Priča: Vasilicious...
Najbolji srpski igrač u Evropi.
Košarka 18.05.2019 | 15:59
Dan posle Efesovog potapanja Fenerbahčea u režiji evropske “Braće Spleš” - Šejna Larkina i Vasilija Micića - utisak ne može biti jasniji: Ono što je Nikola Jokić u NBA, to je Vasa Micić u evropskim okvirima - najbolji srpski igrač po trenutnim standardima. Selektor Aleksandar Đorđević i njegovi bliski saradnici mogu samo da budu zadovoljni. Osim Jokića i Micića dobre sezone imali su Bogdan Bogdanović i Nemanja Bjelica, Boban Marjanović je svoju minutažu koristio baš kako se i očekivalo, Nikola Milutinov je izrastao u vrhunskog centra, Nikola Kalinić održao visok nivo, Marko Gudurić napredovao, Stefan Jović i Vladimir Lučić potvrdili da su vrlo korisni timski igrači... I sve to ostavićemo za neke druge redove, jer tema ovog “razgovora” je Vasilije Micić.
Zvanično najlošiji tim u prošloj sezoni sada je na pragu osvajanja evropske titule. Posle godina bacanja novca u bunar bez dna, sastavljanja moćnih rostera s jakim imenima, Efes konačno ima tim! A Vasilije Micić je verovatno i najsnažnija komponenta ove složene košarkaške formule. Ni Šejn Larkin ne bi imao ovako dobru sezonu da kraj sebe nije imao srpskog plejmejkera. Jedan drugog savršeno upotpunjuju na terenu kao Jin i Jang i tačno daju jedan drugom ono što im je dosad nedostajalo – Vasi rasni šuter koji nema strah da krene na svakog protivnika i odbranu, a Šejnu plejmejker koji svojim, pomalo atipičnim proporcijama razbija defanzivne sisteme i s mnogo elegancije i osećaja pronalazi rešenja na parketu. Njegova vizija terena, lopte s daljinskim navođenjem, šut sa poludistance, i prednja promena u kombinaciji s gotovo impresivnom snagom kontrole dešavanja dovoljni su da svaku odbranu nateraju da dva puta razmisli o svakoj narednoj reakciji.
Zato Vasilije Micić i jeste prvi plejmejker Evrope s tek navršenih 25 godina, te jedan od najboljih igrača Starog kontinenta. Dovoljno je samo pogledati kako je razbio Obradovićevu koncepciju u petak uveče. Posle tihog ulaska u utakmicu Micić nije spustio gard, već je nastavio da traži sebe i svoje mesto pod sunce, valjda svestan da je ovo šansa koja ne sme da se propusti. U drugoj četvrtini je razmrdao odbranu Fenera, pa je u vremenskom rasponu od samo nekoliko minuta prvo slomio Nikola Melija u situaciji “jedan na jedan”, potom vrhunskom promenom ritma pogodio šut s vrha kapice, da bi iz brze tranzicije ubacio trojku i Efesu doneo prednost rezultatom 29:22. Prvo poluvreme završio je s devet poena, dva skoka i jednom asistencijom, treću četvrtinu s 14 poena, da bi u prelomnom delu utakmice sručio još 11 poena u koš najvećeg rivala! Onaj hitac posle jakog kontakta s Kostasom Slukasom u padu za dodatno slobodno bacanje dokaz je koliko je Micić sazreo kao igrač i koliko je zapravo bio u svojoj zoni. Zračio je samopouzdanjem toliko jako da se prenelo na ceo tim. Efes u takvim okolnostima, a pogotovo još uz raspucanog Šejna Larkina jednostavno nije mogao da izgubi, čak i ako je na drugoj strani bio tim sa svega pet poraza i po mnogima prvi kandidat za titulu sve dok se nisu dogodile one povrede Điđija Datomea, Žofrija Lovernja, pa i Nikole Kalinića, Jana Veselog...
Micić je odigrao jako zrelu partiju, pa i ne čudi što posle svega može da se konstatuje da je trenutno najbolji srpski plejmejker i to u vrlo jakoj konkurenciji Miloša Teodosića i Stefana Jovića. Istina, Teo je sezonu završio prerano, dok je Jović igrao u svojim očekivanim granicama, zato je Vasa napravio kilometarski skok napred, a čini se kao da je u rezervi ostavio ono najbolje za finalni okršaj protiv CSKA. Obojio je evropsku košarkašku scenu svojim bojama i dodao joj Vasilicious šmek, kakav je dugo nedostajao...
Vasilije Micić je dobio zasluženu nagradu za sva odricanja, žrtvu, rad i entuzijazam. Posle glatkog ulaska u seniorske vode, bez mnogo opterećenja na svojim leđima tokom vremena u Megi, šamara realnosti u Bajernu, solidne rehabilitacije u Crvenoj zvezdi, sezone za svoju dušu u Tofašu, do drugog najboljeg poteza u karijeri i odlaska u Žalgiris, Micić je odlukom da pojača Efes mnoge iznenadio, ali ujedno i napravio idealnu priliku za sebe. Nije preskakao stepenike, već je strpljivo čekao i dočekao da se stvari konačno razvijaju u njegovu korist. I svuda gde je bio radom je izvukao maksimum, ma kakva situacija bila u pogledu njegove uloge, minutaže, godina... Počev od Dejana Milojevića, preko Dušana Ivkovića, Svetislava Pešića, Dejana Radonjića, Šarunasa Jasikevičijusa, do Aleksandra Đorđevića i Ergina Atamana imao je od koga da uči i upija znanje, koje sada velikodušno poklanja košarkaškim zaljubljenicima.
Kada čak 80 odsto svojih utakmica - do transfera u Efes - počneš s klupe, a onda u roku od dva meseca postaneš MVP Evrolige i neko ko u timu prepunom skupocenih asova predvodi listu najboljih strelaca i asistenata, kada žrtvuješ i svoje zdravlje kako bi usred nakrcane klupske sezone došao u reprezentaciju, uprkos strogim pravilima Evrolige, da bi je odveo na Mundobasket, kada Efesu prvi put nakon pet godina podariš niz od pet trijumfa, a posle 18 učešće na evropskom završnom turniru, kada u četvrtfinalu s Barselonom svaku utakmicu odigraš istim, pobedničkim ritmom i kada razbiješ favorita za titulu, da od njega ne ostaviš ni dugmiće... Onda, mora dobrim da ti se vrati.
Zato je Vasilije Micić zaslužio sve što mu se dešava, a i da se pride za njega raspituju Real, CSKA i Barselona, te da se alarmiraju i ljudi iz Filadelfije. Uspeo je da umiri nabujalu vodu i one koji su ga prerano otpisali naterao da se ugrizu za jezik. I kako sada dobro izgleda kada pogledate listu kandidata za dres reprezentacije Srbije, a u koloni “plejmejkeri“ vidite Vasu Micića kraj Miloša Teodosića i Stefana Jovića...
Sad još samo da sezonu začini evropskom krunom!
Izvor: mozzartsport
Foto: Shutterstock
Komentari / 0
Ostavite komentar