Priča: Herojska pogibija jednog hrabrog tima!
Ekipa iz Toskane ponela se kao ranjeni ratnik koji zna da bojište neće napustiti žive glave, ali svesno ide u svoj poslednji juriš.
Fudbal 27.05.2019 | 22:30
Empoli je učinio da se u Fiorentina i Đenova danas srame zbog načina na koji su odigrali poslednji meč u sezoni. Utakmicu bez šansi u kojoj se čekalo samo da Empoli izgubi na Meaci, ali to nije išlo tako lako. Ekipa iz Toskane se u poslednjem meču, ali i kompletnom finišu sezone, ponela kao ranjeni ratnik koji zna da bojište neće napustiti žive glave, ali svesno ide u svoj poslednji juriš. Taj ratnik je bio na korak da porazi znatno moćnijeg protivnika, kojeg je na kraju sačuvao svemoćni Samir Handanović.
Nemaju ni u Interu danas mnogo razloga za zadovoljstvo. Svesni su Nerazuri na kakav su način stigli do cilja, bez obzira na to što se u ovakvim situacijama ne bira sredstvo. Uostalom, kada se krajem septrembra ove godine bude čula himna Lige šampiona na ovom istom stadionu, niko se više neće sećati majske drame. Ali, niko nije želeo da se u Ligu šampiona uđe tako što će se očajnički braniti protiv jedne od najslabijih ekipa u Seriji A.
Međutim, taj naziv "najslabiji" je toliko nepravedan prema timu sa stadiona Karlo Kastelani, posle svega viđenog u poslednjih 90 minuta sezone. Pre mesec dana Andreacolijev tim su zajedno sa Kjevom i Frozinoneom već spakovali na voz za Seriju B, ali je on odlučio da iz njega izađe i pokuša peške da nađe put ka preživljavanju. Tri vezana trijmufa u maju, nad Fiorentinom, Sampdorijom i Torinom, omogućila su Empoliju da odlučuje o svojoj sudbini. Ovaj tim je uzeo odluku u svoje ruke i umalo napravio senzaciju kakva se ne pamti.
"Naravno da nismo srećni, ali smo zadovoljni što smo zadali snažan poslednji udarac i izgubili bitku. Uradili smo ono što smo želeli, bili smo u igri do kraja i ostali verni svom stilu fudbala. Veoma sam zadovoljan načinm na koji smo igrali u poslednjih 15 minuta, stvorili smo nekoliko šansi za gol", rekao je Andreacoli.
Aurelio Andreacoli (65) je još jednom oduševio, pokazao je da je i te kako u stanju da vodi tim na najvišem mogućem nivou, pa sada može da žali što je najveći deo karijere proveo kao pomoćnik. Radio je u omladinskom pognu Fiorentine, kasnije je bio pomoćni trener u Udinezeu, a od 2005. do 2017. u Romi. Šansu da se pokaže u Vučici imao je u finišu sezone 2012/2013. kada je nasedio Zdenjeka Zemanai odmah pobedio Juventus u derbiju. Iako je u polufinalu kupa eliminisao Inter, poraz od Lacija u finalu koštao ga je poverenja uprave kluba.
Interesantno, uprava Empolija je ove sezone smenila Andreacolija u novembru prošle godine, ali se pokajala i vratila ga na čelo tima sa kojim je sezonu ranije izborio promociju u elitni rang takmičenja. Šta bi se dogodilo da je vraćen malo ranije ostaće nepoznanica.
"Imali smo mnogo problema sa povredama u najvažnijem trenutku sezone, ali ovaj tim nije odustajao, igrač su uvek imali ispravan stav. Na kraju utakmice sam se zahvalio momcima. Ne razmišljam o svojoj budućnosti. Imam ugovor, ali pretpostavljam da to ne znači ništa", poručio je Andreacoli.
Empoli je sinoć na Meaci umro u lepoti sopstvene igre. Da je Andreacolijev tim u 76. minutu, kada je izjednačio rezultat, stao na loptu i pokušao da odbrani stečeni rezultat možda bi se danas i radovao opstanku. Ali, ostao je veran sopstvenom stilu, nastavio je i dalje da napada, a onda je primio gol iz kontre "četiri na tri". Ipak, da nije bilo tako ne bismo gledali sve one silne nalete na gol Samira Handanovića u poslednjih desetak minuta meča, kada je gol Empolija visio u vazduhu, baš kao i Interovo učešće u Ligi šampiona.
Italija je zahvalna Empoliju za sinoćnu predstavu, u medijima su osvajanjli naslovi "Grande Empoli", ali to ovom klubu nažalost neće pomoći da vrati status prvoligaša, iako je zaslužio da ga ima u narednoj sezoni.
Izvor: mozzartsport
Foto: Reuters
Komentari / 0
Ostavite komentar