Siromaštvo gorući problem građana

U Republici Srpskoj i BiH najugroženija ljudska prava su socijalna i ekonomska prava, jer većina ljudi ne može sebi da obezbedi minimum životnog standarda.

Republika Srpska 09.12.2017 | 14:41 Zbog ovakvog stava stručnjaka i aktivista u Banjalučkom centru za ljudska prava su ove godine socijalna prava stavili u fokus obeležavanja 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava.

 - Ostvarenje prava na socijalnu pomoć, adekvatno stambeno zbrinjavanje i efikasan sistem socijalne zaštite u Republici Srpskoj, odnosno BiH, u kojoj veliki deo stanovništva živi u siromaštvu i suočava se sa socijalnim isključenjem, svakim danom sve više pogoršava. Ova pitanja su izuzetno značajnija i u procesu pristupanja Evropskoj uniji – kaže direktor Centra Dejan Lučka.

Dodaje da je jako bitno da se promeni shvatanje socijalnih prava. O tim pravima se, kaže, mora govoriti kao o pravima svakog pojedinca, koja on dobija svojim rođenjem, i koja su mu zagarantovana međunarodnim i evropskim konvencijama, a nikako kao o “povlastici” koju država ili vlast treba da mu velikodušno „poklone“.

Banjalučki centar za ljudska prava je zajedno sa Fondacijom „Fridrih Ebert“ u BiH juče organizovao debatu o ugrožavanju socijalnih prava. O ovoj temi je govorio i dr Goran Marković, profesor Pravnog fakulteta u Istočnom Sarajevu, koji tvrdi da mnoga prava zagarantovana Ustavom, zakon u tolikoj meri ograničava, da je gotovo nemoguće ostvariti ih.

- Takav slučaj je, recimo, sa pravom na štrajk, gde su poslodavcu data tolika ovlaštenja da je jako teško organizovati štrajk u skladu sa zakonom, ako te poslodavac opstruiše u tome – kaže Marković.

Dodaje da je još veći problem izrazita neravnoteža moći u društvu, pošto su vlasti u koaliciji sa poslodavcima, dok su svi izvan ovog kruga, pa i radnici, marginalizovani i teško ostvaraju čak i ona prava koja im zakon nedvosmisleno garantuje.

Bitka za vreću brašna

Socijalna prava radnika su ugrožena i time što poslodavci mesecima ne pristaju na povećanje minimalne plate, koja sada iznosi 395 KM. Sindikat je tražio minimalac u visini 50 odsto od prosečne plate, što iznosi 418 KM.

– To bi bilo povećanje jednako ceni vreće brašna – kaže predsednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić.

(Blic)