Potvrdio - Bufon napušta Juventus poslije 17 godina!

Legendarni golman Juventusa Đanluiđi Bufon izjavio je da mu je ovo poslednja sezona u italijanskom klubu.  Điđi se oprostio od Juventusa: Još nije kraj, ja sam životinja! Hvala onima što su pričali 2010. da ne mogu više! O ponudama, o tome kako mu je Stara dama pomogla da bude šampion, o komotnoj zoni i izazovima, sudiji Oliveru. . .

Fudbal 17.05.2018 | 17:45 Bufon kaže da će mu poslednja utakmica sezone protiv Verone biti i poslednja u dresu Juventusa, ali ne i da li će biti i u karijeri.

"Moja poslednja utakmica za Juventus će biti u subotu, i tako ću završiti ovu sjajnu avanturu, sa dve titule i podrškom uprave", rekao je Bufon na konferenciji za štampu. 

Bufon je u Juventusu proveo 17 godina, osvojio je devet titula Serije A, kao i četiri uzastopna Kupa i pet Superkupova. U međuvremenu je sa reprezentaciom Italije osvojio Svetsko prvenstvo 2006. 

"Veoma mi je drago što ovoliko ljudi došlo da me vidi. Ja sam se uvek držao poštenja i iskrenosti, kao i borbe protiv licemerja. Veoma sam emotivan, ali danas sam ovde došao srećan i ispunjen. Uvek sam se trudio da budem najbolji što mogu", rekao je legendarni golman. 

Četrdesetogodišnjak je izjavio da napušta Juventus, ali nije rekao da završava karijeru, tako da je Javnost odmah krenula da polemiše o tome šta će biti sa Điđijem. 

"Do pre 15 dana moje penzionisanje je bilo očigledno, ali pre neki dam sa primio neke zanimljive ponude van terena, kao i na njemu, i najbitnije je da su ove van terena bile od strane Predsednika Anjelija. Posle poslednje utakmice u subotu trebaće mi dva, tri dana da na miru razmislim o svemu, ali siguran sam da će moje srce doneti konačnu odluku", izjavio je Bufon.

Dovoljno je napisati - Điđi. Ostalo se piše samo. Još samo jednom na semaforu Alijanc stadiona zasvetleće ime Đanluiđija Bufona, ali će blještavilo jedne karijere zaseniti sve u Torinu. I šire. Jer, u subotu od 15 časova protiv Verone završiće se etapa nenadmašnog golmana u dresu Juventusa.

Verovatno najboljeg kog je Italija ikad imala.

„U subotu ću se oprostiti od Juventusa“, pojasnio je na konferenciji za medije upriličenoj njemu u čast.

Odmah ljubitelje fudbala bacio u dilemu da li je to i definitivni kraj karijere. Dugo se smatralo da jeste, međutim.

„Naredna tri dana biće protkana emocijama. Zato ču konačnu odluku da li nastavljam da branim, odložiti za početak naredne sedmice. Pratiću šta mi govori duša i šta sugeriše moja priroda. Do pre 15 dana sam bio siguran da odlazim u penziju. U međuvremenu sam dobio nekoliko primamljivih ponuda. Ne samo da ostanem na terenu, nego i da radim pored njega. Najznačanija ponuda koja se tiče rada van terena stigla je iz Juventusa. Nijedna druga nije iz Italije. Povratak u Parmu jeste romantična priča, možda bi predstavljalo i ostvarenje sna iz detinjstva, ali ništa više od toga“.

Imajući u vidi naredne reči, teško će se „spustiti“ koju stepenicu niže.

„Nisam čovek koji smatra ispravim da završi karijeru u nekoj trećoj ili četvrtoj ligi. Ne, ja sam životinja naučena da se takmiči. Ne bih mogao ni da branim, ni da živim, bez tog takmičarskog naboja, kakav ne postoji u nižim rangovima“.

Razumemo ga. U Juventusu je naučio da se bori za trofeje.

„Meč sa Veronom biće moj poslednji za Juve. To je ujedno i najbolji način da stavim tačku na prelepu avanturu. Odlazim sa dva važna trofeja. Srećan sam što sam prelepe trenutke delio sa ljudima koji su istinski brinuli o meni. Do kojih mi je stalo. I koji su voleli mene. Osetio sam to, iz dana u dan. Zbog te ljubavi sam se borio i trudio da uvek pružim sve od sebe“.

U ovakvim okolnositma emocije naviru kao bujica. Teško ih je kontrolisati. Bufon je i suzu pustio.

„Moj najveći strah je bio da ću kraj u Juventusu dočekati kao čovek koga ljudi moraju da trpe. Još gore, da će kraj biti protkan porazima. Zato sam ponosan što u 40. godini branim onako kako to zahtevaju moje prezime i grb Juventusa“.

Flešbek...

„Osećam potrebu da zahvalim Juventusovoj familiji. Ovaj klub me je 2001. doveo kao vrhunskog talenta. Tad sam bio samo talenat, a u međuvremenu sam postao šampion. Juve mi je omogućio uslove da to postanem. Da napravim iskorak u karijeri“.

Mada, ima i do samom Điđija. Njegovog karaktera.

„Izazova se nikad nisam plašio. Naprotiv, stimulisali su me da branim bolje. Lako je biti u komotnoj zoni. Izazov je naći se i reagovati prisebno u komplikovanoj. Poenta života je pronaći izazov i boriti se.  Tako sam sazreo kao osoba. Ključni trenutak se zbio 2010. Da budemo pošteni do kraja, tad su svi govorili  da sam na kraju puta. Hvala im što su mi dali snagu. Našao sam novu stazu. I izradio karijeru za koju želim da bude jedinstvena“, dodao je Đanluiđi Bufon.

Jedinstven, kao i njegova karijera.

Aplauz novinara koji su, svi do jednog, ustali sa svojih stolica u konferencijskoj sali samo je jedan dokaz kakva veličina odlazi iz Juventusa.

KJELINI NOVI KAPITEN, ZAVRŠIO SAM SA REPREZENTACIJOM

Govorio je Bufon i o Juventusu budućnosti.

„Neki kažu da je ovo kraj jedne Juventusove ere. Bilo bi užasno kad bih i ja tako govorio. Onda bi ovh 17 godina u Juveu delovalo protraćeno. Bačeno. Klub će i bez mene nastaviti da živi i raste. Verovatno još više nego što je sa mnom. Siguran sam. Đorđo Kjelini će biti novi kapiten, jer savršeno razume tu ulogu. I postaraće se da ne nedostajem timu“.

I o reprezentaciji, pošto je za početak juna planirana utakmica Italija - Holandija, baš na Alijanc stadionu, kako b i se Điđi oprostio od Azura.

„Neću biti na toj utakmici. Dosta simpatija sam dobio dok sam branio za državni tim. Ne moram više.“

DA SAM SREO MAJKLA OLIVERA...

Bufon napušta Juventus sa 11 titula prvaka Italije, ali i tri poraza u finalima Lige šampiona. Priliku da se bori za novi pehar oduzeo mu je, između ostalog, engleski sudija Majkl Oliver, isključivši za zbog protesta u nadoknadi revanša četvrtfinala protiv Reala. Nije štedeo Olivera pre mesec dana,rekavši da na mestu gde bi trebalo da mu je srce stoji kanta za đubre.

No, vreme leči sve.

„Žao mi je što sam ga „uvredio“, jer na kraju krajeva i on je samo ljusko biće. A bavi se težim poslom. Da sam ga sreo dva dana kasnije, zagrlio bih ga i izvinio bih mu se. Mada, mogao je i on da bude malo smireniji u tako važnoj utakmici“.

Izvor: B92/mozzartsport