Taj ludi Faustino Asprilja...!
O pištoljima, golotinji, drogi, Eskobaru. . . Zanimljiv intervju legendarnog Kolumbijca. . .
Fudbal 26.10.2017 | 23:45
„Neki drugari iz lokalnog kluba su me nazvali tako. Kažu, da sam kao hobotnica, da hvatam sve što mi podpadne pod ruku i trpam u usta, čak i kašiku. To nema veze sa činjenicom da sam imao 'gumene' noge.“
Kolumbija je poznata po trgovini drogom, gerili i korupciji, da li si se upoznao s tim kao dečak?
„Moja porodica nije imala veze sa drogom i gerilom, ali Kolumbija je propatila zbog toga. Mi, koji smo igrali u inostrantvu, pa se vratili u zemlju morali smo da se trudimo da menjamo imidž naše domovine i borimo protiv korupcije. Od odlaska u penziju živim na selu.“
Da li je istina da si propustio finale Kupa kupova 1993. godine jer si se potukao sa vozačem?
„Da! To se desilo u Tului. Vozač autobusa se zakucao u moj automobil, a kada sam krenuo da se obračunam s njim zatvorio mi je vrata ispred nosa. Razbesneo sam se, šutnuo ih nogom, polomio staklo i posekao se. Zbog toga nisam igrao za Parmu u finalu. Danas sam mnogo mirniji, u ono vreme sam bio nestašan. Glupost...“
Đanfranko Zola je jednom ispričao da te je odveo na pecanje, a da si mu tom prilikom razbucao brod?
„Bili smo u Zolinoj kući na Sardiniji sa Điđijem Apolonijem, Džordžom Grunom i Salvatoreom Matrekanom. Dao mi je štap za pecanje, a brod je počeo da se leluja. Zabacio sam i struna mi se upetljala. Nekako mi se sve uvezalo u čvorove i ceo dan sam proveo pokušavajući da ih razmrsim. Za to vreme oni su pecali, a ja se mučio, bilo mi je teško...“
Kako si se osećao kad si čuo da je ubijen Andreas Eskobar posle Mundijala 1994. godine?
„Vrlo loše… Mislim, svi smo se loše osećali, ja sam plakao, bio mi je jako dobar drug. Andreas je bio sjajan prijatelj, dok smo se vraćali iz SAD u Kolumbiju govorio mi je 'Nemoj da izlaziš na ulicu, opasno je. Voliš da se provodiš, ali pazi se, svašta može da ti se desi, mogu da te ubiju. Ostani kod kuće', na šta sam mu rekao da hoću. Ali, osoba koja je izašla napolje bio je on. Nije se držao saveta koji mi je dao.“
Da li je istina da si jednom upucao svog konja na ranču?
„Volim oružje, ali ne pucam u svoje konje. Nikad. Imao sam nekoliko problema s oružjem recimo kada sam igrao u Čileu, došao sam na trening sa pištoljem koji se koriste za snimanje filmova Rekao sam saigračima da ću pucati u njih ako ne budu trčali. Novinar je to gledao sa strane i objavio kasnije. Skandal! Ali igrači i trener su znali da se radilo o šali. Pre nekoliko godina policija je zaustavila moju sestru u Tului i u kolima pronašla oružje koje sam kupio u Italiji. Napravili su i od toga skandal.“
Slikao si se nag za jedan kolumbijski časopis?
„Ja sam čovek koji nema čega da se stidi. Ponudili su mi da budem prvi čovek u Kolumbiji koji bi uradio tako nešto i delovalo mi je zanimljivo. Srećom, čitav tiraž je rasprodat. A sve sa golotinjom je počelo davno kada mi je spao šorts tokom utakmice. Tada je počeo mit, a taj mit je otkriven. Nisam očekivao da će mi sestre oprostiti, ali jesu.“
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar