Priča: Juve u režiji Mina Rajole...

Od De Lihta preko Kena do Pogbe. . .

Fudbal 26.06.2019 | 23:00 Bilo bi veoma zanimljivo čuti šta bi danas rekao Đani Anjeli o Minu Rajoli i njegovoj ulozi u Juventusu. Kako bi krstio nekada duhoviti, do granice cinizma, “l’Avoccato” (Advokat) Anjeli koji je u jednoj reči ili rečenici znao da sublimira ono za šta su drugima potrebne reke reči ili pisane stranice. Poput one čuvene o Lučanu Mođiju, da konjušar kralja mora da poznaje sve konjokradice.

Nema sumnje da je Pavel Nedved otvorio širom vrata Stare dame italo-holandskog menadžeru. Čeh je bio prvi veliki igrač o čijim interesima se brinuo Rajola. Zato ne čudi što je sa kooptiranjem Nedveda u rukovodeću strukturu Bjankonera, s vremenom, rasla uloga i značaj Rajola u strategijama Juventusa tokom prelaznih rokova. Dovođenje tinejdžera Pogbe u Torino za 300.000 evra iz Mančester Junajteda, jeste bila Rajolina vizit karta za Juve, ali i dokaza da je odnos sa Nedvedom mnogo više od uobičajene realcije između bivšeg agenta i njegovog klijenta.

Rajola se ovih dana našao u situaciji koju bi političkim žargonom rečeno mogli da nazovemo klasičnim konfliktom interesa. Štaviše, četvorostrukim sukobom interesa. Reč je o pregovorima vezanim za transfer Matijsa De Lihta iz Ajaksa u Juve, u koje bi mogao da bude uključen i Mojze Ken. Rajola je menadžer od poverenja, kako Juventusa tako i Ajaksa. Takođe je i agent obojice fudbalera u priči: De Lihta i Kena. Istovremeno, Mino se nalazi u idealnoj poziciji. Ajaks želi da proda svog mladog kapitena i da inkasira sumu između 60.000.000 i 70.000.000 evra. Kenu ističe ugovor sa Juveom 2020. godine i rukovodioci Juvea, imajući u vidu dogovor Sarija i Kristijana Ronalda (Portugalac će u sledećoj sezoni igrati u ulozi prvog špica), žele da pošalju Kena na pozajmicu, kako bi se “dobrusio” za veliku scenu Serije A. 

Rajoli i Kenu više odgovara da idu na isticanje ugovora sa Juveom: sledećeg leta bi imali mogućnost da izboksuju astronomsku platu, bilo od Stare dame ili nekog drugog kluba pošto bi Ken dolazio bez obeštećenja. Dodatni motiv za Rajolu je uspostavljeno pravilo da menadžeri koji dovode tzv. slobodne igrače dobijaju vrlo pozamašne provizije od “zahvalnih” klubova. 

Priča o Polu Pogbi u Juventusu je deo strategije Rajole da obezbedi što veću platu za Francuza ovog leta, bez obzira da li će preći u Real Madrid, PSŽ ili će ostati u Mančester Junajtedu. Juve nema nameru da angažuje Pogbu iz ekonomskih razloga: košta previše čak i za Juveove parametre. Ali, Bjankonere ne košta ništa da “pomognu” prijateljski nastrojenom menadžeru, fingirajući interesovanje za svog bivšeg fudbalera. Rajola, to je već pokazao u više navrata, zna da bude i te kako zahvalan i da uzvrati istom merom.

Moć pojedinih fudbalskih menadžera je toliko porasla da od njihovih odluka ili “usmeravanja” vlastitih klijenata i dogovora sa klubovima direktno zavise ishodi nacionalnih šampionata, pa i Lige šampiona. Naravno broj fudbalskih moćnika sa takvim potencijalom je limitiran. Moglo bi se reći da trojica manadžera zaslužuju pomenutu definiciju: Žorž Mendeš, Mino Rajola i Fali Ramadani. 

Eventualni dolazak De Lihta u Juve, kao i modalitet koji će biti primenjen za plaćanje njegovog transfera, neće imati samo uticaj na potencijal tima na raspolaganju Mauricija Sarija već će uticati i na poslovne knjige Juvea koje nisu ružičaste. Bjankoneri nisu imali velikih problema sa finansijskim fer plejom UEFA do sada. Međutim, dovođenje Kristijana Ronalda, ne toliko cena igračkog kartona, koliko plata CR7 ( 33.000.000 evra) predstavljaju veliko opterećenje. Tim pre što je Ronaldova astronomska plata proizvela lančanu reakciju. Svi senatori Juvea, sa izuzetkom Bonučija koji je prihvatio smanjenje plate, koju je imao u Milanu, da bi se vratio, zakucali su na vrata Paratičija sa zahtevom za povećanje plate. Takođe su i novi igrači iskoristili Ronaldov presedan da zadovolje svoje apetite: kako Remzi, tako i Rabio i sam De Liht. 

Istina, Juve može da iskoristi nove poreske povlastice vlade u Rimu koje omogućavaju klubovima u Seriji A da za igrače koji dolaze iz drugih država EU (i Italijane koji se vraćaju u otadžbinu, uslov je da su najmanje proveli dve godine van granica Italije) plate samo 30 odsto poreza i drugih doprinosa na neto platu. Podsetimo, po važećem poreskom sistemu, italijanski poslodavci za stalno zaposlene, a fudbaleri imaju taj tretman, plaćaju na jedan evro neto plate  jedan evro poreza i doprinosa, tako da bruto plata iznosi duplo u odnosu na ono što zaposleni prime na ruke. 

Primera radi, De Liht za koga je Mino Rajola tražio astronomsku platu od 12.000.000 evra godišnje, koštao bi Juve 15.600.000. Toliko, više manje, Juve već koštaju Emre Džan, Pjanić, Dibala čije su plate između 7.000.000 i 7.500.000 evra. Prema izvorima bliskim Juventusu, Federiko Kjeza se dogovorio sa Bjankonerima za godišnju platu od 5.000.000 evra. Budući da on dolazi iz Fjorentine, on bi koštao Staru damu, po sezoni, 10.000.000 evra. Ostaje da se vidi da li će Kjeza i Juve uspeti da ubede novog vlasnika Fjorentine Komisa da proda talentovanog napadača. 

Veliki problem za Juveove poslovne knjige je Gonzalo Iguain. Da bi izbegli tzv. minusvalencu, Bjankoneri moraju da ga prodaju za barem 36.000.000 evra. Cifra je već visoka, imajući u vidu da je Pipita rođen 1987. godine, a tek je neisplativa ako se uzme u obzir da Iguain ima platu koja prelazi 9.000.000 evra, odnosno košta 18.000.000 evra. 

Sportski direktor Fabio Paratiči će imati veoma težak posao da proda seriju igača Juvea: od golmana Perina i bekova Spinacole i Kansela, preko igrača veznog reda Kedire i Matuidija plus Dibala, Iguain i eventualno D. Kosta, ako u Kontinasu stigne Federiko Kjeza. Transferi pomenutih fudbalera neća služiti samo za popunjavanje kase i finansiranej kupovine novih igrača, već će i značajno smanjiti pritisak na ukupan iznos plata, imajući u vidu da samo Kedira, Dibala i Iguain, zajedno koštaju, 50.000.000 evra (bruto) kase Stare dame. 

Negativan efekat na Juveove prihode su imala i dva prerana ispadanja iz Lige šampiona u četvrtini finala i povećanje broja italijanskih klubova u Ligi šampiona s kojima moraju da dele italijanski deo kolača od televizijskih prava. Računa se da su proazi od Reala i Ajaksa u poslednje dve godine “skinuli” Juveu blizu 80.000.000 evra. 

Na kraju, reč dve i o eventualnom povratku Đanluiđija Bufona u Juve. Prema svedočenju izvora iz PSŽ-a, Bufon nije prihvatio da ostane još godinu dana u Gradu svetlosti jer mu je stavljeno do znanja da bi bio rezerva Areole. U Barseloni kažu da su se pregovori sa italijanskim golmanom nasukali jer nije hteo da prihvati, apriori, ulogu drugog golmana. Ovde valja napomenuti da je Bufon napustio prošle godine Juve jer je želeo da igra, odnosno nije prihvatao da greje klupu i gleda Ščešnija na golu Bjankonera. 

Očigledno je da se nešto promenilo u odnosu Bufona i Juvea. Pojedini juventinolozi smatraju da je eventutalni povratak legendarnog golmana neka vrsta štita  za Mauricija Sarija, odnosno da klub želi da ojača poziciju Sarija, kako unutar Juvea tako i prema spoljnom svetu, sa plasiranjem autoriteta i lidera, kakav je Bufon. Oni skeptični vide u mogućem povratku Bufona prvi signal opreza prema Sariju. I jedni i drugi se slažu da će Ščešni ostati starter, a da će Bufon već sledećeg leta zameniti rukavice i teren sa radnim stolom i kancelerijom u Kontinasi. 

Izvor: mozzartsport