Potrebne reforme u obrazovanju RS
"S obzirom na to da smo na pragu nove školske i akademske godine, učenicima i studentima želimo uspjeh u nastavku školovanja, uz napomenu da Partija demokratskog progresa nastavlja da insistira na reformi obrazovanja u Republici Srpskoj, kako bi strategija školovanja bila usklađena sa potrebama tržišta rada", navodi PDP u saopštenju za javnost.
Republika Srpska 29.08.2018 | 11:58
"Naš plan je da broj zaposlenih u Republici Srpskoj dostigne 350.000 radnika u periodu do 2025. godine.
Za to je, između ostalog, neophodno smanjiti i upisne kvote na fakultete za zanimanja koja su na tržištu rada višak, a povećati za ona koja nedostaju Republici Srpskoj".
PDP ukazuje da je potrebna i redovna razmjena informacija između poslovne zajednice i Ministarstva prosvjete i kulture, kako bi djeca i roditelji na vrijeme bili upoznati sa potrebama tržišta rada u Republici Srpskoj.
(BN)
Komentari / 12
Ostavite komentardecko
29.08.2018 10:21Potrebno je da Srbija Bih i Hrvatska usklade istorijske udzbenike da ne trujete djecu vise glupostima, bolesnici! To pod broj 1!
ODGOVORITEZr
29.08.2018 11:39Ma nemojte molim Vas primjer iz Finske ovim Dodikovim treba navesti neki primjer iz Somalije ,Kirgistana...Sto bi neko ucio kad se diploma moze kupiti a orosvjetni radnici da sto manje rade,ne daj Boze da se oni oznoje...
Re
30.08.2018 16:49Reforme. Prvo izbacite iz osnovnih i srednjih škola sve one koji su kupili diplome po privatnim fakultetima!
Robin Hud
29.08.2018 10:39Možda bi trebalo prepisati od najboljih...... Učenici i studenti Finske ponosni su nosioci titule najboljih na svijetu.. Njihov obrazovni sistem temelji se na pružanju istih osnovnih obrazovnih usluga svoj djeci i mladim ljudima. Obrazovanje je obavezno (odnosi se i na strane državljane s prebivalištem u Finskoj) i počinje kada dijete bude 7 godina staro, a završava sa napunjenih 16 godina starosti. Filozofija njihovoga obrazovnoga sistema temelji se na mišljenju da svako ima nešto za doprinijeti te da čak i oni koji imaju problema s određenim predmetima ne smiju biti ostavljeni, nego se s njima treba dodatno raditi. U Finskoj je normalno da u jednome razredu predaju dva ili čak tri nastavnika koja se međusobno nadopunjuju, ali i pomažu učenicima koji nisu savladali određeni dio gradiva. Učenicima pomažu i njihovi razredni kolege, stoga se cijelo školovanje doživljava kao proces učenja, povjerenja, ali i odmora. Druga važna tačka finskog obrazovnog sistema je stvaranje stabilnog okruženja za učenike. Naime, osnovna i srednja škola spojene su u jednu školu, stoga učenici nemaju problema s odlaskom i navikavanjem na novi prostor, a i omogućen im je ostanak sa jednim nastavnikom/profesorom do kraja osnovno-srednjoškolskog obrazovanja. Nakon završetka dosrednjeg obrazovanja, obrazovanje se može dodatno stjecati u gimnazijama ili strukovnim školama. Ako učenikove vještine nisu usavršene do standarda koje zahtjeva daljnje obrazovanje, mogu nadopuniti i poboljšati školske svjedodžbe upisom tzv. dopunskog obrazovanja, odnosno, desetog razreda. -Srednje škole pohađaju učenici s navršenih 15 godina, a završavaju sa 18. U školama nema ocjena, a ispiti se polažu dva puta godišnje- u proljeće i u jesen. Srednja škola im je strukturirana tako da se završi jedan od tri temeljna tečaja kojima se opredjeljuju za daljnje obrazovanje, odnosno, studiranje. Jedna od najvažnijih stavki finskog obrazovnog sistema je ta da je studiranje besplatno za sve studente. Studenti u Finskoj svoju budućnost pronalaze na jednoj od dvije vrste visokoobrazovnih instituta, sveučilišta i veleučilišta koja su koncipirana na akademskim i naučnim istraživanjima te nastavnim metodama. Sva sveučilišta omogućuju studentima opredjeljivanje za dodiplomski stepen, magisterij, postdiplomski i doktorski stepen. Viši standard obrazovanja može se zahvaliti i opremljenosti obrazovnih ustanova. Laboratoriji su vrlo dobro opremljeni, zgrade su moderne i funkcionalne, a studentske pogodnosti odlične. Naime, svi studenti imaju slobodan pristup svim bibliotekama u Finskoj, a sve visokoškolske institucije pružaju im besplatan Internet. Studenti si sami osmišljavaju rasporede i planove ispitivanja, a za eventualnu pomoć mogu se javiti studentskim savjetovalištima i profesorima. Studentski sindikati i studentske organizacije organizuju podučavanje i zajedničko učenje, ali i brojne slobodne aktivnosti. Jer mi sa našim ministrima,stranačkim dekanima i profesorima...nigdje i nikad doći nećemo.
ODGOVORITERealista
29.08.2018 11:18Ti si ocito slab sa matematikom. Do 16 idu u osnovnu, a sa 18 zavrsavaju srednju. Nase obrazovanje je dobro da nije privatnih skola i fakulteta kojima je bitno da se uplati skolarina, znanje nebitno, ocjene bi do i g prosjeka.
re
30.08.2018 09:25U Finskoj ili nekoj drugoj zapadnoj zemlji, možete nakon završene stručne škole ili zanata, dobiti posao i živjeti od te plate solidno. Dok djeca idu u škole, istovremeno rade praksu i kad završe, maksimalno su sposobni za ono što će raditi. Ovdje vlada kompleks da radiš kao pekar, prodavač, komunalac....Sve je sramota, samo nije sramota "raditi" u kancelariji, iako je često sraman nacin na koji se neko zaposlio.
Re
29.08.2018 10:44Čim je vjeronauka ušla u škole nema ovdje zivota !!!
ODGOVORITEdecko
29.08.2018 11:13Cuj vjeronauka predmet! Zar jos postoji to punjenje mozga religijom? Ne vidim zasto je to bitno za zivot! Dovoljno je sto samo po sebi vjerovanje u bice koje ne vidis granici sa definicijom ludila!
Учитељ
29.08.2018 14:20Вјеронаука је била у школама до времена када је твој деда планирао породицу. Комунисти су је избацили из школа. Сада је враћена а не уведена као нов предмет.
Херцеговац
29.08.2018 11:00Легитимитет разним дописним универзитетима и њиховим дипломама су дали управо професори са тезгама, и наравно држава јер они и воле те кадрове, који немају своју главу, него слушају вођу.
ODGOVORITEZr
29.08.2018 11:30Ne realno obecanje da ce do 2025 biti zaposlenih 350000 . Za 7 godina iselice se najmanje 100000 ljudi ,35000 bice vise umrlih nego rodjenih. E o naseljavanju migranata neznam nista al sve su prilike.
ODGOVORITEvuk
29.08.2018 14:45Pogledajte konkurse za posao u oblasti obrazovanja i primjeticete da su većinom "namjesteni" cim su objavljeni, trazi se pripravnik, a u toj opštini sigurno ima makar 5 nastavnika koji su radili na odredjeno i tako položili državni ispit. Nekada je bilo normalno da se zapošljavaju ljudi sa biroa sa iskustvom, a sad pripravnik ima prednost. Tamni vilajet i ništa drugo!
ODGOVORITE