Umjesto sankcija, pritisci za NATO

Vrijeme direktnog stranog upravljanja u BiH poput „bonskih ovlaštenja“ je prošlost, a ovdašnji sukob Rusije i Zapada u PIK-u može samo dodatno da destabilizuje zemlju i treba ga posmatrati u svjetlu pokušaja da se BiH ugura u NATO, tvrde stručnjaci za međunarodne odnose.  

Bosna i Hercegovina 20.06.2019 | 20:11 Isti dan kada je ruski ambasador odbio da podrži zaključke Upravnog odbora PIK i saopštio da „pokušaji vraćanja suverene Bosne i Hercegovine pod vanjsko upravljanje nemaju perspektive“, i Vašington je povukao potez koji se tiče i BiH.

Američki predsjednik Donald Tramp produžio je važenje povišenog stepena upozorenja u vezi sa Zapadnim Balkanom koje je na snazi od 2001. Kada je riječ o BiH, navodi se da se prijetnja koja nije otklonjena ogleda i u opstrukciji primjene Dejtonskog sporazuma u BiH.

– Prijetnja koju čine osobe koje su uključene ili pomažu, sponzorišu ili podržavaju ekstremističko nasilje u Severnoj Makedoniji i u regionu Zapadnog Balkana, ili akti koji ometaju implementaciju Dejtonskog sporazuma u BiH, rezolucije 1244 Savjeta bezbjednosti UN o Kosovu, nisu riješeni – napisao je Tramp u poruci Kongresu, ne navodeći konkretne osobe ili odluke koje narušavaju Dejton.

Sve je dio plana za NATO

Bivši ambasador BiH Slobodan Šoja smatra da je sve što se dešava u BiH samo dio plana da bi se BiH po svaku cijenu uvukla u NATO.

– I ova priča oko PIK je kamuflaža pritiska na cijelu državu da bezrezervno i hitno završi taj posao. Prošla su ta vremena nekog stranog upravljanja. Neće oni time da se bave, mi smo njima neinteresantni. Zanimamo ih samo kao država koja je stabilna i ništa više. U EU nas ne žele, žele samo da budemo mirni i ništa više. Njihov odnos prema BiH je pun prezira i nepoštovanja, a mi se pravimo da to ne vidimo. Sada je njihova ambicija da nas ubace u NATO, da zatvore krug i da ostane samo Srbija. Sve ovo što se dešava je spoljna manifestacija tog osnovnog cilja – kaže Šoja za Srpskainfo.

Da li su okršaji na relaciji Rusija – ostatak članica PIK zaista zbog stanja u BiH i Srpskoj ili su samo dio globalnog diplomatskog sukoba Vašingtona, Brisela i Moskve, ovaj put na našem terenu?

– Na svakoj tački zemaljske kugle, gdje god se pojavljuje neki mali problem, on je samo dio sukoba velikih, koje mi ne vidimo. Tektonski poremećaji velikih sila su uvijek ogromni i oni se najviše osjete na malima. Na onim malo većima se sve manje osjete. Svako radi svoj posao. Rusi rade svoj, Amerikanci svoj. I neka rade. Meni je najvažnije da mi radimo svoj posao, a ne radimo ga. Mi bismo trebali mudro plivati između jednih i drugih, ali mi to ne znamo jer volimo pretjerano i otvoreno da se svrstavamo na jednu stranu – zaključuje Šoja.

Šolaja: Stanje u BiH je nestabilno

Profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci, Miloš Šolaja, smatra da sve ovo znači da je stanje u BiH jako nestabilno i da će biti još nestabilnije. 

– Trampovo upozorenje će posebno uticati na ljude koji žele da investiraju u BiH, i to ne samo spoljne nego i unutrašne, jer je to jasan znak da će ovdje biti nestabilnosti – objasnio je Šolaja, dodajući da se upozorenje dodatno obeshrabriti mnoge.

S obzirom da je Bijela kuća produžila upozorenje od 2001. godine, postavlja se pitanje da li je moguće da je odnos SAD prema BiH isti čitavih 18 godina.

– Moguće je. Oni su tu prisutni, ali je do sada u ime Zapada procese uglavnom vodila Evropska unija. Kasnije su se uključivali i drugi međunarodni igrači. Razlika je to što 2001. nije bilo aktivno prisustvo Kine kao danas, a ni Rusija nije bila u ovoj poziciji. Neke stvari se jesu promijenile. Prema tome, treba vidjeti gdje to vodi. Ključno je da nema nekog rješenja za BiH. Nema ga već odavno – zaključio je Šolaja.

SAD i Rusija ne dižu ruke

Objašnjavajući da u međunarodnim odnosima nema nebitnih faktora, profesor Šolaja naglašava da BiH ni SAD ni Rusiji nije nebitan faktor, ali da svakako nije najvažniji problem koje ove zemlje imaju.

– Svaka zemlja ima uticaj na međunarodne odnose u svijetu, pa tako i BiH. Sasvim je sigurno da trenutno u svijetu postoje velike krize poput Sjeverne Koreje, Irana, kojima se svi bave, ali je činjenica je da se od ovih prostora ne dižu tek tako ruke – rekao je Šolaja.

(Srpskainfo)