Priča o Lidsu: Frenki, zašto si ljut? On je samo "Lud"!

"Eland roud" pamti Revijeve "huligane", "Park prinčeva" i Bajern, poslednjeg Engleza šampiona Engleske, otmicu ljutog Francuza, Džimija i noć na "Mestalji", besparicu u trećoj ligi, ali ne pamti ovo što radi "El Loko" Bijelsa.

Fudbal 14.01.2019 | 23:10 Dugo čekani povratak Lids junajteda tamo gde mu je i mesto nije mogao da bude obična fudbalska priča.

Za to se ove sezone pobrinuo uveliko kultni fudbalski stručnjak, Marselo Bijelsa, koji svako malo podseti navijače u Jorkširu i šire zbog čega je u Englesku doputovao sa nadimkom "El Loko".

U petak uveče otišao je korak dalje i uspeo da "navuče" Franka Lamparda na staru argentinsku foru, za koju Ostrvo nije bilo spremno, a najmanje mladi menadžer Derbi kauntija.

Ovo je priča o "Ludom" Bijelsi, špijunskoj aferi, posrtanju kluba i novim momcima sa "Elanda"...

MRŽNJA: KAKO SU ZARATILI LIDS I DERBI

Poslednji Englez koji je osvojio titulu u Engleskoj je Hauard Vilkinson, koji je vodio Lids od 1988. do 1996. godine.

"Eland Roud" nekada su redovno posećivali velikani evropskog i engleskog fudbala, često su na njemu i "padali", ali... to već dugo nije slučaj. 

Šampioni Engleske iz 1992. godine, poslednje pre formiranja Premijer lige, ispali su iz ovog takmičenja 2004. i do danas nisu uspeli da se vrate, iako istorijski gledano spavaju u red uspešnijih i popularnijih klubova na Ostrvu. 

Titula kojom je označen kraj Prve divizije kao elitnog ranga u Engleskoj, odnosno najavljena era profitabilnog preduzeća zvanog Premijer liga, nije jedina u istoriji "Ponosa Jorkšira", ali je jedina koje se navijači sa sezonskim ulaznicama koliko-toliko sećaju.

Ostali trofeji datiraju iz vremena kada je klub vodila njegova najveća legenda, Don Revi (1961-74). U njegovih 13 sezona, Lids je bio šampion 1969. i 1974, FA kup osvojen je 1972, Liga kup 1969. i sve to stilom igre koji je "paunovima" doneo nekoliko "zakletih neprijatelja" i ljutih rivalstava koja traju i danas.

Generacije Revijevih fudbalera bile su poznate po veoma gruboj igri, rivali su tvrdili da ovaj zadrti Englez doslovce traži od igrača da nanose povrede protivnicima, ali i ako je bilo tako - Lids svakako nije bio jedini "ragbi" tim u elitnom rangu u eri tokom koje su stvorena brojna žestoka rivalstva širom Ostrva.

"RAT RUŽA": LIVERPUL (NI)JE NAJVEĆI RIVAL JUNAJTEDA

Pokušavajući da se naruga "večito drugom" Liverpulu, čiji su fudbaleri te sezone bili besni zbog nekih sudijskih odluka u korist Mančester junajteda, legendarni fudbaler tog kluba Pol Skols izjavio je da ne razume otkud tolika tenzija i konstatovao: "Na kraju, oni uopšte nisu naš najveći rival, to je oduvek bio Lids junajted".

I danas ima navijača Liverpula koji tvrde da njihov klub ne može biti najveći rival Junajtedu, jer istorijski nisu bili na istom rangu, već da je to Lids. Dueli ova dva kluba nazivani su "Ratom ruža", po seriji građanskih ratova u Engleskoj iz druge polovine XV veka u kojima su se za prevlast borile dinastije Lankaster i Jork.

Jedima je simbol bila crvena ruža, drugima bela, a kako su geografski Mančester i Lids pripadali tim oblastima i nosili crvene i bele dresove, nije bilo teško osmisliti ime za fudbalski derbi u kom se odlučivalo o titulama 60-ih, 70-ih i 90-ih godina.

Taman kada su 80-e "ohladile" crvene i bele, na "Old trafordu" pojavio se prkosni ser Aleks Ferguson, koji je i sam bio opsednut Liverpulom i rešen da pre penzije učini Junajted trofejnijim klubom.

To mu je 26 godina kasnije donekle uspelo, ako izuzmemo evropske titule, ali obračunavanje sa "redsima" nije omelo Škota da usput "šutne" i rivale iz Jorkšira kada god je bio u prilici, pa im je sa zadovoljstvom uzeo Erika Kantonu i Rija Ferdinanda. Šta su njih dvojica značila za istoriju fudbala u Engleskoj suvišno je govoriti.

Dve decenije ranije, dok je na terenu stvarao rivalstvo sa "crvenim ružama", Revi nije isprva primetio da na naplatu dolazi jedna od brojnih pregrubo odigranih utakmica na "malim" terenima, u kojoj je njegov sastav nije štedeo rivala. 

Kada je mislio da se nalazi na vrhuncu moći, iz drugog plana pojavio se jedan čovek sa grupom igrača rešenih da uzvrate istom merom - beskrupulozno. Bio je to mladi trener talentovane generacije igrača Derbi Kauntija, Brajan Klof. Njihov povratak u Prvu diviziju nije prošao neopaženo, naprotiv.

Nerešeni računi iz prethodnog duela u FA kupu, iz vremena dok su se "ovnovi" još takmičili u drugoj ligi, bili su povod za pravu makljažu u ligaškim susretima ovih ekipa tokom kojih je publika mogla jasno da oseti mžrnju na terenu i pored njega. Posle jednog od mečeva u kom je njegov tim nadigran (i "prebijen", pisali su potom savremenici pomenute dvojice), Revi je odbio da pruži ruku Klofu. što je 70-ih u Engleskoj bila velika uvreda.

Poniženje, bolje reći. 

KO SE ZADNJI SMEJAO: KLOF ILI REVI?

Klof je od tog dana postao opsednut Revijem i rešen da skine Lids sa vrha, po svaku cenu što mu je i uspelo - makar na jednu sezonu. Posle nekoliko plasmana na drugo i treće mesto u periodu neposredno pre i po završetku Drugog svetskog rata, "ovnovi" su konačno uspeli da osvoje titulu i to u jeku Revijeve dominacije, u sezoni 1971/72.

Pogađate? Sa bodom prednosti u odnosu na Lids, ali i Liverpul i Mančester siti!

Besni Revi, kog je tablod "The Sun" kasnije optužio za pokušaj nameštanja poslednje utakmice u prvenstvu protiv Notingem Foresta, stigao je  do utehe osvajanjem FA kupa na svojstven način - minimalnom pobedom nad Arsenalom uz "milion" prekida na "Vembliju".

Ipak, najvažniji trofej otišao je u Derbišajer. O kakvom se podvigu Klofovih "remsa" radilo svedoči i plasman Lidsa u polufinale Kupa šampiona u sezoni 1969/70, odnosno trijumf u Kupu sajamskih gradova u sezoni 1971/72, takmičenju koje je bilo svojevrsna prethodnica Kupu UEFA.

Revi je tih godina imao najjači tim u Engleskoj, ali je Klof uspeo, pa ne bi bilo netačno uporediti titulu "ovnova" sa onom koju su osvojile "lisice" iz Lestera u sezoni 2015/16.

Teško je reći ko je u rivalstvu između Klofa i Revija izvukao "deblji kraj", utoliko što je prvi dobio otkaz u Derbiju već 1973, a drugi napustio Lids 1974. kako bi postao selektor Engleske. U poslu u kom su se bavili nije postojala veća čast, zasigurno, ali... pretpostavljamo da je Klof pomislio "ko se zadnji smeje, najslađe se smeje" kada je pozvan da - ni manje, ni više - nasledi ljutog neprijatelja u svlačionici "Eland rounda".

Smenjen je 44 dana kasnije.

POSLE KLOFA - FINALE KUPA ŠAMPIONA

Da sve bude gore po Klofa, nasledio ga je Džimi Arnfild i vratio titulu u Jorkšir u nastavku te sezone, a onda naredne odveo "Revijeve momke" do finala Kupa šampiona! Možda bismo danas govorili o Lidsu kao prvaku Evrope za sezonu 1974/75, da se na drugoj strani terena na "Parku prinčeva" nije pojavio aktuelni prvak, Bajern Minhen, sa Francom Bekenbauerom, Gerdom Milerom, Ulijem Henesom, Sepom Majerom i ostalima.

Nemci su godinu dana ranije savladali Atletiko Madrid tek iz drugog pokušaja, jer se prema tadašnjim pravilima posle remija u prvoj utakmici igrala nova. Ćetiri dana kasnije bilo je 4:0.

Lids je savladan iz prve, rezultatom 2:0, baš kao i Sent Etjen naredne sezone, 1:0.

Iako je parisko finale bio vrhunac te generacije, o čemu svedoče i dve decenije bez titule, Derbi Kaunti je definitivno prošao gore u rivalstvu na kom je insistirao. "Ovnovi" su nastavili da se šetaju iz prve u drugu ligu i nazad, a njihovi navijači i danas se više bave događajima na "Eland roudu" nego obratno.

Sve je na majstorski način i do detalja opisano u romanu "The Damned United" ("Prokleti junajted"), na osnovu kog je 2009. snimljen istoimeni film u režiji Toma Hupera..

Antagonizam postoji i danas, no o tome nešto kasnije...

DA STE PRIČALI ENGLEZIMA: DRUGOLIGAŠ, A ŠAMPION!

Za razliku od "Prajd parka", "Eland roud" nije gledao drugu ligu sve do početka 80-ih, kada je ekipa sa "fenjerom" u rukama napustila Prvu diviziju. 

Malo ko je tada u Engleskoj pretpostavljao da će Lidsu biti potrebno devet godina da se vrati među najbolje. Ali, ko je mogao da pretpostavi da će Lidsu biti potrebno godinu dana da postane najbolji? Niko, verovatno...

Shvativši da će pod vođstvom Bila Brenmera najverovatnije ispasti u treću ligu, čelnici Lidsa odlučili su se u oktobru 1988. da povere prvi tim čoveku iz Šefilda, fudbaleri oba iz tog grada i kasnije menadžeru Venzdeja.

Hauard Vilkinson imao je 45 godina kada je stigao u Jorkšir, svestan da pred njim niko neće bacati bele ruže u gradu u kom nije poznavao nikoga. Rešio je da bude baš onakav kakav je i Lids bio u periodu najvećih uspeha - oštar, grub, nepristupačan i za igrače i za pretpostavljene.

Ipak, navijači su ga brzo prihvatili, tako srčanog i predanog, pa je dobio i nadimak "Narednik Vilko" po animiranom liku iz popularne posleratne serije, "Naredniku Bilku".

"NAREDNIK VILKO" PREPOZNAO ŠTO NIJE NIKO!

"Vilko" je obezbedio Lidsu opstanak u Drugoj diviziji, a onda tokom leta dodelio kapitensku traku Gordonu Strahanu, Vini Džons dobio je mandat da bije koga stigne, što je ovaj legendarni fudbaler i glumac sa zadovoljstvom radio (često povređujući i saigrače), a važne role dobili su i Mel Streland, Kris Ferklou i Li Čepmen.

"Bele ruže" samouvereno su se vratile u elitni rang u sezoni 1989/90, nakon čega je Vilkinson prodao Džonsa i novac uložio u dovoljneenje Garija Mekalistera iz Lestera i Džona Lukića iz Arsenala, uz čije su prisustvo brže i bolje napredovali lokalni "klinci", Gari Spid i Dejvid Bati.

U prvoj sezoni uz 31 Čempenov gol, Lids je "dobacio" do četvrtog mesta na tabeli iza Arsenala, Liverpula i Kristal Palasa, međutim niko u Jorkširu nije razmišljao o tituli prvaka sve dok Vilkinson tokom zimskog prelaznog roka nije pronašao delić koji je nedostajao - i to na ulici, bukvalno!

DOŠAO, VIDEO, OSVOJIO: TITULA OD 900.000£

Rešen da uspe u "Kolevci fudbala", za Engleze anonimni Kantona pojavio se te zime na seriji probnih treninga, posle kojih je brzo bio odbijan i "slat dalje na razmatranje". Menadžer Liverpula, Grem Sunes prvi mu je rekao ne, iako ga je Mišel Platini ubeđivao da potpiše njegovog zemljaka, Kantonu je odbio i Trevor Frensis iz Šefild venzdeja, pa je fudbalerov menadžer Denis Rouč već počeo da razmišlja o selidbi u Italju i kontaktima sa klubovima Serije A.

Svestan da nema šta da izgubi, Vilkinson je krajem januara 1992. primio Kantonu na treninge i pružio mu šansu da zaigra 8. februara u utakmici u kojoj se Lids porazom od slabijeg Oldama (0:2) dodatno udaljio od vrha tabele i ohladio atmosferu među navijačima.

Međutim, Vilkinson je očigledno bio uveren da se u namrštenom Francuzu krije nešto veliko, pa je u poslednji čas uspeo da ubedi direktore da otkupe njegov ugovor od Nima za ukupno 900.000 funti što za ondašnje trendove nije bilo malo, naprotiv.

Kakav je to potez bio!

FERGUSON IZGUBIO SVE: LIDS JE ŠAMPION!

Do kraja sezone Kantona je postigao samo tri gola na 15 nastupa za Lids, ali je taj tim s njim u centru zbivanja počeo da igra neprepoznatljiv fudbal i vredno sakuplja bodove kaskajući za arhi-rivalom, Mančester junajtedom.

U aprilskom sprintu sa Fergusonovim sastavom, koji je u svakom smislu bio favorit te sezone, Lids je bio spreman na neočekivan niz od tri Junajtedova poraza (Notingem 1:2, Vest Hema 1:0 i Liverpula 2:0), pa je pobedama nad Čelsijem 3:0, Koventrijem 2:0 i Šefild junajtedom 2:3 obezbedio titulu kolo pre kraja i pozvao Jorkšir na veliku žurku na stadionu i oko njega, tog 2. maja.

Norič je savladan 1:0, a "Eland roud" dočekao treći naslov šampiona Engleske.

Ferugosn, koji je posle Liverpula 1990. i Arsenala 1991. "ispratio" još jednog velikog rivala do titule 1992. godine, odgledao je kako Kantona postiže Liverpulu tri gola u avgustovskom Komjuniti šildu na "Vembliju" (4:3 za Lids) i odlučio da ga po svaku cenu dovede na "Old traford".

Uspeo je 26. novembra za 1,2 miliona funti.

Ostalo je istorija.

DA STE PRIČALI ENGLEZIMA: SA "MESTALJE" U BANRKOT!

Iako je na kraju morao da se složi sa odlukom predsednika kluba, Bila Foterbija, Vilkinson je jedva sačuvao Lids u tek osnovanoj Premijer ligi. Šampioni su bez Francuza završili na 17. mestu i, kada su to preživeli, otvorili su Jorkšir prema "Crnom kontinetu" što ih je vratilo pravo u borbu za titulu sa Fergusonom i Kantonom.

Fil Masinga i Lukas Radebe doputovali je iz Južne Afrike, Toni Jeboa iz Ajntrahta, baš kao i još jedan hit fudbaler sa Mundijala 1994 u SAD - Tomas Brolin iz Parme. 

To je već bio dovoljno dobar sastav ali je "ono pravo" usledilo tek nekoliko sezona kasnije kada su pod vođstvom Vilkinsonovog naslednika, Džordža Grema, stasali Hari Kjuel i Li Bojer, a moćni Džimi-Flojd Haselbajnk došao iz Portugala u društvu Bruna Riveira. 

Holanđaninovi golovi "lansirali" su "bele ruže" na četvrto i treće mesto u Premijer ligi, što je uveliko značilo plasman u Ligu šampiona, a tamo - pojačani Markom Vidukom iz zagrebačke Kroacije i predvođeni mladim menadžerom Dejvidom O'Lirijem - fudbaleri Lids junajteda dogurali su do polufinala i stali tek pred "onom" Valensijom argentinskog trenera, Ektora Kupera.

"Pukli su kao zvečke" na "Mestalji" posle 0:0 u prvoj utakmici, međutim poraz od 3:0 nije bio najgora stvar koja im se dogodila.

Opijeni dopadljivim fudbalom koji je igrao O'Lirijev (pre)talentovan tim i rezultatima kakvih su se sećali samo njihovi očevi, navijači "paunova" nisu primetili da je klub zapao u ozbiljne dugove i da će okupljanje tako dobre (i skupe) postave imati dramatične posledice po sudbinu kluba.

Bukvalno.

Lids se iz Valensije "vratio" na 15. mesto na tabeli i ispao u Čempionšip već u sezoni 2003/04, što nije bio kraj.

Ni "kišobran" u vidu finansijske injekcije za klubove koji napuštaju elitni rang nije pomogao. "Eland roud" već u sezoni 2007/08 gledao trećeligaški fudbal, ali su tribine ostale ispunjene skoro do poslednjeg mesta, jer su ljubav i strast prema "najvažnijoj sporednoj stvari" na svetu ostale jedine stvari koje niste mogli da oduzmete stanovnicima Jorkršira.

"ITALIJANSKA POSLA": OTKUD BIJELSA TU?

Većina ih je bila besna zbog načina na koji je kontroverzni italijanski biznismen, Masimo Selino, vodio posrnuli klub nakon što je postao većinski vlasnik 2014. godine, pa je većina bila sumnjičava kada je Selino tri godine kasnije "preprodao" slavni klub zemljaku, Andrei Radricijaniju, ali...

O ovom čoveku drugačije se govori ove zime u gradu, koji ponovo do vrha puni "Elandove" tribine i sa nestrpljenjem čeka šta će sledeće uraditi šef nad šefovima, Marselo Bijelsa.

Prvi čovek "Acer" grupe, koji je u međuvremenu postao vlasnik 90 odsto akcija kluba, pune dve nedelje ubeđivao je "El Loka" da se posle burnog rastanka sa francuskim Lilom preseli u Englesku i pokuša nemoguće. Kada ga je ubedio, stvari su postale samo još zanimljivije...

Veteran o čijem su fudbalskom znanju i shvatanju ove igre napisane knjige učinio je da ekipa igrača tipično ostrvskog "vaspitanja" zaigra "latino" fudbal, do noge, tačno, strpljivo i dopadljivo, na gol više, što nije vratilo samo publiku na "Eland round" već i ostale stadione na kojima bi igrao Bijelsin Lids, a značajno je povećan i broj TV prenosa njihovih mečeva.

"Ludi" je kao lider Čempionšipa kolegama iz druge lige "prodao" mnoge fore na tom putu, sve dok ove nedelje nije otišao korak dalje i izazvao skandal u koji se uključila i Fudbalska asocijacija. To što je za žrtvu izabrao upravo "onaj" Derbi kaunti i njegovog mladog menadžera, Franka Lamparda, sve je samo ne slučajnost.

Uoči sudara ovih rivala zakazanog za petak uveče u "prajm tajmu", "El Loko" je "Kolekvi fudbala" predstavio i - špijunažu.

Doslovce.

ŠPIJUNSKA AFERA: FRENKI, GDE JE ENGLESKI HUMOR?

Lids je u prethodnom kolu pobedio direktnog rivala u borbi za vrh tabele, Derbi Kaunti. Bilo je 2:0 na "Elandu" sa kog je legendarni engleski fudbaler i mladi menadžer "ovnova", Frank Lampard, otišao besan "kao ris".

Zašto?

Bijelsa ga je uredno špijunirao tokom poslednjeg, taktičkog treninga uoči utakmice.

"Persona non grata" primećena je tokom treninga "remsa", nakon čega su gosti reagovali i pozvali policiju, ali se sve završilo na informativnom razgovoru i razlazu. Bijelsin "izviđač" nije imao na osnovu čega da bude priveden, jer nije uočena materijalna šteta.

Ali, šteta na polju samopouzdanja rivala jeste napravljena, jer je Bijelsa odmah priznao da je sve istina, da to jeste bio njegov špijun, ali da niko iz Lids junajteda nije znao za plan. Ovo priznanje samo je dodatno unervozilo sve u redovima Derbija, a ruku na srce pod "materijalnom štetom" mogao bi možda da bude podveden "lagan" poraz koji je usledio pred 34.668 navijača, za osetnih devet bodova razlike između dva pretendenta na vrh tabele.

"Juče sam razgovarao sa Lampardom i rekao mi je da ne poštujem pravila fer-pleja. Ipak, gledam to na drugačiji način. Bez da tražim opravdanje za ovakve postupke, ovakvu praksu koristim od kvalifikacija za Svetsko prvenstvo sa Argentinom", rekao je Bijelsa.

POKETINO: VAMA JE TO ČUDNO, ALI...

Oni koji ga poznaju, tvrde da "Ludi" zapravo ne šalje čoveka da špijunira rivala, već da bude primećen i uhvaćen. Na taj način on unese nemir u redove protivnika i to, na kraju, bude dragocenija prednost od Lampardovih rešenja i zamisli na terenu.

"Frenkiju", ipak, nije bilo svejedno, naročito ne posle poraza.

U TV intervjuu još na "Elandu", on je žestoko iskritikovao starijeg kolegu, insistirajući na kršenju fer-pleja i uvođenju nefudbalskih metoda u tako ozbiljan nivo takmičenja kakav je Čempionšip.

O toj temi, engleski mediji razgovarali su i sa Bijelsinim zemljakom, Maurisiojom Poketinom. "El Loko" je trenirao sadašnjeg menadžera Totenhema tokom zajedničkih dana u argentinskim Njuels old bojsima.

"Pre 30 godina to je bila praksa u Argentini. Nije samo Marselo to radio, već i ostali treneri. Nema ništa loše u tome što želite saznati malo više o tome šta protivnik radi. Vama ovde je to malo čudno, ali nije toliki problem", rekao je Poketino.

Sa njim se, međutim, ne slaže Fudbalska asocijacija, koja je pokrenula istragu o ovom slučaju. 

Šta god da bude ishod, Bijelsa se u 64. godini neće menjati. 

Sreća!

Izvor: mondo.rs/mondo.ba