Priča: Zvezdino vrijeme dekadencije...

Zašto je finale Kupa sa Partizanom nešto najbolje što je moglo da se desi Vladanu Milojeviću i crveno-belima?

Fudbal 17.05.2019 | 00:00 Kada govori o prvoj narednoj utakmici – koliko god ona nemala takmičarski značaj Vladan Milojevićstalno potencira da je Zvezdin dres sam po sebi veliki motiv. Generalni direktor kluba Zvezdan Terzićsluži se sličnom sintagmom o tome kako u Ljutice Bogdana nema vremena za slavlje, i da je svaki dan borba za bolje sutra. Teoretski to lepo i profesionalno deluje, ali u praksi nije baš tako. Posle epskog uspeha, plasmana u Ligu šampiona i pobede nad Liverpulom, Crvena zvezda je počela da skreće u svojevrsnu sportsku dekadenciju.

Čak i pre revanša sa lučanskom Mladošću bilo je jasno da je Zvezda daleko od letošnjeg nivoa, koji je bio dovoljan za ulazak u probrano društvo elitnog klupskog takmičenja. Ali posle predstave u Dragačevu odgovorni sa Marakane bi morali da budu svesni da je počelo da im gorucka pod nogama. Ne da gori, ali da gorucka, što bi rekao Velimir Bata Živojinović u „Balkan Ekspresu“.

Tokom prolećne sezone Crvena zvezda je odigrala samo dve, ili najviše tri dominatne utakmice. Govorimo o prolećnoj premijeri protiv Vojvodine, zatim i gostovanju u Bačkoj Palanci. Ostalo je bilo na nivou proseka, otaljavanja posla i oslanjanja na veliki individulani kvalitet, koji je dovoljan da se u Superligi napravi razlika. Čak i onaj  160. večiti derbi dobijen je zahvaljujući manjem broju grešaka od komšija iz Humske. Mnogo je to bilo slabije i u odnosu na pripreme u Antaliji, kada su crveno-beli „pojeli“ Ludogorec, i vrlo autoritativno delovali na terenu. Opšti utisak je bio da će Crvena zvezda napraviti iskorak, odnosno da je toliko porasla da može gotovo da rutinira bugarskog šampiona, ekipu koja je redovna u UEFA takmičenjima.

Ima do toga da je ova takmičarska sezona za crveno-bele počela mnogo rano, da su već godinu dana mašini moranja, i da je u jednom trenutku moralo da dođe do pada, ali Crvena zvezda je, čini se, mogla i morala bolje da iskoristi predstojeću polusezonu. I bez obzira na odluku Vladana Milojevića da li ostaje ili odlazi iz Ljutice Bogdana, pojedina pitanja će ostati otvorena. I biće vrlo teško na njih dati konačan odgovor. Zvezda je trenutno rastrzana između ogromnih očekivanja i glomaznog kadra. A vremena nema dovoljno, pošto su kvalifikacije za Ligu šampiona već tu, iza ugla.

Tačno je da je ova generacija Crvene zvezde na čelu sa Vladanom Milojevićem delovala više od 18 meseci kao legendarni kubanski atletičar Havijer Sotomajor. Iz dana u dan, iz sezone u sezonu, podizala je lestvicu sopstvenih limita, i verovatno došla do najviše moguće tačke. Možda jednostavno više nema prostora za napredak i ozbiljan motiv kod pojedinih igrača. Posebno, što je već polovinom novembra bilo jasno da samo u slučaju velikog sportskog čuda klub sa Marakane može da ostane bez trofeja.

Na taj problem latentne nezainteresovanosti, gledanja na domaće susrete kao na takmičarske bitke, nakalemio se još jedan, na prvi pogled, slatki rebus.  Crvena zvezda je tokom zimskog prelaznog roka odlučila da produži ugovore sa protagonistima velikih uspeha, usput popunivši kadar igračima koji nisu stigli na Marakanu kako bi bili samo broj. Širok „roster“ nije damo mogućnost Vladanu Milojeviću da kroz mali broj mečeva iskristališe najbolju postavu. Šef stručnog štaba je mnogo rotirao, želeo je da ispoštuje sve, pa se može konstatovati da srpski šampion u ovom trenutku nema standardni tim. Titula jeste odbranjena na dominantan način uz brojne rekorde, ali Jirka, Vukanović i Vulić ostali su bez ozbiljne šanse. Nisu mogli da ponude da li su ili nisu spremni da u kvalifikacijama budu aduti za Ligu šampiona.

Imao je sličnu situaciju Vladan Milojević i prošle sezone, pošto je bilo jasno posle aprilskog derbija da će Crvena zvezda osvojiti titulu. Postojala je samo jedna bitna razlika. Tada se već nagoveštavalo da će pedantni stručnjak ostati u Ljutice Bogdana, pa se velika većina igrača do kraja sezone borila za što bolje startne pozicije za ovu sezonu. Priča o mogućem Mlojevićevom odlasku, o kojem je i on sam pričao, verovatno je dovela do očigledne krize igre, uokvirene kroz nekoliko statističkih podataka. Crvena zvezda je na poslednja tri susreta postigla samo dva gola, dozvolivši, primera radi, ekipi Mladosti da sedam puta šutira u okvir Borjanovog gola. Takođe, nije zgoreg pomenuti da su igrači srpskog šampiona do 60. minuta napravili sedam faulova. Ozbiljni fudbalski ljudi znaju šta to znači – da se igralo gotovo bez agresije. A to josnovni Milojevićev postulat, nešto što je gajio kompletan mandat i onda ga uspešno primenjivao kada je bilo najvažnije. Protiv Sparte, Krasnodara, Kelna, Arsenala, Trnave, Salcburga, Liverpula, CSKA. 

Navijači su po forumima počeli se pesimističnim komentarima, pojedinci se čak pribojavaju ishoda u finalu Kupa, jer je Crvena zvezda odigrala taktički i trčaki užasnu utakmicu u Lučanima. Bilo je tu i nervoznog širenja rukama, opasnih pogleda ka saigračima, blagih verbalnih okršaja. Upravo zbog te slike sportske dekadencije finale Kupa sa večitim rivalom je nešto najbolje što je moglo da se desiVladanu Milojeviću. Da pokuša kako zna i ume resetuje ekipu koja je polovinom tela već na odmoru.

Partizan je sam po sebi veliki motiv, kao i prilika da se odlična sezona kruniše porvom duplom krunom posle 12 godina. U slučaju pozitivnog ishoda identični problemi sačekaće Mrkelu i Terzića, jer je ovom timu – ma koliko bio kvalitetan – potrebna sveža krv i sveža lica. Jednako nabrijana kao što su to bili momci koji su 2017. godine stigli na Marakanu.

Izvor: mozzartsport

Foto Star Sport