EP, Predstavljamo - Hrvatska: Baš jaka, a mogla je biti i jača!

Mnogo će zavisiti od Bogdanovića i Šarića.

Košarka 31.08.2017 | 22:30 OČEKIVANJA

Glavno je pitanje da li će i kada Hrvatska skinuti, sada već čuveno prokletstvo silaska s postolja iz 1995. godine? Od tada Hrvati čekaju na medalju, a u međuvremenu su imali nekoliko odličnih selekcija. To, očigledno, nije bilo dovoljno. Menjali su selektore, tražili uzrok rezultata ispod svih očekivanja, ali odgovor je ostao negde u magli.

Najbliži postolju bili su u Sloveniji 2013. godine, kada su zauzeli četvrto mesto. Iako oslabljeni zbog nekih nenadanih otkaza, Hrvati dolaze na šampionat s više nego dobrim sastavom. Na klupi je ostao Aleksandar Petrović koji je u nekoliko mandata vodio Kockaste, između ostalog i famozne 1995. godine. Popularni Aca trica ima trenersko znanje, pored toga i harizmu, ume da našpanuje igrače za značajne mečeve. Veliki je motivator, a s njim na čelu Hrvatska može da povrati stari sjaj. Malo kroz šalu, a malo i ozbiljno, mogli bismo da konstatujemo da je prvi preduslov za vrhunski rezultat da Hrvatska pošto-poto ne naleti na Srbiju u nekoj od eliminacionih faza prvenstva. Jer odĐorđevićeve trojke u srce 1997. godine imaju sportsku boljku s kojom se teško nose.

Aco Petrović nije hteo da čuje za strance u selekciji što je ranije bio slučaj s Lafajetom. Plus, „otarasio” se Anta Tomića koji je bio optuživan da mu preterano nije stalo do timskog uspeha. Generalno, sada ima dobru kompoziciju tima, izbalansirani su na svim pozicijama, čak po dva dobra igrača konkurišu na svakom mestu u timu. Na pleju su prekaljeni Roko Leni Ukić i Marko Popović, a oni bi svojim iskustvom i konstantnim zalaganjem trebalo da vuku ostale. Različiti su tipovi igrača i kao takvi samo će se dopunjavati, pošto Popović ima odličan šut, dok je Ukiću šut slabija karika (mogao bi na dosta mečeva da ide u minus), s tim da je dosta prodorniji od Marka.

Bekovsku liniju i pozicije niskog krila pokrivaće, pre svih, Bojan Bogdanović, najbolji igrač u Hrvatskoj i jedan od pet najboljih bekova u Evropi. Fenomenalan košarkaš, gotovo da nema slabu tačku, predstavljao je čak i ozbiljan faktor u NBA ligi, a to nije nimalo lako za nekoga ko dolazi iz Evrope i igra na spoljnim pozicijama. Prošle sezone je igrajući za Bruklin i Vašington prosečno postizao 14,2 i 12,7 poena po meču, uz odličan procenat šuta.

Verovatno će biti prvi strelac u hrvatskoj selekciji (plus koševa na tiketima). Fokus protivničkih odbrana biće na Bogdanoviću, ali njemu to ne smeta da isporuči svoju porciju koševa, jer svaki trenutak koji ostane sam koristi za šut spolja, a kada mu se čuvar približi, ide u prodor (za svoju visinu ima brz prvi korak) iz kojeg postiže lake poene ili ide na liniju slobodnih bacanja. Ali Bojana će imati ko da odmeni u napadu, pošto Petrovićspolja ima još Krunoslava Simona koji, kako godine prolaze, igra sve bolje. Danas je izrastao u košarkaša koji je spooban sam da se nosi sa protivničkim timovima. Odlično rešava situacije „jedan na jedan” iako izgleda sporo u prodoru, Simon s lakoćom prolazi čuvara. Čak ima i pregršt lepih poteza, pošto ume da se nadmudruje s rivalom. Poseduje dobar šut, posebno nezgodan sa bacanjem nazad ili iskorakom unazad, pošto se takvi šutevi teško brane.

Bazna mu je pozicija dva, ali bez problema može i da organizuje napad (Aco će mu poveravati i tu ulogu) i da igra na mestu niskog krila. Tu je još i iskusni Marko Tomas, kome su karijeru upropastile brojne povrede. U mlađim kategorijama je možda i najviše obećavao, ali često je po nekoliko meseci odsustvovao s parketa. On će pokrivati pozicije dva i tri, što može i Filip Krušlin koji je, ipak, bolji šuter od Tomasa. Mada, obojica s lakoćom koriste situacije kada im protivničke odbrane ostave dosta prostora.

Pozicije pod koševima rezervisane su za Darija Šarića, Dragana Bendera, Luku Žorića iDarka Planinića. Zamislite da su na prvenstvu još i Tomić, Žižić, Zubac i Bilan? ZatoPetrović neće biti na Tantalovim mukama oko konačnog izbora. I ovako desetkovana visoka linija moći će da se nosi sa svima. Šarić je all round košarkaš, ima samo 23 godine, a već je odličan igrač. Veoma je popravio šut koji mu je bio „tvrd” i velika mana. Sada prolazi u većim procentima. Najjači je u situacijama jedan na jedan kada mu visoko izađe čuvar. Takođe, odlično se snalazi pod košem – licem i leđima, tuče se sa svima, dosta je fizički jak. Uz Bogdanovića, Šarić je igrač koji može da bude prosečno na 20+ poena po meču.

Na Evrobasketu će verovatno na svakom meču biti ili blizu ili na dabl-dabl učinku, dok ne bi bila senzacija i da flertuje s tripl dablom, pošto svojim dodavanjima može da ostavlja saigrače u dobim pozicijama za realizaciju. Kolone s blokadama nikada mu nisu prazne.

Planinić će verovatno biti prva petica, isto je veoma snažan i ume da igra leđima, ali njegov veliki problem su slobodna bacanja. Često mečeve završava s procentima ispod 50 odsto. Takođe, lako ulazi u problem s ličnim greškama. Žorić može da igra i na četiri i na pet, brz je za svoju visinu, zna čak da bude i prvi u kontrama, svoje role odlično odrađuje. Najveći potencijal svakako je Dragan Bender, koji još nije napunio 20 godina, ima 216 centimetara visine, a prošle sezone izabran je za četvrtog pika od strane Finiksa! Imao je i nekoliko veoma zapaženih mečeva u dresu Sansa. Čudo je od igrača, a ako za pet-šest, godina ne bude među najbolja tri centra u Evropi, neko će morati krivično da odgovara! Hrvati će sigurno izaći iz grupe u Klužu i plasirati se u osminu finala, pitanje je da li sa druge ili treće pozicije (verovatno druge, iza Španije). U svim računicama jedino im je bitno da se u osmini finala ne sastanu sa Srbijom. Kandidati su za medalju. Odlično su igrali sve pripremne mečeve.

PREDNOSTI

Najveća prednost im je ostanak Petrovića na kormilu, jer je već postavio sistem na Olimpijskim igrama u Riju. Za razliku od mnogih selekcija, Hrvatska ima dugu klupu i neće se mnogo osetiti kada na parketu ne bude prva petorka. Doduše, nema sumnje da su Bogdanović i Šarić klase od igrača, a ima ko da ih odmeni kada se budu odmarali.

Hrvatska ima dosta dobrih šutera (Bogdanović, Popović, Simon, Krušlin), tako da će dobra porcija akcija moći da se iznese na blokove za šutere i čekanje situacije kada će ostati sami. Pored toga, Popović, Bogdanović i Tomas su u stanju da pogađaju iz velikih udaljenosti što zna da bude težak moralni udarac za protivnike.

Individualno su jaki, što će koristiti u momentima kada ih šut ne bude služio. Veoma bitno za Petrovića je što je njegova reprezentacija u lakšoj grupi i što će moći da dozira i postepeno diže formu u mečevima protiv Rumunije i Mađarske, a srećna okolnost je što su im to ujedno i prvi mečevi na prvenstvu. Dakle i raspored im ide naruku. Tako da vrhunac forme Hrvatska može da dostigne baš u osmini finala i dalje, u eliminacionim borbama.

MANE

Pored već pomenutih „viših sila” koje od 1995. nisu na njihovoj strani, u hrvatsku košarkašku reprezentaciju se uvukao neki strah od uspeha. Teško objašnjiv, ali definitivno postoji. Petrović će morati da nađe način da ga iskoreni, jer, u suprotnom, od dobrog rezultata nema ništa. Takođe, raniji otkazi Žižića, Hezonje i Rudeža su „ubili“ Petrovića, a skoro da ga je dotuklo otkazivanje Mira Bilana u poslednji čas. Kada tome dodamo i povrede Babića i Stipčevića, vidimo da Aco nema onoliko jak sastav koliko je želeo i nadao se. Što se samog parketa tiče, za Hrtvate je najbolje da Ukić ne šutira mnogo za tri poena, da Bogdanović ne preteruje sa soliranjem i da centri budu koncentrisaniji s linije bacanja. U prevodu, protivnici bi trebalo da se pomere korak unazad Ukiću, da udvajaju Bogdanovića i da ne dozvole lake poene unutrašnjoj liniji, odnosno – da ih šalju na liniju penala. Većinu utakmica do sada su igrali na plus koševa, a to može da bude velika mana, jer u većim mečevima će morati više pažnje da posvete odbrani ako žele dobar rezultat.

Realno su negde između šeste i osme pozicije, ali imaju kvalitet da odu i do polufinala i bore se za medalju.

Izvor: mozzartsport