LE: E, 'ajmo sad malo o fudbalu!

Ako su padali Real, Mančester, Roma, što ne bi i taj Skenderbeg? Partizan večeras (19. 00, RTS 1) sam sebi crta put put u Grupi B Lige Evrope.

Fudbal 02.11.2017 | 17:00 A sad nešto sasvim drugačije. O onome šta će biti - šta sme, šta ne - traktati su napisani. Ko dosad nije shvatio teško će i danas utuviti u glavu kako mora da se ponaša. Zbog sebe i zbog drugih. Nije ovo još jedno upozorenje navijačima kakva su danima stizala iz Humske, nego pokušaj da se locira Parni valjak u danu kad može sam sebe da primakne cilju ili da ostane zaglavljen u blatu ovdašnjeg fudbala.

Da dokaže sebi, a pokaže drugima da je sposoban da bude u društvu Dinama iz Kijeva i da stavi do znanja Skenderbegu da nije isti nivo.

U Albaniji to nije uradio. Ovo mu je druga šansa. Popravni ispit. Niz pitanja na koje Partizan mora da odgovori, od kojih je primarno da li je letos stvarno formirao tim sposoban da se plasira u nokaut fazu Lige Evrope. Ako mu je tamo mesto onda je Skenderbeg tek usputna stanica, rival kog se niko neće sećati, tim nalik Egaleu iz 2005, sastav koji nema nijednog fudbalera da bi se od njega zaziralo i zato crno-beli nemaju nijedan izgovor da ga ne razoružaju.

Što bi u jednoj emisiji rekao Milan Živadinović: „pa, valjda ćemo dobiti prvaka Albanije“. Niti je Skenderbeg prvak, niti je Živadinović godinama relavantan fudbalski faktor, ali je ovde pogodio suštinu. Jer, klub koji u svojoj istoriji ima skalpove Real Madrida, Mančester junajteda, Rome, Seltika, Sportinga mora da teži da opet bude u društvu istih - u Ligi šampiona sutra, prekosutra - a ne da se plaši predstavnika zemlje koja nas je jednom isproviocirala i uzela bodove pred nosom, ali kad smo se dozvali pameti kao reprezentacija pokazali joj da nam još nije ni do kolena, makar igrali u drugoj brzini.

To je poenta večerašnjeg susreta. Ako Zoran Tošić, Marko Janković, Ognjen Ožegović ili neko četvrti pogode za slavlje protiv Skenderbega (19.00, RTS 1) to će biti dovoljno za Partizanov opstanak u trci za plasman u narednu fazu takmičenja. Za veče aplauza. Za saznanje da se može. Ne za euforiju, iz prostog razloga što gosti ni po čemu ne mogu da budu merilo vrednosti crno-belih. Uostalom, njih je Dinamo dobio u Kijevu i akoMiroslav Đukić želi zajedno sa Ukrajincima da izađe iz grupe (mada, igrački Jang Bojs je delovao najuverljivije u prva tri kola) logično je da napravi isti (3:1) ili sličan rezultat.

E, onda je to normalno. Prirodno. Očekivano. Bar iz vizure Grobara i srpske javnosti. Da naš šampion savlada tim iz četvrtog šešira. Najslabiji u grupi. Makar to bilo na papiru.

Čemu da se nada ako to ne učini?

Drugi je padež da li su partije u poslednjih mesec dana zalog velikih ambicija. Partizan jeste pobeđivao, ali se mučio. I sa Bačkom i sa Zemunom i sa Borcem. I u Elbasanu. Ni na jednom od tih susreta nije bio ubedljiv da bi neko od navijača ili stručnjaka mogao ruku u vatru da stavi da će otpisati Skenderbeg iz trke. Jedino što može jeste da nadmaši sebe. Da pokaže kako je reč o prolaznim slabostima. Da zablista kao u Felčutu (odavno nije tako igrao). Da odradi jednu utakmicu koja po svim parametrima, isključivo spotske prirode, mora da bude rutina za tim koji pretenduje da igra makar šesnaestinu finala Lige Evrope.

Jer, niko u Humskoj 1 ne želi novi Fljamurtari.

Zato je pitanje na koje sami sebi moraju da odgovore svi - od Stojkovića do Ožegovića - da li žele da budu upamćeni kao generacija koja će posle 12 godina igrati eliminacionu fazu Lige Evrope ili generacija koja ne može da pobedi Skenderbeg.

Želje znaju. Neka ih saopšte javno. Večeras, malo pre devet.

Izvor: mozzartsport