Nedjelja kad je otišao De Rosi...

Neće biti ceremonije kao na Frančeskovom oproštaju, neće biti ni predsednika Palote, ni pripremljenog govora ispod južne tribine. De Rosi će napraviti počasni krug po završetku utakmice zajedno sa svoja tri mališana i suprugom Sarom i nije isključeno da na kraju kaže par reči, iz glave, kako bude inspirisan.

Fudbal 26.05.2019 | 14:00 Poslednja utakmica Danijelea De Rosija u dresu Rome će se pretvoriti u veliki protest protiv vlasnika Rome Džejmsa Palote, njegovog savetnika Franka Baldinija i opunomoćenih zastupnika u Rimu, Gvida Fjenge i Maura Baldisonija. Sestre Džejmsa Palote koje drže restoran u Bostonu, u kojem često obeduje vlasnik Rome, su već osetile šta znači strast navijača Rome. One su morale da zatvore ili blokiraju sve profile na društvenim mrežama i specijalizovanim sajtovima pošto su bili preplavljeni negativni recenzijama i uvredama. Kada su Amerikanci preuzeli Romu njihova proklamovana ambicija je bila da Roma postane svetski brend, u nedelju veče rizikuju da steknu planetarnu vidljivost iz sasvim suprotnih razloga.

Interesantno je da je Palota samo par nedelja ranije pozvao navijače Rome da dignu glas i izvrše pritisak na gradsku vlast u Rimu da ubrza proceduru za davanje dozvola za izgradnju stadiona. Tifozi su se oglušili o poziv vlasnika Rome, ali su se mobilisali, bukvalno od Rima do Vankuvera i od Rima do Sidneja, kako bi pokazali svoje negodovanje zbog odluke Palote da ne produži ugovor kapitenu De Rosiju i načina na koji vodi klub. 

Transparentni protiv Palote i Baldinija i podrške De Rosiju su se pojavili u Parizu, Dizeldorfu, Berlinu, Kopenhagenu, Londonu, Bostonu, Njujorku, Torontu, Solunu, Melburnu, Sidneju i u još nekoliko desetina manjih gradova. Navijači najvećih rivala Rome, od Lacija do Juventusa, i drugih evropskih klubova, poput Real Madrida, su posvetili transparente sa pozdravima kapitenu Đalorosih dok su se Romini, širom sveta, zasuli teškim kvalifikacijama dvojac Palota - Baldini koji sa daljine vedri i oblači Romom.

Rimljani su poznati po duhovitosti i autoironiji. Kada je kružila priča da bi Kampoš mogao da postane sportski direktor Rome, na društvenim mrežema i u lokalnim medijima su se zbijale šale da će Roma postati “trokefalni avatar”: predsednik živi između Majamija i Bostona, glavni savetnik Baldini na liniji London - Kejptaun, a sportski direktor u Monte Karlu (Kampoš ima svoju centralu u Monaku odakle se ne pomera bez obzira gde radi).

Na oproštaju najznačajnijeg igrača koga je Roma imala, posle Frančeska Totija, u ovom veku, neće biti prisutan nijedan visoki zvaničnik kluba, ne računajući samog Totija i sportskog direktora Masaru koji je takođe na izlaznim vratima. Predsednik Džejms Palota nije bio u Rimu već više od godinu dana. U rimskoj čaršiji su uvereni da Palota ne sme da dođe u Večni grad jer se boji da bi mogao da bude uhapšen u okviru istrage o slučajevima korupcije i zloupotrebe položaja vezanim za izgradnju stadiona i biznis parka u italijanskoj prestonici. Ovde treba precizirati da se ne radi o stadionu Rome. Reč je o areni koja će biti u vlasništvu Džejmsa Palote kao i da stadion predstavlja samo petinu čitavog projekta koji obuhvata izgradnju tzv. biznis parka, sve sa dva nebodera i pratećim objektima.

Adio De Rosija od Đalorosih na utakmici protiv Parme će biti slika i prilika odnosa koji su se kreirali u Romi u poslednjih par godina. S jedne strane navijači i grad koji žive za svoj klub, često preterujući i u dobru i u zlu, s druge strane, vlasnik kluba Džejms Palota i njegovi činovnici u Rimu koji upravjlaju sa Romom kao da je u pitanju preduzeće koje se igra spekulacija na fudbalskoj berzi, a ne fudbalski klub sa vekovnom istorijom. Navijači Rome su zato uveli termin “preduzeće” kako bi razdvojili jasno deo kluba koji predstavljaju Palotini ljudi i tim za koji navijaju.

Između Džejmsa Palote i Rome nije nikada kresnula varnica. I pored toga što ima italijanske korene - štaviše njegovi su poreklom iz Sabine koja se nalazi tik uz Večni grad i dvojica od sedam rimskih kraljeva su bili Sabini - Palota se nije potrudio da nauči ni par reči na italijanskom za ovih osam godina, baš kao što je mnogo češće u tom periodu bio u Londonu nego u Rimu.

Sve to samo na prvi pogled izgleda neuobičajeno. U Rimu su se navikli na predsednike kao Franko Sensii Dino Viola koji su toliko voleli Romu da su čak i dobar deo svog bogatstva žrtvovali kako bi Đalorosi osvojili dugi i treći skudeto. Palota ima firmu koja se se bavi finansijskim konsaltingom, u svom portfoliu upravlja sa preko 10 milijardi dolara što znači da Roma predstavlja tek par procenata vrednosti s kojom on barata. Ne treba zaboraviti da je Palota iz svog džepa platio samo 10.000.000 evra za kupovinu Rome i da je dajući u zalog brend Rome podigao kredit od preko 200.000.000 evra za finansiranje poslovanja kluba.

Situacija je bila pondošljiva dok je Roma ostvarivala relativno dobre rezultate u Seriji A, uključujući i prošlogodišnji domet u Ligi šampiona. Palota je bio dovoljno lukav i da pronađe druge krivce za probleme Đalorosih: nekada su to bili treneri kao Zeman i Spaleti, nekada sportski direktori Sabatini i Monći, nekada fudbaleri kao Osvaldo ili Benatija.

Posle “odajvljivanja” De Rosija putem društvenih mreža, konferencija za novinare je održana na izričiti zahtev kapitena Rome, na videlo je izašlo da je za tretman Totija bio odgovoran Džejms Palota, a ne Lučano Spaleti koji je samo izvršavao ono što je klub od njega tražio.

Potez predsednika Rome da ne produži ugovor De Rosiju je kap koja je prelila čašu, ne samo kod navijača Rome koji su pozicionirani na južnoj tribini već u čitavom svetu Đalorosih. Prodaje najboljih igrača iz godine u godinu koje su praktično autofinansirale Romu proizvele su krajnje negativan naboj prema Paloti. Nakon milionskih transfera  Markinjosa, Lamele, Pjanića, Salaha, Benatije, Rudigera, Romanjolija, Paredesa, Emeresona Palmijerija, prodaja Alisona, Najngolana i Strotmana prošlog leta predstavljala je prelazak crvene linije u očima navijača Rome.

Ono što je bilo jasno posmatračima sa strane već duže vremena, postalo je kristalno vidljivo i navijačima Rome: Palotin primarni cilj je da izgradi stadioni i biznis park i ostvari maksimalan profit od prodaje Rome koja će mnogo više vredeti kada s njom kao miraz bude išao stadion. Do tada, Roma mu služi samo za klasičan “trejding” koji obezbeđuje da on ne mora da potroši nijedan evro na Romu.

Čak ni lukavo puštanje u  etar informacije da će Frančesko Toti postati tehnički direktor Rome sa velikim ovlašćenjima nisu uspeli da umire Rominu raju koja u Paloti vidi oportunistu s namerom da “pokupi kajmak” i nestane s radara.

Karte za meč sa Parmom su rasprodate još pre sedam dana. Nije slučajno da je Olimpiko, ne računajući utakmice Lige šampiona protiv Barselone i Liverpula u Ligi šampiona, bio samo dva puta rasprodat od kako su došli Amerikanci: na oproštajnom meču Totija i sutra na De Rosijevom adiju. Čak će De Rosi imati više navijača pošto će grupa Parminih navijača biti mnogo manja od tifoza Đenove koja je bila poslednji protivnik Totijeve Rome.

De Rosijev oproštaj biće različit od Totijevog. Neće biti ceremonije kao na Frančeskovom oproštaju, neće biti, kao što smo rekli, ni predsednika Palote, neće biti ni pripremljenog govora ispod južne tribine. De Rosi će napraviti počasni krug po završetku utakmice zajedno sa svoja tri mališana i suprugom Sarom i nije isključeno da na kraju kaže par reči, iz glave, kako bude inspirisan.

Navijači se predano pripremaju za veliki oproštaj i obećavaju da će pozdrav Olimpika biti još veličanstveniji nego što je bio Totijev, odnosno da će se Frančeskova poslednja utakmica pamtiti po suzama i emocijama a da će De Rosijev biti veličanstveniji “ratnički” , onakav kakav je Danijele bio na terenu. Nema nikakvih dvojbi da će navijački adio De Rosiju biti dodatno nabijen, više ili manje skrivenim aluzijama,  jer će biti u kontrastu sa protestom protiv Palote i njegovih namesnika u Rimu. Navijači Rome žele da iskoriste veliku medijsku planetarnu pažnju koju privlači poslednji meč De Rosija kako bi celom svetu pokazali šta misle o Paloti i njegovom načinu upravljanja klubom.

Sa De Rosijem odlazi poslednji deo Sensijeve Rome. Kada je Toti okačio kopačke o klin, ostao je “capitan futuro”, kako su De Rosija zvali godinama, odajući mu priznanje uprkos Totijevoj senci. Iza De Rosija se zatvaraju vrata. Florenci nema harizmu ni kvalitete svojih prethodnika, nije dovoljno biti rođen u Rimu i stasati u Romi, da bi bio “narodni kapiten”. Uz to, Florenci je već dve godine na ratnoj nozi sa južnom tribinom kojoj se nije svideo način na koji je budući kapiten Rome vodio pregovore o povećanju plate i produžetku ugovora. Drugi Rimljanin, Lorenco Pelegrini, ima toliko nisku raskidnu klauzulu ( 30.000.000 evra) da je teško zamisliti da bi mogao da ostane u Trigoriji ovog leta.

U ponedeljak je novi dan. De Rosi će već oko 15 časova biti sa svojom porodicom u avionu za Maldive, a zatim će voditi decu u Diznilend. Tek po povratku s odmora, tako je barem stavio do znanja sam De Rosi, će odlučiti šta dalje. Na stolu je nekoliko opcija. Njegov bivši klupski drug Burdiso ga zove u Buenos Ajres da obuče dres Boke. FK Los Anđeles igra na kartu glumačke karijere De Rosijeve supruge SareFelberbaum i što je trener tima Bob Bradli, otac njegovog prijatelja Majkla Bradlija s kojim je igrao u Romi. Na kraju ne treba isključiti ni opciju da De Rosi završi svoju karijeru i krene već u oktobru na kurs za trenera u Koverčanu.

De Rosi napušta Romu, ali ne i fudbal, samo menja poziciju i već su mnogi spremni da se opklade da će kao trener osvojiti sve ono što mu je izmicalo godinama kao igraču, od skudeta (devet puta je završio sa Romom na drugom mestu prvenstvo) do Lige šampiona.

Izvor: mozzartsport

Foto: Reuters