Priča: Kad bi svaki dan bio Kopenhagen...
Uprkos onome što govori rezultat sa semafora…
Fudbal 08.08.2019 | 00:00
Zvezda je imala mnogo šuteva više u okvir gola od tima Stalea Solbakena.
Zvezda je imala više ulazaka u šesnesterac rivala, koga je prosto udavila timskom hemijom i pomeranjima u prvom poluvremenu, dovevši najboljeg igrača gostiju N’Dojea u stanje frustracije o čemu govori potez sa amaterskog termina kada je u prvom poluvremenu rukom uhvatio loptu.
Zvezda je natrčala ekipu koja je u poslednjih 13 godina, čak 12 puta igrala u grupnoj fazi Liga Evrope i Lige šampiona.
Na posletku Zvezda nije blistala, ali bi fudbalska pravda, ne uzimajući u obzir odluke portugalskog arbitra, rekla da je zaslužila minimalnu pobedu i znatno lakši posao pred gostovanje na Parkenu.
Zvezda je konačno imala evropski ritam i spartansku želju da odigra na gornjoj granici mogućnosti.
I opet da ponovimo: Zvezda je bila taktički gotovo perfektna, mada se u drugom poluvremenu previše spustila u blok… Bilo je u tom izdanju elemenata Čolovog Atletika, čemu Vladan Milojevićteži u svakom trenutku. Kao u Londonu protiv Arsenala ili Salcburga u Beogradu. Sve je bilo zaključano.
I objektivan osećaj je govorio, kada se sve završilo, da je najbolji tim Srbije ako ne bolji onda sigurno tehnički pismeniji od rivala koji mu stoji na putu ka Ligi šampiona. To bi crveno-belima trebalo da bude polazna tačka uoči puta u Dansku, gde Kopenhagen igra mnogo bolje i ofanzivnije.
Zvezda samo nije imala podršku sreće kao u avgustu prošle godine, jer Ričmond Boaći onakve šanse iz 80. minuta obično rešava sa jednim okom. Ali to je varljiva kategorija, možda se u Danskoj sve promeni.
Dakle, Crvena zvezda je zaslužila pohvale, mada bi bilo samoubistvo glorifikovati remi sa Kopenhagenom. Da pođemo od onog šta je timu sa “Marakane” nedostajalo u prethodnom periodu. Zadovoljan izdanjem Vladan Milojević je pričao o tome šta
ga tištilo u prethodnom periodu, kada njegov tim nije imao prikazanu koheziju.
“Dolazi nekad do opuštanja ili samozadovoljstva. Ja sam to nemoćan da promenim. Imamo takav mentalitet“, rekao je Vladan Milojević.
Izjava koja u isto vreme i hrabri i brine. Pre svega kritične situacije, nalik retkim u drugom poluvremenu, vežbaju se u utakmicama viskog tempa. Kakve Crvena zvezda nema u domaćem prvenstvu. Isto tako dokusurivanje rivala prelazi u naviku kada je tim konstantno nabrijan… Tu rutinu, ozbiljan evropski kvalitet Crvena zvezda još nema i pored toga što je dve godine uzastopno igrala na velikoj sceni Starog kontinenta. Nedostaje joj ta komponenta, koliko i vihorni igrač da iskoristi brisan prostor u kontranapadima.
Ispada da se igračima Crvene zvezde diže motiv do potrebnog stadijuma samo kada utakmice nose veliki ulog i miris spektakla. A takva je ova protiv Kopenhagena. I takav će biti revanš u najsrećnijem gradu Evrope za šest dana. Ispada da je Zvezdu bolje da je svaki dan Kopenhagen, ili bar nešto slično tome.
To je još jedna osnova dovoljna da se do dana istine na Parkenu razogori plamen optimizma. Neće igrači Crvene zvezde imati vetar u leđa nalik onom na “Marakani”, ali dobar deo njih biće u situaciji u kojoj su se već nalazili.
Protiv Trnave se moralo – i Zvezda je prošla.
Protiv Salcburga je bilo poželjno – i Zvezda je prošla.
Trener Vladan Milojević pred sobom ima još jednu veliku slagalicu. Kopenhagen je sada favorit, ali teško da će trener tog tima Stale Solbaken mirno piti elitno dansko pivo i čekati da uništi Zvezdu na svom bunjištu. Ova Zvezda, sa motivom iz 2017 godine, jako, jako teško gubi utakmice. Elem, pod Milojevićevom komandom crveno-beli su samo dva puta pali u evropskim kvalifikacijama. Protiv Krasnodara i nedavno protiv Helsinkija. A i u tom drugom slučaju gol za poraz primila je tek kad je već kaparisala prolaz u narednu rundu.
Izvor: mozzartsport
FOTO: Reuters
Komentari / 0
Ostavite komentar