Priča: Vučić nam je dao gol u sudijskoj nadokandi!
"Uzalud nam svi uspesi!" "Kako je bilo u školi?", pita otac sina čim je otvorio vrata i zakoračio u svoj dom. . .
Fudbal 11.12.2018 | 23:15
"Kako misliš umalo si dobio peticu", upita otac širom otvorenih očiju?! "Pa, fino", odgovori mali. "Umalo jer je peticu dobio ovaj što sedi pored mene".
Mario Stanić, jugoslovenski i hrvatski reprezentativac, te bivši igrač Čelsija, Parme, Benfike... napisao je zanimljivlju kolumnu koju je preneo zabgrebački "Večernji list".
Prenosimo vam najzanimljivije delove kolumne, koja počinje kao i naš tekst, a Stanić dalje piše:
"Znam da je to stari vic i stara fora, ali to mi je prvo palo na pamet kad sam video da je Srbija istakla kandidaturu za organizaciju i domaćinstvo Svetskog prvenstva u fudbalu 2030. godine. Ako Srbija dobije tu čast da zajedno s Bugarskom, Rumunijom i Grčkom bude domaćin najvećeg fudbalskog spektakla na planetu, nemojte da budete ljubomorni, nema potrebe tugovati i suze liti. Možemo da budemo ponosni jer malo je falilo da to budemo mi!
Nikad nismo bili bliže.
Tik pored nas, za dlaku! Verovatno će vas zvati vaši prijatelji iz belog sveta i zasigurno će postavljati sasvim logična pitanja: Kako je moguće da se Hrvatska nije kandidovala? Zašto Hrvatska nije probala da materijalizuje najplodniju fudbalsku godinu? Šta je to sprečavalo Hrvatsku da se nametne i bude organizator najvećeg spektakla na kugli zemaljskoj?
Moj savet je da ne treba izlaziti s brzopletim odgovorima. Možemo da se pretvaramo kao da nismo čuli pitanje ili da je veza loša… Mogli bismo jednostavno da okrenemo priču u nekom drugom smeru. Ako sagovornik bude uporan i nametljiv, znajte da se radi o mučkoj provokaciji.
Stvarno, zašto se Hrvatska nije kandidovala da bude jedan od domaćina Svetskog prvenstva? Odgovor je prelagan i svi ga znamo, ali bolje je držati jezik za zubima. Nekako je lakše lagati sebe i druge nego otkrivati svoje pravo lice. Zamislite samo reakciju vašeg sugovornika kad bi mu rekli banalnu istinu.
NISMO SE SETILI, A NIJE NAS NI BRIGA!
Poprilično je tužna konstatacija da nam takvo nešto nije bilo ni na kraj pameti! Zato i predlažem da istinu zamaskiramo, iskrivimo ili zataškamo. Istina je i inače kod nas izuzetno rastezljiv pojam pa zato možemo sebi i drugima da serviramo raznorazna objašnjenja i opravdanja.
Možemo da se pravdamo kako organizacija i domaćinstvo svetskog fudbalskog prvenstva ne daje nikakve garancije o povraćaju uloženih sredstava. Mogli bismo da guramo tezu kako smo mi turistička destinacija i da nam ne trebaju dodatne gužve i krkljanac usred turističke sezone. Mogla bi proći i teorija kako je sramota da se FIFA nije sama setila da kandiduje Hrvatsku kao domaćina.
Muljamo, petljamo, ali pravu istinu sakrijmo, ili barem držimo unutar naših granica. Istina neka bude samo naša javna tajna.
Postavlja se pitanje kako je uopšte takva ideja pala na pamet predsedniku Srbije?
Pored toliko problema u Srbiji on se setio da se bavi fudbalom.
Strašno!
Zato onako sporo i napreduju prema Evropskoj uniji. Mora da je poludeo od muke kad je vidio našu predsednicu u Moskvi kako lobira u loži, svlačionici i na terenu!
Naša predsednica je celo vreme lobirala, samo se nije setila za šta i za koga lobira! Nije predsednica kriva što se toliko iscrpela navijanjem i lobiranjem pa se nije setila pre Vučića. Ako je predsednica već očekivano podbacila onda je mogla naša vlada da prepozna tajming za velike stvari. Mogli su se oni setiti pre Vučića, ali eto, samo pukim slučajem nisu.
Mišljenja sam zapravo da su naši političari najzaslužniji za kandidaturu Srbije. Kad je Vučić video navijačku strast naše predsednice, kad je gledao našu vladu kako putuje na finale i kako bezbrižno pevaju u avionu, pretpostavljam da mu se istog časa svet srušio. Tad mu je verovatno i sinula ideja o kandidaturi za Svetsko prvenstvo. Dok su se naši političari takmičili ko je vatreniji navijač, dok su naši političari igrali neke svoje lične utakmice i skupljali jeftine političke poene, ispada da je premijer Srbije razmišljao drugačije i konstruktivnije. On se, za razliku od nas, setio koordinirati i lobirati na nekom globalnom i ozbiljnom novou.
Ispada tako da nam je premijer Srbije u ovoj utakmici zabio strašan gol u sudijskoj nadoknadi.
Uzalud nama svi sportski uspesi kad nismo u stanju ama baš ništa da materijalizujemo. Uzalud se naši sportisti penju na postolja, osvajaju medalje i reklamiraju našu domovinu kad patimo od hroničnog manjka vizionarstva i nebrige!
Sve što naši politički vizionari mogu napraviti su:
– Organizacija dočeka
– Dodela ordena
– Slikanje s pobednicima
Najsportskija nacija na svetu ima najlicemernije i najmlitavije političare na kugli zemaljskoj.
Koja ironija života!
Umesto da iskoristimo jedinstvenu priliku i nametnemo se kao lideri, mi nastavljamo tapkati u mraku", piše Stanić.
Izvor: B92
Komentari / 0
Ostavite komentar