SP, predstavljamo - Švedska: Dosadni, uporni...
Crpe snagu iz uspeha mlade reprezentacije. Kako su polufuinale iz 2009. i trijumf iz 2015. došli na naplatu bez Zlatana Ibrahimovića?
Fudbal 15.06.2018 | 11:15I što je najbolje od svega, niko nije verovao da će ovako brzo preboleti odlazak iz državnog tima najvećeg fudbalera u istoriji. A uspeli su. Ponajviše zato što crpe snagu iz momaka koji su bez kompleksa umeli da se nose sa znatno talentovanijim generacijama u mlađim kategorijama. Na primer, na Prvenstvu Evrope 2009. kao domaćini su stigli do polufinala gde su ih eliminisali Englezi boljim izvođenjem penala, ali su u orbitu lansirali desnog beka Mikaela Lustiga, koji će preko Rozenborga stići do Seltika i naosvajati se trofeja, kao i napadački tandem Ola Toivonen – Markus Berg (prvi strelac tog turnira sa sedam golova), a pamtimo ih po tome što su u grupnoj fazi srušili Srbiju (3:1).
Ono što nisu uspeli na svom tlu, Šveđanima je pošlo za rukom u Češkoj pre tri leta. Grupu su prošli tako što su izjednačujući gol protiv Portugalije postigli minut pre kraja, zatim u polufinalu bili bolji od Danske, u borbi za trofej savladali Portugalce na penale i afirmisali pojedince kao što su Viktor Lindelef – posle tog prvenstva postao prvi štoper Benfike, da bi posle dve sezone prešao u Mančester – levog bekaLudviga Avgustinsona (dogurao do Verdera, gde igra sa našim Milošem Veljkovićem) i napadača DžonaGuidetija (mada je njegova karijera u padu, prošlu sezonu proveo je u Alavesu, ali se nije nadavao golova, čak se i povredio tokom priprema, sigurno će biti rezervna opcija).
Učinkoviti su. Samo na jednoj utakmici kvalifikacija nisu dali gol. I to Holanđanima kad su već osigurali drugo mesto. Dovoljno da se svako zamisli i uveri kako selektor Jane Anderson, nepokolebljiv u stavu da ne vraća Zlatana, insistira na kompaktnoj igri koja će pre ili kasnije rezultirati pogotkom. Nisu atraktivni za gledanje, nemaju svetsku zvezdu, ne spadaju ni u grupu omiljenih selekcija neutralnih ljubitelja fudbala, čak nisu ni preterano talentovani, ali su uporni. Znate šta kažu za uporne...
Prva reč koja Šveđanima pada na pamet na pomen Janea Andersona je organizacija. Iznenađujuće je doveo Norćeping do titule 2015, godinu kasnije preuzeo je državni tim u kome je kao osnovu postavio zajedništvo i timski duh, pa je od fudbalera čije su karijere prešle zenit stvorio grupu otpornu na poraze. Nema u njegovoj igri lepršavosti, ali zato se rad od prvog do 90. minuta podrazumeva.
Neko će reći da je stil igre Švedske staromodan. Klasičnih 4-4-2, sa korpulentnim špicevima kakvi su Ola Toivonen i Markus Berg (osam golova u kvalifikacijama), kojima Emil Forsberg dotura lopte. Ako prođe – prođe. Tako su igrali u kvalifikacijama i uspelo im je. Stručnjaci kažu da spadaju u red najdosadnijih selekcija za gledanje na Mundijalu, međutim, kao i svi Skandinavci, pragmatični su. Ima li bolje potvrde tog stava od činjenice da su u baražu izbacili Italiju i da na dva susreta sa četvorostrukim prvakom sveta nisu primili gol (1:0, 0:0)?
Sve oči Šveđana biće uprte u Emila Forsberga, jer vezista RB Lajpciga deluje kao neko ko zna najviše lopte u aktuelnoj generaciji. Igra u klubu u kome se trofeji i visok plasman ultimativno ne zahtevaju, pa ostaje da se vidi kako će reagovati na pritisak da bude lider reprezentacije. I da li posle samo dva gola i dve asistencije u Bundesligi ove sezone ima šta da ponudi na velikom takmičenju. Znanje poseduje, ako ga krene može da napravi dar-mar protivničkoj odbrani. Još ako se, kao protiv Azura, razbrani RobinOlson, svašta je moguće, mada, ako ćemo realno, teško da mogu da „izađu“ iz grupe.
Najveća mana Švedske je nedostatak iskustva. Samo devetorica fudbalera premašila su kotu od 30 utakmica za državni tim. Među njima je Viktor Lindelef sa tek 21 susretom, međutim, pod uslovom da na Mundijalu zaigra uverljivije nego u Mančesteru, možda posle Francuske i Italije „vrisne“ još koji favorit. Na primer, kao 2002. kad su iz grupe smrti sa Engleskom, Argentinom i Nigerijom izašli kao – prvi.
Očekivanja nacije nisu velika. Samo jedan jedini navijač – preciznije, navijačica – pri sletanju aviona u Rusiju svedoče da se Šveđani ne nadaju nekom velikom rezultatu, kakav su, na primer, imali 1994, kad su predvođeni Tomasom Brolinom, Martinom Dalinom i Kenetom Andersonom stigli do polufinala.
Još nešto: Šveđane nikad ne otpisujte pre poslednjeg zvižduka. Uverio se u to Ugo Loris, kad ga je prošlog leta u kvalifikacionom duelu sa centra igrališta lobovao Ola Toivionen u trećem minutu nadioknade.
Izvor: mozzartsport
FOTO: Action images
Komentari / 0
Ostavite komentar