Olimpiko će još jednom zaplakati...

Danijele de Rosi na kraju sezone odlazi u penziju.

  • Sport
  • Fudbal


Dve godine posle "večitogh kapitena", odlazi i "večiti zamenik".

Legendarni Danijele De Rosi napustiće Romu posle 19 godina u bordo dresu, ali za razliku od svog mentora Frančeska Totija neće završiti karijeru, već nastaviti da igra na nekom drugom stadionu.

Za sada nije poznato ime drugog kluba u karijeri za 35-godišnjeg vezistu, kapitena "vučice" od Totijevog povlačenja 2017. godine.

De Rosiju do kraja juna ističe ugovor i neće potpisati novi, pa će mu utakmica protiv Parme 26. maja biti poslednja u dresu voljenog kluba, objavila je Roma.

Za ukupno 19 godina, računajući i jednu u mlađim selekcijama, De Rosi je odigrao 614 mečeva i po tome je drugi u istoriji kluba, baš iza Totija (786).

"Budući kapiten", kako glasi nadimak De Rosiju još dok je igrao sa Totijem, žaliće za samo jednom željom - što sa Romom nije osvojio Skudeto jer je u sezoni 2000/2001 nastupao za mladi tim, a kasnije nije uspeo da ispuni veliku želju.

Sudbina se poigrala sa činjenicom da je tada Roma osvojila titulu šampiona Italije pobedom nad Parmom (3:1) u poslednjem kolu, a "krug" zatvara isti rival na De Rosijevom oproštaju, takođe na stadionu Olimpiko.

Osvojio je dva Kupa Italije, uz jedan Superkup, a ostaće upisano da je sa reprezentacijom Italije uzeo trofej Svetskog prvenstva u Nemačkoj 2006. godine.

Roma nije veliki klub u tom smislu da ćete se diviti njenim trofejima i velikim uspesima, Roma je veliki klub zbog toga što je u svojim redovima uvek imala vanvremenske asove, lidere koji su oduševljavali fudbalske romantike. Veličine kojima su se klanjali i mnogi slavniji protivnici.

Nakon odlaska Frančeska Totija u penziju bilo je jasno da Rim više nikada neće biti isti, a danas, kada je i zvanično objavljeno da njegov večiti naslednik Danijele de Rosi odlazi u penziju, može da se kaže "Bila jednom jedna Roma..."

Ne zbog toga što neke buduće generacije neće nositi dres čuvenih Đalorosa, već što će Roma i definitivno postati tim bez istinskog lidera. A ti lideri su mogli da budu samo oni koji istinski poznaju dušu kluba. To je ostao još samo Alesandro Florenci, kao rođeni Rimljanin, koji ima karakter koji je neophodan Vučici, ali i on sam je svestan da nije takva veličina kakva su bili Toti i De Rosi.

Legendarni Kapitan futuro može da žali samo što se nije rodio par godina kasnije, jer bi na znatno dominantniji način predvodio Romu. Ovako, Totijev odlazak u penziju dočekao je u poznim igračim godinama, kada više nije mogao da pruži ono što je pružao u proteklih deset i više godina. Ostao je večiti budući kapiten Rome. Što takođe nije mala stvar za igrača koji je ceo život proveo u Romi.

Zakasnio je i na istorijsku dodelu Skudeta, pošto je u prvi tim ušao nakon njenog osvajanja i u prvom timu Rome ostao punih 18 godina. Bio je Totijeva desna ruka, najbolji zamenik i iskreni prijatelj, ali je na kraju čitavu karijeru igrao u njegovoj seznci. Ono što znamo jeste da mu je to bila velika čast i da sigurno ništa ne bi menjao.

De Rosi je sa Vučicom, baš kao i Toti, osvojio premalo. Tek dva Kupa Italije i jedan Superklup, ali je uspeo da učini da svaki ljubitelj fudbala skine kapu kada se pomenje njegovo ime i prezime.

Ono što je sigurno, rimski Olimpiko će još jednom zaplakati i to 26. maja protiv Parme u poslednjem kolu Serije A.

Bila jednom jedna Roma...

Izvor: mozzartsport, mondo.rs

Foto: Reuters

KOMENTARI0
POŠALJITE PORUKU

Razvoj: NEST

© Đorđe Gajić 2018.
Sva prava zadržana.