Šta će Ursula donijeti Srbiji?

Prvi put na čelo Evropske unije ove godine došla je jedna žena - Nemica Ursula Fon der Lajen. I već u prvim izjavama nakon izbora govorila je o proširenju Unije i Zapadnom Balkanu.

Svijet 29.07.2019 | 10:40 Vladavina prava, reforme i priključenje po zaslugama - ovo su njene poruke zemljama koje teže da se u bliskoj budućnosti postanu deo evropske porodice. To bi možda mogao da bude znak ohrabrenja za Crnu Goru i Srbiju koje su, i prema priznanju evropskih zvaničnika, najdalje odmakle u pristuprnom procesu.

U suštini, nova predsednica Evropske komisije nije bila isključiva i zatvorila vrata za novo proširenje, naprotiv ali je i sasvim je jasno poručila da se rezultati moraju isporučiti.

Čini se da Fon der Lajen, koji nazivaju i "mala Merkel" zbog bliske saradnja sa nemačkom kancelarkom, zapravo nije rekla ništa novo što već kandidati za članstvo ne znaju i što im je do sada nebrojano puta rečeno. Međutim, njen pravi odnos prema proširenju znaće se onog trenutka kada bude formirala svoj tim, i da li će u njemu imati komesara za proširenje, što je bio slučaj sa prethodnom Evropskom komisijom.

Takođe, pitanje je da li je njen izbor, ako se gledaju zemlje pojedinačno, dobar za Srbiju ili baš i ne? Kada je reč o Severnoj Makedoniji i Albaniji, Fon der Lajen se eksplicitno izjasnila da podržava ove dve zemlje u otvaranju predpristupnih pregovora. O Srbiji konkretno, za sada, nije govorila.

Međutim, kako za "Blic" pojašnjava generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić, Srbija bi izborom Ursule Fon der Lajen mogla da bude zadovoljna.

- Za Srbiju nije loša vest njeno imenovanje, imajući u vidu da je reč o bliskoj saradnici nemačke kancelarke Angele Merkel, čije stavove dobro poznaje i kada je reč o Zapadnom Balkanu i proširenju - kaže Grubješić.

Međutim, kako pojašnjava, za sada nema nikakvih novosti i bitnijih promena, jer sve što je govorila i pre i posle izbora, zapravo nije ništa novo.

- Jednostavno, konstanta je sve ono što je ona rekla: da se ispune kriterijumi i da se dođe do članstva. U tom smislu, nismo ništa novo čuli. Ipak, ono što je posebno apostrofirala je vladavina prava, bez koje ništa neće moći da se uradi - priča Grubješić, istakavši da je problem koji Srbija za razliku od drugih ima kosovsko pitanje, ali da za sada od nove šefice Evropske komisije nije bilo osvrta na tu temu.

Grubješić pjašnjava da je sledeći test u vezi sa njenim stavovima o proširenju taj da li će imati komesara za proširenje.

- Slovenija se angažovala oko toga, lobiraju za to mesto, što za nas može da bude dobro jer Slovenija ovde ima političke i ekonomske interese, a jedna je i od potpisnica inicijative iz juna ove godine o ubrzanju integracija Zapadnog Balkana - navodi Grubješić.

 Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović pojašnjava da Fon der Lajen želi da otvori javni prostor za dijalog i smatra da je to šansa i za Zapadni Balkan.

Majstorović ističe tri bitne stvari kad je reč o Zapadnom Balkanu. Prvo, navodi on, je to što je Fon der Lajen vrlo eksplicitno u pripremama za izbor i u raspravama rekla da podržava Severnu Makedoniju i Albaniju u otvaranju pristupnih pregovora.

- Druga važna poruka jeste insistiranje na vladavini prava, oko koje neće biti kompromisa. I to je poruka koja se šalje svim kandidatima, da su vladavina prava, borba protiv korupcije, nezavisno sudstvo, sloboda izražavanja, sloboda medija stvari oko kojih neće biti kompromisa. Mislim da je to jako dobro za građane Srbije odnosno regiona - rekao je on za N1.

Otvorena vrata i um

Novoizabrana predsednica Evropske komisije odmah nakon izbora rekla je da je Zapadni Balkan vrlo važan za Evropsku uniju.

- To je Evropa. I zato ću, što je više moguće, podržati snažne odnose između Zapadnog Balkana i EU. Mislim da je u interesu svih da budemo otvoreni, konstruktivni... Naravno, reforme se moraju sprovesti. Vrata i um moraju biti otvoreni za ove teme, za mene je to veoma važno - kazala je ona.

Majka, lekar, saradnik...

Nova šefica EK je po profesiji lekar. U CDU, partiji nemačke kancelarke Angele Merkel je odavno, ali u njeno predsedništvo ulazi 2004. godine, da bi 2010. postala i Merkelina zamenica.

U kabinetu kancelarke je od 2005. godine, najpre kao federalna ministarka za porodicu, zatim za rad i socijalna pitanja, a od 2013. godine dolazi na mesto ministra odbrane Nemačke i postaje prva žena na toj funkciji.

Takođe, zanimljiv je podatak da je majka čak sedmoro dece, a udata je za Hajka fon der Lajena, profesora medicine i prvog čoveka kompanije za medicinski inženjering iz uticajne plemićke porodice.

Takođe, redovan je gost samita u Davosu, članica je upravnog odbora Evetskog ekonomskog foruma i pripadnica neformalne političke grupe Bilderberg.

Fon der Lajen je 2014. godine posetila Prištinu gde je, kako su navodili mediji, branila mešanje NATO u sukob na Kosovu 1999. godine i objasnila je to usledilo nakon izveštaja o "ozbiljnom kršenju ljudskih prava i opasnosti od genocida".

(Blic)