Trebaju dozvole za let helikoptera

Direkcija za civilno vazduhoplovstvo Bosne i Herecgovine ima Pravilnik o uslovima i načinu izdavanja dozvole vazdušnog operatera, (takozvane „AOC" potvrde), i njim su tačno definisane djelatnosti koje se mogu obavljati u javnom vazduhoplovstvu. To je regulisano članom 4 koji je napisan u skladu sa Zakonom o javnom vazduhoplovstvu BiH. Član 2 objašnjava i koje su to djelatnosti, a u to spada i letenje za potrebe hitne medicinske pomoći. Ipak, iz Helikopterskog servisa Republike Srpske poručuju da ne namjeravaju tražiti ovu dozvolu.

Republika Srpska 10.03.2019 | 19:30 „Ne, ne namjeravamo tražiti dozvolu niti potvrdu, jer mi ne spadamo u komercijalne letove, samim tim nam ona nije potrebna", kaže direktor Helikopterskog servisa RS Boban Kusturić.

Kada je u pitanju nekomercijalni let, mora postojati posebna dozvola nadležne institucije, ali pod uslovom da već imaju potvrdu vazdušnog operatera – poručuju iz Direkcije za civilno vazduhoplovstvo.

Usluge prevoza pacijenata Helikopterski servis ipak naplaćaje. To potvrđuju revizorski izvještaji Fonda zdravstvenog osiguranja iz 2015. i 2016. godine. Stavka u revizorskim izvještajima jasno kaže da se usluge prevoza pacijenata plaćaju osiguranim licima iz kase Fonda zdravstvenog osiguranja, prema Odluci iz 2015. godine i po sistemu sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite.

Da usluge prevoza pacijenata putem Helikopterskog servisa RS nisu besplatne, potvrđeno nam je i iz Fonda, koji navodi da te, i ostale usluge iz ugovora sa Univerzitetskim kliničkim centrom, godišnje koštaju Fond oko 108 miliona maraka. Direktor Helikopterskog servisa, Boban Kusturić, i dalje tvrdi da ne obavljaju komercijalne letove.

„Mi sve radimo besplatno, spasili smo na stotine živote i ništa od toga nismo naplatili. Ja razumijem da vi tražite nešto što nije regularno, ali toga kod nas nema."

Penzionisani pilot sa tridesetogodiššnjim iskustvom, Tripo Ćuk, kaže da sve propise koji su u skladu sa pravilima vazdušnog saobraćaja Evropske unije, od 2006. godine određuje isključivo Direkcija za civilno vazduhoplovstvo BiH.

U skladu sa tim, ostali operateri i rade u vazdušnom saobraćaju. Ograđujući se od novih pravila koja su možda donesena otkad je on otišao u penziju, Ćuk objašnjava razliku u spremnosti helikoptera za posebne situacije.

„Pravilima je definisano da traganje može raditi jednomotorac. Spasavanje ili rescue može raditi samo dvomotorac, i u skladu s tim se izdaju određene saobraćajne dozvole ili upotrebne u vazdušnom saobraćaju".

U medijima se pojavila informacija da Helikopterski servis Republike Srpske nema nijedan helikopter sa dva motora, što je preduslov za dobijanje dozvole za vazdušni medicinski transport.



BN TV