Priča: Mali mađioničar kojem ne nestaje osmjeh sa lica...

Nikada nije bio toliko atraktivan da postane prvi izbor kod većine fudbalskih navijača, nikada nije bio toliko popularan u medijima niti se trudio da se eksponira, nikada prva zvezda u ekipi, nikada dovoljno priznati, ali veliki majstor i čovek koji je svojom pojavom vraćao radost igranju fudbala.

Fudbal 06.11.2017 | 00:00 "Doktor mi je rekao – budi srećan ako budeš mogao da šetaš sa sinom po dvorištu".

Ta 2013. za mnoge nije bila dobra – šokirale su nas vesti o terorističkom napadu tokom Bostonskog maratona, užasne oluje i zemljotresi odneli su hiljade života na Filipinima, Sjedinjene Države suočavale su se sa snažnim tornadima, fanovi su plakali nakon tragične smrti Pola Vokera, a napustio nas je i jedan od najvećih boraca za ljudska prava – Nelson Mandela.

Početkom septembra iste godine fudbalska reprezentacija Španija otputovala je u Ženevu na prijateljski meč sa Čileom, što je, ispostaviće se, bio početak drame jednog od najzanimljivijih igrača u poslednjih desetak godina. Jednog od retkih koji se jednako služi obema nogama u toj meri da, ne samo da se ne libi da šutira levom ili desnom nogom, već i izvodi slobodnjake i udarce iz ugla.

Odigrao je svih 90 minuta u remiju (2:2) ne znajući da će, koliko god neverovatno i tužno zvučalo, karijera biti najmanje što će mu jedan sitan udarac u zglob ugroziti. Santjago Kasorla Gonsales, omaleni Asturijanac kojeg svi znamo po širokom osmehu i nadimku Santi, od tog trenutka je bio osuđen da živi sa bolom.

"U početku sam uspevao bolje da trpim bol – zagrejao bih se i mogao bih da igram, ali bih pri prvoj pauzi, pa i u poluvremenu utakmica kada bih se malo 'ohladio', plakao od bolova", rekao je 'mali mađioničar'.

Kako to obično biva, u jednom bezazlenom duelu sa inače oštrim i prgavim Čileancima, zaradio je pukotinu u kosti stopala koja će kasnije proizvesti mnogo veće probleme.

Iza sebe je imao već dve ozbiljnije povrede, morao je da pauzira više od mesec dana, da bi se dve godine kasnije ponovo našao na operacionomstolu zbog kidanja spoljašnjeg ligamenta kolena. I opet, nestvarno zvuči da, uprkos tome što je znao da ga čeka četiri meseca pauze, nije mogao ni da zamisli da je to tek početak mračnog tunela.

Po povratku na teren problemi sa skočnim zglobom su se nastavili, ali vremena nije bilo – igrao je "preko bola" u želji da zadrži mesto u startnoj postavi Arsenala, sve dublje tonući u "živo blato" povrede. Skoro 13 meseci posle operacije kolena podvrgnut je još jednoj, a nešto što je trebalo da bude rutinski zahvat u predelu tabana, ispostavilo se kao mogući početak kraja za Kasorlu.

"Nastavio sam da igram i govorili su mi da je sve u redu. Problem je nastao jer rane nisu dovoljno zarasle, ponovo su se otvorile i inficirale. Bila je to beznadežna situacija, povreda koja prethodno nije postojala u svetu fudbala".

Iako je bilo jasno da nešto nije u redu, doktori su mu konstantno govorili da nema potrebe da brine, zbog čega je nastavljao da igra i stanje se iz dana u dan pogoršavalo. Gangrena je već dobrano zahvatila gornji deo pete, a kao podsetnik iz najmračnijeg doba svog života čuva fotografiju na kojoj se, kroz razdvojeno meso, i fizički može videti tetiva.

U intervjuu za špansku "Marku" otkrio je da je, u trenutku kada je napravio spomenutu fotografiju, raskrstio sa engleskim lekarima i obratio se Mikelu Sančesu, doktoru iz Vitorije, kojem je poverio svoj život

Rečima je obično teško opisati kako se ljudi osećaju i koliko fizički pate, neke podatke je teško poverovati kada se prenose iz druge-treće ruke, zato je najbolje da vam ovo Santi sam kaže:

"Doktor je video da sam imao užasnu infekciju, da mi je kost pete oštećena i da je ahilova tetiva nagrižena. Nedostajalo mi je 8 centimetara tetive!".

Amputacija je bila realna opcija!

Prvi zadatak bilo je prihvatiti ovakvu vest, pronaći pravu dijagnozu, a potom i plan oporavka. Španski lekar pronašao je tri različite bakterije (jedna koju je zaradio pre operacije) koje su izazvale tešku infekciju i primorale ga da u toku jedne godine čak osam puta odlazi "pod nož". Prvobitna upala je lečena antibioticima i, kada su se stvorili uslovi, dugotrajan proces operacija je mogao da počne.

"Nikada nisam video takav slučaj", priznao je doktor i 29. maja izvršio poslednji zahvat reparacije tetive, kao i popunjavanje velike rupe u petnoj kosti. Sve to je uključivalo i presađivanje kože sa drugog dela tela, u ovom slučaju podlaktice, na kojoj je imao tetovažu.

"Svaki put kada izađem iz sale, mislim da će sve biti dobro i da ću se brzo vratiti. Nemam snagu u nozi, ostao sam bez mišićne mase listova, tetive su mi slabe i još radim da mi ahilova tetiva bude funkcionalna", izjavio je 32-godišnjak pri izlasku iz bolnice.

Santi Kasorla od jula živi odvojen od porodice u hotelskoj sobi u gradu Salamanka, gde Huan Karlos Eraes, doktor reprezentacije Španije, ima fizioterapeutsku kliniku.

Svakog jutra je na terapijama koje počinju u bazenu, nastavljaju masažom, pilatesom i vožnjom bicikla. Prešao je veliki put od momka koji je mogao da ostane bez noge, do odlučnog profesionalca koji očekuje povratak na teren.

"Sin me svakoga dana pitana da li ću ponovo igrati fudbal jer žarko želi da me opet vidi na terenu. Nadam se da će se to dogoditi brzo".

U tome mu izuzetno pomaže velika pažnja i posvećenost prijatelja i saigrača jer, kako kaže, tek sada je video "ko je ko".

"Gotovo svakoga dana dobijam poruke od Andresa Inijeste, Davida Silve, Davida Vilje...".

Nekadašnjeg igrača Viljareala, Rekreativa Uelve, Malage i reprezentativca Španije, londonski klub potpuno je podržao produživši mu ugovor na još jednu sezonu i pored višemesečnog košmara. Arsen Venger ne želi da rizikuje sa važnim igračem, ali ističe da u drugom delu sezone Španca možemo očekivati na terenu.

"Prvi znaci su pozitivni, ali on nije igrao fudbal godinu i po dana. Fleksibilnost i pokretnost njegovog zgloba su dobri, vraća se u formu, ali je teško odrediti tačan datum povratka i bez ikakvih prepreka. Nije u treningu i biće mu potrebno nekoliko utakmica sa rezervnim timom. Neće se vratiti sigurno pre Božića, zato ga nisam prijavio za Ligu Evrope, ali posle toga verovatno", kazao je menadžer Arsenala.

Otkrio je da, pune dve godine koliko traje agonija nijednom nije zaplakao, za razliku od brata i članova porodice, već je zadržao onaj prepoznatljivi, iskreni osmeh. Njega nema na fudbalskim terenima, ali je upućen svakom komšiji, prodavcu i klincu na ulicama Salamanke koji žele autograme. Iskra u oku tinja, želja za fudbalom je ogromna i novinari "Marke", koji su ga posetili, ostali su u čudu kako toliko snage, volje, kvaliteta i pozitvne energije može da stane u 165 centimetara visine.

"Neću dati to zadovoljstvo onima koji ne žele da više ne igram fudbal. VRATIĆU SE", njegov je "status" na društvenoj mreži "Whatsapp".

Uvereni smo da hoće – biće to pravo Božićno čudo!



Izvor: B92