Priča: Klimava ekonomija evropske košarke...

Kakva je “krvna slika”?

Košarka 13.03.2019 | 22:45 Gorući problem evropske košarke - novac i ekonomija. Zato i odličan tekst Eurohupsa na tu temu... Prevodimo vam ga uz manje redakcije korekcije, jer jeste tema kojom se treba baviti. Uostalom, mi u Srbiji smo već dosta vrema potrošili na slične analize, ali ni u ostatku Evrope situacija nije toliko bolja.

Sa četiri takmičenja, sa dosta talenata koji mogu da igraju u NBA i sa zaista mnogo klubova, Evropa je drugi najbolji izbor za košarkaše vrhunskog nivoa. Ali finansije i brojke u poređenju sa NBA ligom svakako nisu na dobrom putu. Štaviše, prilično su loše...

Luku Dončića mnogi nazivaju "najboljom reklamom Evrolige ikada". Interesovanje u evropsku košarku preko bare je dosta poraslo.

Ipak, jedna od najinteresantnijih tema u evropskoj košarci o kojoj se vrlo malo priča je - novac. Finansije. Informacije o ovom delu su uvek ograničene, limitirane, a najveći broj nije ni dostupan javnosti.

Sa izuzetkom VTB lige i francuske LNB lige, nema zvaničnih objava o budžetima tima. Veliki broj klubova ne može da kaže da "vrši biznis", jer gubi novac. Da, gube novac svi odreda! A mnogi su u najboljem slučaju na nuli. Postoji nekoliko izuzetaka, naravno, ali obično klubovi dolaze u plus prodavajući igrače i to je u suštini - to.

“FUDBALSKI” KOŠARKAŠKI KLUBOVI

Hajde da govorimo o brojkama. CSKA se generalno i tradicionalno smatra najvećim potrošačem u Evropi, a zvanično je prošle sezone tim iz Moskve imao budžet od 36.500.000 evra. Ipak, postoje navodi koji kažu da je Real Madrid, prošlogodišnji osvajač Evrolige, potrošio još više. Precizno, radi se o sumi od 44.300.000 evra uključujući takse i ostale troškove. Real je demantovao ove brojke, ali sigurno one nisu mnogo manje. Košarkaška sekcija Reala je prošle sezone zabeležila rekordnu zaradu od 15.500.000. Pa je ipaj u gubitku od 30.000.000 evra!

A i dalje funkcioniše?!

Odgovor je - da, a razlog je jednostavan. Real kao klub može to da plati, a to je "kikiriki" u odnosu na prihod koji se generiše najviše kroz fudbal. Prošle sezne Real je zaradio kao klub 750.000.000 evra! I to je povećanje od 11% u odnosu na sezonu pre toga. Odnosno 76.000.000 evra više nego godinu pre prošle. I šta je onda klubu u celini problem da plati onih 30.000.000 gubitka košarkaške sekcije?

Ova priča ne važi samo za Real, nego i za Barselonu, Fenerbahče, Bajern Minhen... Čak i kada je klub u ogromnim dugovanjima kao što je to Fener sa 621.000.000 evra, onda je gubitak koji donosi košarka minimalan. U Fenerovom slučaju to je minus 9.000.000 evra na račun košarke. Sitnica u odnosu na celokupnu sumu.

PREDSEDNICI SPONZORI

Primanja klubova su prilično limitirana. Evroligaški klubovi često imaju primanja od 1.000.000 do 5.000.000 evra, a to dosta zavisi od TV prava.

Evroligaši generalno imaju najveće gubitke. Pa tako 16 timova u Evroligi imaju najveće gubitke u Evropi i ne mogu da govore o profitu. Najbolji scenario je da dođu na "pozitivnu nulu", a to samo retki mogu da učine. I u Evrokupu i FIBA Ligi šampiona postoje zarade na osnovu takmičenja koje mogu da poboljšaju krvnu sliku, ali sve je to daleko od toga da se bude na nuli samo na osnovu takmičenja.

Pa kako onda svi dobiju plate? Pored prethodnog primera sa "fudbalskim klubovima", te pored prodaje igrača, Koč je idealan primer. Novi predsednik Fenerbahčea je jedna od najbogatijih osoba u Evropi, a njegova kompanija BEKO je postala glavni sponzor Fenerbahčea.

Model predsednika koji plaća iz svog džepa finansijske gubitke kluba je prilično popularan, posebno u istočnoj Evropi. Vlasnici poput braće Angelopulos u Olimpijakosu, porodice Janakopulos u Panatinaikosu, kao i Đorđa Armanija u Olimpiji iz Milana upumpavaju svoj novac u klub. I ako vlasnik bankrotira, ili ne želi više da plaća, onda mora da proda klub, kao što se nedavno dogodilo u Italiji sa Kantuom.

Znamo i u Srbiji kakva je situacija, pa nisu retke vesti koje u naslovu imaju reč “BAT”.

UGOVORI KOŠARKAŠA

Uprkos svemu navedenom, najbolji igrači u Evropi imaju ugovore koji se mogu porediti sa nekim u NBA ligi. Ona i jeste "sila" koja diže visine tih evropskih ugovora. Aleksej Šved je najplaćeniji i ima 4.000.000 evra godišnje bez taksi. Praktično se taj ugovor prevodi u 10.000.000 u NBA ligi (zbog poreza). Iako se finansijski detalji ugovora u Evropi skoro nikada ne objavljuju, brojke koje se pojave se odnose na "neto" zaradu igrača.

Zato kada poredimo evropske i NBA ugovore, moramo da dupliramo evropske brojke zbog poreza u NBA ligi. I tu stvari postaju komplikovane u Evropi. U zavisnosti od zemlje i plate, takse su različite. Od 10% pa do mnogo većih. Recimo, porezi u Grčkoj i Španiji su bili visoki tokom ekonomske krize. I visinu poreza uvek treba imati u vidu kada se priča o platama igrača u Evropi.

Surova istina kaže da je model poslovanja slabašan pa su zaostajanja u isplatama česta pojava u skoro svakoj evropskoj ligi! Poslednji primer koji se pojavio je onaj između Olimpijakosa i jednog od najvećih igrača Jorgosa Printezisa. A ima zaista mnogo takvih primera.

Printezis, iako mu se duguje mnogo novca, nije izneo slučaj na BAT. Isto radi veliki broj igrača, jednostavno zato što kašnjenje plata nije neobično u brojnim klubovima na svakom nivou evropske košarke. Kada to kažemo, brojni američki igrači unapred prave ogradu od takvih stvari kada prave ugovor i ubacuju klauzule po kojima mogu da odu svaki put kada im kasne uplate. Ili ubacuju kamate na svako kašnjenje plate. Na svaki dan kašnjenja…

Timovi koji ne plaćaju na vreme su česta pojava. I kada čitate o timovima koji imaju dugovanja prema igračima, to obično znači da postoji zaostajanje u uplatama od dva, tri ili više meseci. Kada bi u Evropi postojao "salary cap" kao u NBA, najveći ugovori u Evropi bi bili oko 400.000 evra po sezoni. To je suma oko koje se kreću dvosmerni ugovori u NBA ligi. A najveći ugovor je težak 4.000.000 evra.

Poslednji događaji u Evroligi gde su treneri napravili svoju uniju, udruženje, sindikat, nazovite to kako želite, korak je unapred u pravom smeru. Ali, to se odnosi samo na Evroligu i cilj je da se zaštite njeni “zaposleni”. Finansijski izazovi evropske košarke su sve veći svakoga dana, dok NBA liga sa druge strane sve više raste i jača. A zapravo je NBA konkurencija Evroligi i kada su u pitanju mladi talenti, ali i navijači.

I dok sve ovo pišemo, stiže nam tužna vest iz Italije. Tiče se čuvene Sijene, koja je pre nekoliko godina igrala na Fajnal forovima Evrolige i bila skoro neporažena u Italiji.

Naime, sada se taj tim takmiči u drugoj italijanskoj ligi i izgubio je naredni meč s 0:20 jer nema novac da isfinansira gostovanje. Igrači neće da treneriju jer ne dobijaju platu...

Sveukupno gledano - klimavo…

Izvor: mozzartsport

Foto: Shutterstock