Priča - Plejmejkeri u Kini? Teodosić, Micić i Jović su ti!

Takav kvalitet Srbija nije imala u skorijoj prošlosti. . . Jedina pozicija gde nema apsolutno nikakve dileme, ostaje da selektor Aleksandar Đorđević odluči da li će na Daleki istok voditi dvojicu ili trojicu plejmejkera. Izvesno je da će sistem biti formiran s trojicom organizatora igre.

Košarka 08.06.2019 | 22:45 “Znam da svima deluje da su Amerikanci nedodirljivi, ali svojevremeno sam rekao našim igračima: 'Neko će ih pobediti, zašto to ne bi bila Srbija?'. Tako sam im jasno stavio do znanja o čemu razmišljam”.

Reči selektora Aleksandra Đorđevića po obezbeđivanju plasmana na Mundobasket u Kini (31. avgust – 15. septembar) prolaziće kroz misli srpskih košarkaša tokom naredna dva i po meseca. Jer, samo će retki dobiti šansu da zaista izađu na crtu nezaustavljivoj košarkaškoj sili. Selektor Đorđević je u petak otvorio karte i košarkaškoj javnosti predstavio širi spisak kandidata za novi, redizajnirani i dres potpuno drugačijeg spektra od onih na koje smo dosad navikli. Đorđević je ovom prilikom izdvojio čak 34 igrača, gde je zaokružio širok dijapazon -  od gotovo svih koji su izneli veliki teret tokom godinu i po dana mukotrpnih kvalifikacija za Svetski kup, preko nekih imena koja tada nisu bila u orbiti, zajedno sa onima bez kojih ova reprezentacija ne bi bila svrstana u red najmoćnijih na planeti.

Đorđe Gagić, Milenko Tepić, Ivan Paunić, Sava Lešić i Aleksa Radanov nisu se našli na spisku, mada su bili tu tokom predigre za Kinu, dok je Stefan Peno izostao zbog teške povrede kolena. Stefan Pot i Dejan Kravić bili su na nekim ranijim spiskovima, ali nisu uspevali da dođu do nastupa za A tim, a prošli su i prvu Đorđevićevu filtraciju. Nemanja Dangubić je takođe jedan od povratnika na listu kandidata, dok je Radeta Zagorca povreda sprečila da se tokom kvalifikacija nađe u rosteru. Megin biser Nikola Mišković i mladi centar Lokomotive Krasnodar Dragan Apić donekle su osvežili spisak, mada su njihova imena od ranije u mislima selektora i njegovih saradnika. Milan Mačvan, Dejan Todorović i Ognjen Kuzmić su takođe prisutni, što u momentu kada su njihove sezone prošle u oporavku od teških povreda može da se protumači kao znak duboke zahvalnosti zbog nekih ranijih zasluga. Na kraju, ime Nikole Jokića je ono koje se najviše čekalo i obradovalo je celu naciju. 

Tokom poslednjih dana sve glasnije provejava mišljenje da je Srbija konačno spremna da ide po zlatnu medalju i da je obaveza ove generacije da se okiti najsjajnijim odličjem. Realnost ovog poduhvata videće se kroz odraz arsenala Grega Popoviča, čije se konture već naziru, ali i tima koji će na kraju izabrati Aleksandar Đorđević.

A, kako bi mogao da izgleda tim Srbije za predstojeći šampionat planete? U danima i sedmicama iščekivanja prvog okupljanja aktuelnog evropskog, svetskog i olimpijskog vicešampiona (18. jul, hotel Kraun Plaza) vredi izvući presek stanja i pogledati kakve sezone su imali oni na koje stručni štab i cela Srbija računaju...

Selektor Đorđević je timove krojio shodno potrebama takmičenja, mada je neretko morao da se adaptira po zdravstvenom kartonu i željama igrača. Formula kojom se obično vodio jeste pet niskih i sedam visokih igrača, s tim što je konfiguracija znala da se menja. Primera radi, na Svetski kup u Španiji i Olimpijske igre u Riju vodio je tri plejmejkera i to Miloša Teodosića, Stefana Markovića i Stefana Jovića. Na Evrobasketu u Nemačkoj i Francuskoj, odnosno u Istanbulu Srbija je imala samo po dvojicu klasičnih organizatora igre – Miloša Teodosića i Stefana Markovića, odnosno Stefana Jovića i Vasilija Micića pošto su povrede diktirale moć rostera. Tada su kroz razne taktičke varijante određene uloge u organizaciji uzimali Nemanja Nedović (2015) i Bogdan Bogdanović (više 2017. godine).

Uprkos tome što trenutni spisak čine 34 igrača, svega je nekoliko dilema oko toga ko će se naći u avionu za Daleki istok. A, nikakve misterije nema oko toga ko će organizovati igru Srbije i mesto plejmejkera jedino je gde nedoumice nema! Ako budu zdravi, Miloš Teodosić, Stefan Jović i Vasilije Micić biće nosioci igre nacionalnog tima u Kini. Gledajući suvi kvalitet i role pojedinaca, Srbija u bliskoj prošlosti nije imala takvu raznovrsnost i širinu... 

Kapiten Srbije je posle rastanka s Los Anđeles Klipersima doneo hrabru, donekle možda i logičnu odluku da se klupskim obavezama posveti tek kada se sezona završi. Rastanak sa Klipersima očekivao se jer su dve strane bile u nesrećnoj ljubavi. Teodosić nije osetio ritam utakmica puna dva meseca pre nego što je otišao, a uprkos rečima Doka Riversa i isticanju da mu je važno šta misli verovatno najbolji evropski plejmejker, to na delu nije pokazao. Teodosić je tako skupio tek 15 utakmica, uz prosek od 10 minuta, odnosno tri poena, dve asistencije i skok.

Njegova konačna odluka o daljim koracima ostaje skrivena pod velom tajne, ponajviše zato što je Teodosić nedavno uplivao u roditeljske vode. Poželeo je da mu sledeći klupski angažman bude potkovan višegodišnjim ugovorom, a kako se nisu stvorili uslovi da mu to omoguće Efes ili Makabi, izabrao je put kojim se ređe ide. Gledajući da će do početka Mundobasketa njegov rad biti izmeren kroz dve predsezonske, petnaest klupskih, dve kvalifikacione i nekoliko kontrolnih utakmica, jasno je da je uzorak premali za vremenski interval od godinu i po dana.

Teodosić je i kao takav neko bez koga Srbija u ovom trenutku ne može. Iz SAD nosi veliko iskustvo, saigrači ga izuzetno poštuju i u njemu vide uzornog plejmejkera. Njegovu inteligenciju, viziju terena i napadačke karakteristike malo ko ima i kao neko ko je u prošao sve reprezentativne kategorije i redovan je član A selekcije već dvanaest godina savršeno razume težinu dresa Srbije. Pred njim je sasvim dovoljno vremena da regeneriše telo i kroz individualni rad, odnosno pripreme sa reprezentacijom bude spreman za izazove u Kini. Važno će biti da se period dužeg odmora pravilno nadomesti kroz same pripreme...

Ako se u mesecima uoči Evropskog prvenstva u Istanbulu tražio naslednik Stefana Markovića, tokom poslednje dve godine godine iskristalisalo se jedno ime - Stefan Jović. Bajernov plejmejker poneo je teret najodgovornije pozicije na svojim leđima i postao gotovo nezamenjiv šraf srpske košarkaške mašine. Kroz jednog Stefana selektor vidi drugog, čime se zadržao balans između napadački i defanzivno orijentisanih plejmejkera. I to je ono na čemu Đorđević instistira, da u svom rosteru ima štihove raznovrsnih karakteristika, kojim može da gradi mozaik i koristi ih da promeni tok utakmice. 

Stefan Jović je potpuno zasluženo preuzeo Markovićevu štafetu i izrastao u igrača od najvećeg poverenja. Setimo se onog duela s Grčkom u finišu mučnih kvalifikacija za Mundobasket, kada je za 28 minuta sručio 22 poena, diktirao ritam i mnogobrojnu publiku u dvorani Aleksandar Nikolić ostavljao bez daha. U neverovatno važnom momentu, posle loše igre u Tel Avivu i poraza od Izraela, Jović je na svoju odgovornost ostavio klupske obaveze po strani i odveo Srbiju do pobede koja je praktično garantovala plasman na najveću smotru. Ipak, prelomna tačka njegove reprezentativne karijere bio je Evrobasket 2017, kada je bio vodeći plejmejker ekipe, u tandemu s Micićem. Tada je Jović svoje ime prišio na listu onih bez kojih teško može da se zamisli igra Srbije. I danas mnogima, verovatno i Joviću, sama pomisao na onu povredu skočnog zgloba na meču s Rusijom budi najtužnije uspomene. Jer, mnogi su i tada mislili da je samo zdrav Jović nedostajao Orlovima da se domogne krova Evrope...

Klupska sezona momka iz Niša teško da može da se meri kroz prizmu brojki, jer Stefan Jović nikada nije bio igrač statistike, već dela. Bajern je kao vodeći organizator igre u povratničkoj sezoni u Evroligi umalo odveo do plasmana u četvrtfinale (skor 14-16), uz prosek od osam poena i gotovo pet asistencija. Nažalost, sitne povrede ponovo su krojile njegovu sezonu, ali na sreću nije bilo ozbiljnijih problema.

S bavarskim klubom dobro gura i u plej-ofu i na dobrom su putu da odu u finale i odbrane titulu. Statistika mu je donekle slična kao u elitnom takmičenju. Daleko je najbolji asistent u ekipi i ove sezone je znao da lepršavim dodavanjima izmami uzdahe s tribina. Podsetimo, njegova asistencija kroz noge za Leona Radoševića na meču protiv Barselone druga je najbolja u Evroligi. Ipak, njegova uloga retko kada je bila ofanzivna i najviše se oslanjao na svoje defanzivne kvalitete kojima je lomio mnoge rivale. Postao je jako tražen na tržištu, Makabi neprestano prati njegovu situaciju, pošto mu na leto ističe ugovor, takođe ga želi Đorđević u Virtusu iz Bolonje, mada Bajern ima nameru da ga zadrži i veže novim višegodišnjim ugovorom.

Zaključak je jednostavan - Teodosić i on bi u trebalo da se slažu kao „Jin i Jang“. Kao nekada Saša Đorđević i Saša Obradović, kasnije Teo i Pefi...

Doduše, između njih biće dečko koji je našao gotovo idealnu ravnotežu između onoga što pruža u napadu i odbrani. Vasilije Micić je ove sezone naplatio sve sate, dane, mesece i godine predanog rada i postao jedan od najboljih plejmejkera u Evroligi ove sezone! Njegovu priču smo obradili u odvojenom tekstu, a zbog svega što je sa Efesom napravio dosad i ima priliku da uradi – u igri je titula šampiona Turske – nije pogrešno konstatovati da je Micić uz Šejna Larkina najzaslužniji što su klub iz Istanbula konačno počeli da shvataju ozbiljno. Zvanje vicešampiona Evrope posle godina velikih ulaganja bez realnog plana ima Micićev potpis posle one simultanke protiv Fenerbahčea, a sam je zaslužio mesto u drugom timu elitnog takmičenja, zatim i novi dvogodišnji ugovor s Efesom.

Micić je takmičenje u Evroligi završio kao prvi strelac tima zajedno sa Larkinom (nešto više od 12 poena u proseku), ali i prvi asistent ekpe sa bezmalo šest završnih dodavanja. Erginu Atamanu bio je podjednako koristan u obe faze igre, jer je pravovremenim i brzim promenama tempa znao da razbije gotovo svaku defanzivnu koncepciju, a gotovo tvrdoglavim izvršavanjem odbrambenih zadataka da se uvuče pod kožu rivalima. Zato su ga u jednom momentu tražili Real i CSKA, a pominjala se i selidba u NBA, gde Filadelfija drži njegova prava.

Šmekerskim asistencijama konstantno izaziva erupcije oduševljenja, postao je dovoljno hladnokrvan da rešava čak i najteže situacije, a opet pribran da shvata kada treba da prepusti da neko drugi vodi kolo. Jednostavno, Vasilije Micić iz 2017. i ovaj danas nisu iste osobe. Ali, upravo je na Evrobasketu u Istanbulu, ali i selidbe u Žalgiris istovremeno počeo njegov uspon ka zvezdama i to ne treba zaboraviti...

Srbija bi trebalo da ima plejmejkerski triling koji na sam pogled izaziva strahopoštovanje. Neverovatno izbalansiranu grupu majstora svog zanata, od kojih već svako zna svoju tačnu ulogu u timu.

Ilija Đoković, Stefan Pot i Ognjen Jaramaz moći će da se pohvale da su bar na postojećem spisku bili rame uz rame s trojicom neprikosnovenih. Đoković je u dresu Borca imao jako lepu sezonu i statistički bio možda vodeći igrač tima sa prosekom od 16 poena i četiri asistencije u šest utakmica Superlige. Umalo je slomio Megu u četvrtfinalu Kupa Radivoja Koraća u Nišu s 23 poena, a klubu je podario i novi plasman u najjači državni rang klupske košarke. Takođe je za reprezentaciju bio na raspolaganju u svakom trenutku, što stručni štab i te kako zna da ceni. Pot je uz Dragana Apića gurao FMP u iznenađujuće dobroj sezoni dok su njih dvojica bili zajedno u timu. Po odlasku snažnog centra Pot je dodatno iskristalisao svoju ulogu i postao MVP februara u Jadranskoj ligi, kao i najkorisniji igrač sedme i osamnaeste runde regionalnog takmičenja. Dakle, napravio je veliki korak napred u svojoj karijeri, ali ni Đoković, ni Pot nisu igrači reprezetnativnog kvaliteta i to je realnost. Jaramaz je oživeo svoju karijeru povratkom u Partizan, negde u naznakama se može videti kakvim sveukupnim talentom raspolaže i zato je velika šteta što su mu zdravstveni problemi zasad ozbiljno uzdrmali planove i razvoj. Ipak, ima tek 23 godine i još vremena da stvari ispravi. Ulaskom na širi reprezentativni spisak Đorđević mu je samo dao podstrek za budućnost i stavio mu do znanja da motri na njega...

Ako je nešto poznato, izvesno i sigurno, onda je to ko će biti plejmejkeri Srbije u Kini. Naravno, za to je potrebno da Aleksandar Đorđević potvrdi da će graditi sistem s trojicom organizatora igre, a u ovom trenutku to i deluje kao najrealnija opcija. 

S Teodosićem, Micićem i Jovićem stručni štab ima sve potrebne komponente da smućka koktel najozbiljnijeg kvaliteta. Znajući o kakvim se majstorima ove igre radi i ko im je nadređeni, Srbija ne bi smela da posustane na putu ka konačnom cilju - novoj medalji. Možda i najsjajnijoj...

NAPOMENA: Narednih dana očekujte skener preostalih kandidata za dres Srbije, po pozicijama u timu...

Izvor: mozzartsport

Foto: Star Sport