Priča: Šarasova bajka...

Ili kako je Jasikevičijus posejao zrno uspeha u Žalgirisu?

Fudbal 01.05.2018 | 22:45 „Ne mogu da kažem da je život preinteresantan, pada kiša, ali ovde ljudi žive za košarku. Nazivaju je drugom religijom. Ceo grad živi za Žalgiris. Čak i oko 50 odsto ljudi u Vilnjusu najvija za Žalgiris. To je impresivno. Klub ima ugovor na 10 godina sa Evroligom pa je i interesovanje ogromno. Žalgiris je poslednje dve godine biran za klub sa najboljom organizacijom".

Ovako je Vasilije Micić opisao Žalgiris i grad Kaunas kada je trebalo da počne evroligaška sezona, dok se još privikavao na novu sredinu. A danas slavi odlazak na Fajnal for Evrolige. I to u Beogradu.

Druga religija je pobedila. Himna Litvanije pred početak utakmice. Urnebesne maske na tribinama su pobedile. Pobedila je košarka u svojoj srži. Mali (gledajući novac i uspehe u poslednjoj deceniji) je pobedio velikog. Pobedio je Šarunas Jasikevičijus. Pobedio je sistem.

A kako se gradi sistem? Ta izlizana reč, a opet toliko moćna kada je posedujete.

Gradi se na dva nivoa - organizacionom i sportskom. Žalgiris je postao pre svega ozbiljan klub, organizovan klub. Tim koji ima jedne od najboljih uslova u Evroligi. Jedan od tri tima koji ima privatni avion. Tim koji ima verovatno najlepšu dvoranu od svih učesnika Evrolige. Gde su utakmice pravi spektakl, a atmosfera po uzoru na najveće svetske događaje.

Doživljaj je, verujemo, gledati košarkašku utakmicu u Žalgirio areni. A kad smo već kod nje, zanimljiv je podatak da ona služi i za druge sportove i da za manje od 24 sata postaje od dvorane za hokej na ledu - košarkaška dvorana.

Ovakva infrastruktura i celokupna organizacija su preduslov za dobre rezultate. I naravno budžet od 8.500.000 evra što bi recimo bio pojam za naše uslove, ali je u odnosu na najjače timove Starog kontinenta prilično niska cifra. Dovoljno je samo da istaknemo da Olimpija iz Milana ima 27.000.000.

E, kada se steknu ovi „dosadniji uslovi“, tu dolazimo do sportskog dela. Pre svega treba reći da je Žalgiris klub koji je sve samo nije repa bez korena. Radi se o bivšem prvaku Evrope. Klubu koji je osnovan 1944. godine i koji je do sada pored evropske titule osvojio 19 titula prvaka Litvanije, jedan Saporta Kup, jedan Internacionalni kup, pet  šampionata u Sovjetskom Savezu, jedan Kup, pet litvanskih kupova, pet Baltičkih liga...

To je klub za koji je igrao Arvidas Sabonis u tri navrata, a ostale veličine da ne nabrajamo. Sećamo se dobro sudara s Crvenom zvezdom u sezoni 1998/1999, na Božić. Zvezdini navijači se sećaju da su na ovoj utakmici dočekali da vide i legendarnog centra Vlade Divca u dresu svog kluba. Na drugoj strani je bio Sabonis, ali na klupi. Nije igrao u Beogradu po preporuci svog kluba Portlanda. Žalgiris je tada izgubio u Pioniru, ali kasnije postao prvak Evrope.

Sada se Žalgiris ponovo vraća u Beograd. I ponovo je na putu ka osvajanju evropske krune. Ima neka veza između Beograda i Zelene šume. Podsetićemo vas da je Žalgiris u sezoni 1997/1998 upravo u Beogradu postao osvajač tadašnjeg pandana Evorkupu savladavši Stefanel Milano u finalu, baš u hali Pionir. Verovatno će priličan procenat neutralnih navijača svoje aplauze uputiti Šarosovoj vojsci na predstojećem Fajnal foru. Sećamo se samo aplauza Jasikevičijusu na gostovanjima Crvenoj zvezdi. Postoji ta veza između litvanske i srpske košarke.

Elem…

Organizacija je sređena, istorija je bogata, preostaje još “samo” ono najvažnije - teren. I tu je ključno ime Šarunasa Jasikevičijusa.

On je došao u Žalgiris 2014. i postao asistent Gintarasu Krapikasu. Sedeo je, gledao, upijao i prošle sezone prvi put samostalno počeo da vodi neki klub. I to odmah u Evroligi. Sećamo se svi kako je Jasikevičijus bio moćan košarkaš, osvojio je četiri Evrolige, a sada se ispostavlja da je takav i kao trener. Uostalom, učio je od najboljih dok je bio igrač.

U prvoj sezoni je odmah postavio jasne postulate u igri. Odbrana mora da bude na prvom mestu, šut za tri poena mora da radi besprekorno i protivnik mora da “ispusti dušu” ukoliko želi da pobedi. Baza igrača iz Litvanije se podrazumeva. Ne čudi ni izjava Janisa Sfaropulosa da Žalgiris igra tako da je njegov tim trebalo da šutne od 45 do 50 slobodnih bacanja po utakmici.

To se zove čvrstina.

Mnogima je već prošle sezone zamirisalo da je Žalgiris na pravom putu. Posebno je Zelena šuma igrala dobro u završnici ligaškog dela i završila ga na 10. mestu na tabeli. A onda se na leto desila ključna stvar. Žalgiris je uspeo da zadrži Jasikevičijusa!

Barselona je njuškala okolo, pa dobro zagrizla, kao i Makabi,namirisala je kvalitet, posebno joj je bio potreban dobar trener posle raspada sistema sa Jorgosom Barcokasom (kasnije se ni Sito Alonso nije proslavio). Ipak, Žalgiris je odigrao mudro (vraćamo se na stabilnost kluba) i povećao Jasikevičijusovu platu, prema nekim informacijama sa 250.000 na 500.000 evra. I time ga zadržao na klupi za ovu sezonu.

Od igrača su otišli Lukas Lekavičijus u Panatinaikos, Leo Vesterman u CSKA, Brok Motum u Anadolu Efes, Robertas Javtokas je završio karijeru… Ipak, ostao je Kevin Pangos kao osovina igre Žalgirisa i što je ključno pogođeno je sa strancima. Brendon Dejvis, Aksel Tupan, Eron Vajt i Vasilije Micić su odradili sjajan posao. Na sve to Edgaras Ulanovas je dosta napredovao, ArturasMilaknis i dalje ne prašta šutem za tri poena i sve je to na kraju dovelo do potpunog razmontiranja Olimpijakosa. Tima koji je bio uvek poznat po svojoj čvrstini, potpuno se raspao protiv Žalgirisa i primio u četvrtoj utakmici 101 poen. Mada moramo priznati i da su povrede donekle odmogle Pirejcima, ali to ne umanjuje umeće zeleno-belih.

Sa okosnicom od litvanskih igrača i pogođenim strancima, uz mir u svakom drugom smislu i vatru u srcu koju je Šaras posejao u svlačionici, Žalgiris je postepeno rastao kao tim, beležio sve bolje rezultate da bi na kraju održao lekciju Olimpijakosu i u poslednjoj utakmici šutirao trojke preko 50%. Zar ovo sve navedeno nije litvanska košarka u svojoj srži? 

Epilog - Žalgiris je na Fajnal foru posle 19 godina čekanja. I šta god uradili u Beogradu za dvadesetak dana, Kaunasom mora da odjekuje samo jedna sintagma - „Šarase, ostani!“.

Bilo jednom u Zelenoj šumi… Šarasova bajka traje.

Izvor: mozzartsport

Foto: Star sport