Analiza: Vrijeme preispitivanja za Partizan!

Šta čeka Partizan tokom reprezentativne pauze?

Fudbal 30.09.2017 | 22:30 Parni valjak na raskrsnici. Još nije dramatično, ali nije ni onako kako bi u Humskoj želeli da bude.

Jedan poraz - makar pretrpljen posle dva gola viška - nije razlog za panične reakcije i sve ukazuje da će na Topčiderskom brdu biti mirno, međutim, posle utakmice sa Čukaričkim uslediće desetodnevna pauza zbog reprezentativnih obaveza i to je sjajna prilika da ljudi u Partizanu preispitaju sve: od struke, preko igrača, do okolnosti koje valja promeniti ne bi li (p)ostali konkurentni za prolaz u nokaut fazu Lige Evrope i odbranu trofeja u Srbiji.

Prvo i osnovno, sezona je u zamahu i eventualni kiksevi u prvenstvu se mogu nadoknaditi. Uostalom, zar sami crno-beli nisu to dokazali lane kad su imali i veći bodovni zaostatak za Crvenom zvezdom, da bi je na kraju prestigli? Na međunarodnoj sceni ostale su im četiri utakmice, od kojih naredne dve mogu potpuno da ih vrate u igru za plasman na jedno od prva dva mesta. Gostovanje u Albaniji i sudar sa Skenderbeuom, ovoga puta pred očima Grobara, nude priliku šampionu da osvoji šest bodova i praktično izbaci jednog konkurenta iz trke, pa bi onda duel sa Jang Bojsom, takođe na domaćem terenu, verovatno bio ključan po pitanju ambicija da se prezimi pod kapom UEFA.

To je čista matematika. Brojevi će dobiti na značaju samo pod uslovom da tokom oktobarskog predaha čelnici kluba i sam trener Miroslav Đukić nacrtaju put kojim bi trebalo ići. Makar to značilo i neke rezove.

U ekipi, razume se.

Crno-beli u poslednje vreme ne liče ne sebe. Napad još i funkcioniše, golovi se postižu, ali ako odbrana pravi kikseve iz kategorije neoprostivih, onda je to poziv da se paljenjem crvene lampice ukaže na greške. Nije prirodno da najbolji pojedinac tima koji gaji velike planove bude golman. Vladimir Stojković fantastično odrađuje svoj posao, međutim, reprezentativni čuvar mreže ima pravo da se zapita šta rade njegove kolege iz poslednje linije minulih sedmica i kako je moguće da defanziva koja je delovala sigurno sve do gostovanja u Bernu posle toga potone i na pet utakmica primi osam golova.

Možda je previše utopistički i bajkovito delovalo prvo poluvreme duela sa Dinamom. Možda javnost i previše očekuje od Partizana. Možda i Partizan previše očekuje sam od sebe. No, to je Partizan. Možda ovaj tim nije spreman da se takmiči na više frontova istovremeno. Možda fizički ne može da izdrži da se trka sa ekipom iz prvog šešira. Dosta „možda“ visi u vazduhu kad se povede reč o dometima crno-belih, ali - što treneri vole da kažu - deluje da oni trenutno nemaju igru na nivou kluba svetle tradicije, niti rutinu pobeđivanja kakvu su, na primer, stekli kod prethodnog trenera. Čak se sinoć u Humskoj 1 moglo čuti:

„Marko Nikolić ovih 2:0 nikad ne bi ispustio“.

Možda i to spada pod „možda“.

Osim toga što čekaju da steknu automatizam i ponovo zaigraju u skladu sa tradicijom pošteno je priznati da Miroslav Đukić ovog časa nema ni fudbalere na koje bi se oslonio. Povredio se Zoran Tošić, projektovan da pravi razliku baš na utakmicama kakva je ova sa Dinamom, iz stroja su ispali Nebojša Kosović i Marko Jevtović, pa kad se okrene ka klupi on ne vidi igrača za koga može da garantuje da bi doneo promenu u utakmici zahtevnog ritma kakva je bila u drugom kolu Lige Evrope.

Na te kadrovske nadovezao se i problem zvani Sejduba Suma, jer najskuplje plaćen fudbaler u istoriji kluba nije ni izbliza počeo da opravdava uloženi novac. I tu ima jedno „možda“, pošto je sve više zagovornika ideje da je Gvinejac zapravo centralni, a ne krilni vezista gde ga uporno gura struka. Bivši prvotimac Slovana angažovan je baš radi ovakvih utakmica i mada će biti onih koji će kazati „dao je po gol Olimpijakosu i Videotonu“ istina je da Partizan u Pireju eliminisan, a u Felčutu već vodio i pre nego što je Suma pogodio mrežu.

Od njega se, svakako, očekuje više.

Kao i od Partizana. Posebno je zabrinjavajuće odustvo bilo kakve reakcije ekipe u trenucima kad prima golove. Da je Dinamu trebalo četiri - takav se utisak stekao - dao bi i četiri. Isceđen, potrošen, umoran, tim iz Humske vapi za predahom. Dobiće ga. Možda mu je potrebna i reakcija uprave. Bilo kakva, ali reakcija koja bi osvestila one koji još žive u maju zaboravljajuči da je šampionsko slavlje davno prošlo i da novo može da se zakaže samo ako pojedinci počnu da zarađuju dnevnicu kao što to na svakom meču činiVladimir Stojković, a ne da čekaju da ih reprezentativni golman spasava kao u dvomeču sa Videotonom, u večitom derbiju, protiv Jang Bojsa...

To čelnici moraju da urade zbog Partizana, kao i zbog sebe samih, da u jesen 2017. ne bi doživeli jesen 2015, jer ako opet ne bude išlo legitimno je da neko potegne i pitanje njihove odgovornosti.

Dok nije kasno.

Izvor: mozzartsport