Gagić: Jednom kad osjetiš Partizan...
On ti više ne izlazi iz krvi! "Volim taj klub, bez obzira na neka pogrešna tumačenja svega što se dešavalo kad sam odlazio", rekao je povratnik u crno-beli dres.
Košarka 29.12.2017 | 17:30
Na kraju, sve će verovatno zavisiti od učinka na samom terenu.
„Od trenutka kad je postalo jasno da se vraćam, imam neverovatnu energiju, kao na baterije sam. Priča je počela posle kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Da sam istog momenta mogao da raskinem sa Ješilgiresunom, odmah bih stigao u Partizan. Oni nisu hteli da me puste, ali smo se svi zajedno izborili i evo me opet kod kuće“, poručio je za Žurnal Gagić.
Bivši igrač Gazijantepa, Tenerifa, Cmokija, Bujukšehira i Ješilgiresuna jedan od retkih oprostio dug crno-belima. Ipak, reakcija dela navijača Parnog valjka bi mogla da bude negativna.
„Volim taj klub, bez obzira na neka pogrešna tumačenja svega što se dešavalo kad sam odlazio. Nisam ni razmišljao kad je počela priča o povratku. Ja sam neko ko gleda život sa vedrije strane. Veoma sam svestan situacije, možda i kritika koje će me dočekati. Ali isto tako znam i kakvu ovaj klub ima podršku navijača. Jednom kada osetiš Partizan, to ne može da izađe iz krvi“.
Ako se iz ove perspektive nije premišljao da li da se vrati, u februaru 2015. verovatno nije pomišljao da je tako nešto moguće.
„Nikad nisam isključio Partizan, ali sam tada hteo da puknem od pritiska, negativne priče koja nije bila realna. Već sam to jednom rekao, bez obzira šta je Dule Vujošević kazao posle rastanka, ja ću ga uvek poštovati, on me je afirmisao, omogućio mi je da igram Evroligu i za reprezentaciju. Zato, kad pomislim na Partizan, pamtim samo lepe stvari. Sve titule, pobede, dete mi se rodilo dok sam nosio crno-beli dres... Životni tok mi je vezan za ovaj klub. U tom trenutku sam samo želeo da se sklonim“.
Zbog prethodnog odlaska ne postoji nikakva vrsta pokajanja, ali je crno-beli dres i te kako nedostajao.
„Bilo mi je mnogo teško što se to dešava, ali sam morao, tako da se nisam ni pokajao. Smatrao sam da zaslužujem da igram više, bilo je mnogo stresa i čaša se napunila do kraja. Onda sam otišao i gledao svaku utakmicu Partizana toliko strastveno da porodica nije smela da sedi pored mene dok gledam. Mnogo mi je nedostajao Partizan“.
U sadašnjem timu Parnog valjka su dvojica igrača sa kojima je i tada igrao.
„Sa mnom su bili Šalić i Andrić, dok je Veličkovića znam mnogo dugo. Gledao sam ih, vidim sebe u tom timu, ali je moje samo da radim, da se podredim timu i da svi zajedno probamo da napravimo dobar rezultat. Ja uvek verujem, a uz naše navijače sve je moguće, to najbolje znam. Partizan je sigurno 30 odsto bolji uz ljude na tribinama“.
Sada se na parketu dvorane Aleksandar Nikolić očekuje znatno drugačiji Đorđe Gagić, kao neko ko bi mogao da bude ključni igrač crno-belih u nastavku sezone.
„Niko ko se nije našao na parketu u crno-belom dresu ne može da shvati šta je Partizan. A ja tada nisam znao gde dolazim. Sada sam iskusniji, strpljiviji. Igrao sam u Italiji, Turskoj i Španiji, ali nigde nije kao kod kuće“, zaključio je Gagić.
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar