaske će biti veliki uspeh da ostanu društvu koje gravitira ka Ligi šampiona.

Da bi se shvatilo redimenzioniranje Rome dovoljno je setiti se da je u poslednjih pet godina rimski klub ulazio u novu sezonu kao siguran učesnik Lige šampiona sa ambicijama da ako nešto krene po zlu Juventusu uskoči u trku za skudeto. Ovog leta Roma ne samo da ne može da mašta ni o avgustu u skudetu, već nema pokriće ni za ideju u sigurnom povratku u najprestižnije evropsko takmičenje.

Milan od odlaska generacije koja je osvojila poslednji skudeto nije nikada bio u ozbiljnim kombinacijama za šampionski naslov, ali je barem polazio kao siguran kandidat za prva četiri mesta na tabeli. Od odlaska Silvija Berluskonija, Milan je zadesila inflacija obećanja a gomile novca su loše potrošene, bilo da se radi o prethodnim kineskim ili aktuelnim američkim vlasnicima, s ciljem da se napravi instant tim za povratak u Ligu šampiona. Familija Singer je okrenula list ovog leta i krenula u konstrukciju novog tima koji bi tek za dve-tri godine, realno, mogao da stasa za povratak u evropsku elitu.

Osim pomenutih klubova evropske ambicije imaju Torino Urbana Kaira i Fjorentina sa novim italo-američkim vlasnikom Komisom. Predsednik Tora Kairo čak veruje da Macari ima tim s kojim može da se umeša i u borbu za četvrto mesto, odatle Kairovo teatralno isticanje, u svakoj prilici, da je odbio 15 ponuda i stotine miliona evra za svoje igrače ovog leta. Komiso i njegovi saradnici se nadaju da bi oko Federika Kjeze mogli da konstruišu sastav kadar da pomrsi račune favoritima u trci za mesta u Evropi.

U Torinu se kreirala veoma čudna atmosfera, neki je čak definišu i kao veliku anomaliju. Ne toliko zbog poteškoća oko prodaje viška fudbalera koliko zbog nepoverenja koji deo ambijenta koji okružuje Staru damu ima prema novom treneru Mauriciju Sariju. Ide se toliko daleko da se oni sa dužim pamćenjem pribojavaju ponavljanja sezone sa Điđijem Majfredijem. Iskreno, takva poređenja su preterana, i često su proizvod ličnih antipatija i podozrenja prema Sariju kao i strahopoštovanja prema Antoniju Konteu i poznavanja temperamenta i tvrdoglavosti bivšeg stratega Juvea.

Aureliju De Laurentisu nedostaje samo šlag na torti za savršen prelazni rok Napolija. KarloAnčeloti ima gotovo sve što mu je potrebno da krene u poteru za trećim skduetom. U Napulju se kaže da predsednik i trener ne dele mišljenje oko imena igrača koji bi začinio kampanju pojačanja. De Laurentis insistira na Mauru Ikardiju, Ančeloti bi radije video Hamesa Rodrigeza u Kastel Volturnu. U svakom slučaju u gradu podno Vezuva su ubeđeni da će jedan, od pomenute dvojice, stići. Ko god da bude lansiraće ambicije Napoletanaca u orbitu skudeto.

Kao Napoliju i Interu nedostaju jedan ili čak dvojica novih igrača čiji bi dolazak trijumfalno zatvorio kapije fudbalske pijace za Inter. Nije tajna da je Edin Džeko jedno od ta dva imena dok se oko drugog lome koplja između Milinkovića Savića i Vidala, eventualno Rakitića. Ipak, generator nada Intera za novu sezonu je Antonio Konte. Italijanski stručnjak, osim na klupi Atalante, nije pogrešio nigde u prvoj sezoni i osvojio je prvenstvo, bilo da se radilo o Seriji B sa Barijem i Sijenom, o Seriji A sa Juventusom, ili Premijer ligom s Čelsijem.

Roma je još uvek otvoreno gradilište a pritom ne treba smetnuti s uma da je Paulo Fonseka jedini trener u Seriji A koji je apsolutni debitant, odnosno on je jedini među 20 trenera koji nije nikada vodio jedan italijanski prvoligaški klub. Roma je rešila pitanje golmana i srednjeg terena, dok su pitanja odbrane i napada i dalje problematična. Romi nije neophodan samo brzi centralni defanzivac već i desni bek pošto je jasno da Florenci ne može da igra u toj ulozi, U špicu čak i da Džeko ostane potrebna je alternativa pošto je samopvređujuće zavaravati se da Šik može volšebno da se preporodi.

Milan je najveća nepoznanica u novom prvenstvu. Ne samo zato što ima novog trenera Marka Đampaola već zbog drastičnih promena u startnoj postavi. U odbrani su novi Ernandez i Duarte. Na sredini terena Krunić i Benaser. U napadu Leao a ne treba smetnuti s uma ni da su Paketa i Pjontek stigli prethodnog januara i da su prvi put ove sezone prošli pripreme sa Milanom.

Lacio i Atalanta su timovi koji počinju novu sezonu sa najmanje promena u odnosu na prethodnu i za razliku od drugih imaju trenere koji će četvrtu sezonu zaredom sedeti na istoj klupi. Tu činjenicu ne treba potceniti jer su poslednje sezone pokazale da osvajaju trofeje i postižu rezultate timovi koji ne menjaju trenere i pojačavaju postave sa par ciljanih rešenja izbegavajući revolucije i traumatične promene.

Izvor: mozzartsport