Priča: Déjà vu...

Bogdan je na terenu, pa izlazi iz igre. Zajapureni Obradović mu objašnjava nešto kraj aut-linije. Bogdan se vraća na teren kao bolji igrač nego pre 10 minuta. U krug. U krug. U krug. . . Sada gledamo sve isto, samo sa Markom u ulozi.

Košarka 01.05.2018 | 23:45 Bio je to treći februar prošle godine. Crvena zvezda je igrala meč protiv Anadolu Efesa koji je morala da dobije. Nije uspela. Turski sastav je fizički prebio Zvezdu u Pioniru, dobio je njenim oružjem, a na tom meču posebno se nije snašao Marko Gudurić. Ako nas sećanje služi, prodao je za kratko vreme dve žive lopte za neprijatne uzdahe u Pioniru. Da ste nekoga tada pitali može li da veruje da će Gudurić sledeće sezone biti jedan od važnijih igrača Fenerbahčea u pohodu na Fajnal for u Beogradu... Znate već. Malo ko bi vam klimnuo glavom gore-dole.

Ali, evo nas godinu i kusur dana kasnije. Gudurić je s 22 data poena Baskoniji prokrčio put aktuelnom prvaku Evrope Fenerbahčeu da dođe do Beograda. Ko će, ako neće Srbin, to jest njih dvojica, računajući tu i sve boljeg Nikolu Kalinića.

Ko je gledao tu utakmicu, sigurno ga je obuhvatio onaj čudni osećaj. Znate ono kada imate utisak da ste to već videli, doživeli i znate šta će da se desi. Opisujemo ga često sa francuskim „deja vu“. Stručnjaci bi rekli da je to „promnezija“, a Sigmund Frojd „osećaj nastao tako što novi utisak podseća na neki raniji, zaboravljeni osećaj“. A mi bismo rekli da Željko Obradović ne da zna da izabere igrača, i da vidi ispod površine i dalekometnije od svih - nego da prosto ne može da se opiše koliko dobro čini!

On je taj koji bi vam klimnuo glavom gore-dole na pitanje s početka teksta.



Prvo Bogdan Bogdanović. Sada Marko Gudurić. Ovo svakako nije poređenje dva igrača, već uviđanje jasne sličnosti. Moraće Gudura mnogo još da radi da bi (pitanje, naravno, da li će) stigao Bogdanove igračke visine, ali je šablon vrlo sličan i to se ne može poreći. U putu, razvitku.

Kao da je umesto Markove 23 na leđima dresa našla 13-ca u Vitoriji. I da je umesto levice šutirao desnicom. Kao da smo gledali Bogdana iz Fenera. To je taj kalup. Kada je Bogdan otišao u Fener trebalo mu je vremena da se navikne. Nije to odmah delovalo tako ubedljivo. Ćoškario je. Plašio se preuzimanja odgovornosti, a imao je i veliku konkurenciju. Ipak, malo po malo sve više bismo viđali zajapurenog Obradovića kako mu objašnjava nešto pored aut-linije. I sve više je Bogdanovaigra koja se zasnivala na šutu dobijala novi i novi detalj. Novu dimenziju.Postajao je bolji igrač.

Bogdan na terenu, pa  izlazi, zajapureni Obradović mu objašnjava, Bogdan se vraća na teren kao bolji igrač nego pre 10 minuta. U krug. U krug. U krug... I sada sve isto, samo sa Markom u ulozi.



Bio je to četvrti meč u seriji, Fener je već jednom pao u Baskoniji i bio je pod pritiskom. Gudurićigra odličan meč, negde je već pozni deo utakmice, vidi se da će turski sastav završiti posao. Obradović izvlači Gudurića iz igre i crven u licu mu objašnjava povišenim tonom, da iskoristimo eufemizam, kao da je Marko bio najgori na terenu celu utakmicu, a ne najbolji. I nije prvi put da to radi, kao što vidite na snimku iznad.

Stvarno da se običan smrtnik zapita zbog čega Žoc to radi. Ali to je majstor koji je osvojio devet Evroliga i koji sve drži u malom prstu. Mi možemo samo da se pitamo, a on za svaki postupak ima debeo razlog i apsolutno zna šta radi. Izveo ga je tako mnogo puta ove sezone, držao mu bukvicu, a Marko mu je za sve to „vratio“ drugom najboljom utakmicom u sezoni kada je bilo najvažnije! Najzrelijom partijom u sezoni. Iako je imao i izdanja kada je dao 23 poena Makabiju, 18 Baskoniji ili kada je rešetao u turskom šampionatu.

Vidi se da je Gudurić, baš kao i Bogdanović, vrlo brzo dostigao novi nivo i da uspeva da se nosi sa pritiskom. Postao je bolji košarkaš u Željkovoj „radionici“. Obrada je u procesu. Da ne bude da to temeljimo samo na utisku, to kažu i sami brojevi.

Zapravo, Gudurić daje oko sedam poena po  utakmici u proseku, što je bio slučaj i u Zvezdi. Međutim, njegovi procenti šuta su znatno bolji. Recimo,  šut za dva poena  popeo je sa 48% odsto u Zvezdi na 67% u Feneru. Za tri poena je u crveno-belom dresu šutirao 30%, a sada ih šutira 46%! Čak su mu i slobodna bacanja skočila sa 86% na 87,5%. Ima manje skokova, ali više asistencija i posebno ukradenih lopti u odnosu na prošlu godinu. I šut za dva i šut sa bacanja mu se gradativno povećavaju iz sezone u sezonu i to pokazuje da je u stalnom napretku.

I to su samo brojke.

A nećemo da pominjemo kako je počeo mnogo više da koristi glavu u igri, da u nekim momentima igra pleja sa pozicije dva i tri, da mu je pregled igre postao drastično bolji, da je počeo da utrčava ispod koša i pogađa iz prodora, da ima samopouzdanja da kada promaši ponovo uzme loptu odapne za tri i pogodi. Da je popravio defanzivu i da možemo da ga vidimo da trči kontre... To brojke ne pokazuju, ali se vidi. Prilično je sazreo kao igrač.

Iako su na početku, kada je potpisao za Fenerbahče, svi izbegavali da prave paralele i nazivaju ga Bogdanovim naslednikom, mogli bismo da kažemo da je Marko mnogo brže nego što se očekivalo dobio „težinu“ u Fenerbahčeovom sistemu. Zaista se uklopio jako brzo.  I odlično se snalazi u Bogdanovim patikama.

Sećamo se i izjave Nikole Kalinića - “Napravio sam od Bogdana igrača, napraviću i od Gudurića”. Nema sumnje da bivšem igraču Zvezde koristi sve ono što je išlo i Bogdanu u prilog. Kalinić, Obradović, članovi stručnog štaba, Jan Veseli. Poznati ljudi i jezik.

Pomaže mu i to što je, znaju svi koji su sa njim razgovarali, Marko pristojan dečko koga vole saigrači i treneri. Skroman je i ne previše nametljiv. I to je u njegovom slučaju vrlina.

Obradovićeva obrada Gudurića  je počela, nije ni blizu kraja. Možemo da kažemo da Marko tek sada daje nagoveštaje za šta je sve spreman. I dalje to nije ono što on želi i šta može. Čeka ga ogroman posao, mukotrpan. Ali da je na dobrom putu - svakako. Setimo se samo kako je na Evrobasketu ostajao upravo sa Bogdanom posle svih u dvorani da trenira šut.

E, zato bi Obradović klimnuo glavom gore-dole na ono pitanje. Kao što je uradio pre toga i sa Bogdanom.

I naravno nije pogrešio.

Izvor: mozzartsport