Kome i zašto trebaju akcize?

Entitetske vlade, dio vlasti na nivou BiH ali i međunarodna zajednica ne odustaju od zahtjeva za uvođenje dodatnih akciza na gorivo. Da li nas od septembra očekuje skuplje gorivo i lančano poskupljenje ostalih usluga i robe?

Bosna i Hercegovina 30.07.2017 | 19:41 Prvi pokušaj uvođenja dodatnih akciza na gorivo propao je u martu ove godine, jer nije bilo dovoljno poslanika u Predstavničkom vijeću koji bi glasali za taj novi namet na budžet građana.

S obzirom da su akcize uslov za novu tranšu kredita MMF-a, pokušalo se na mala vrata, preko tajne telefonske sjednice Savjeta ministara BiH i hitne procedure u Parlamentarnoj skupštini, doći do dodatnih akciza, a time i do kredita.

Oni kojima su akcize neophodne da bi obezbijedili nove kredite smatrali su da je stvar riješena, jer su u tome imali snažnu podršku predstavnika Evropske unije u BiH i međunarodnih finasijskih institucija.

Smijeh i veselje nisu dugo trajali, jer je, uprkos snažnom lobiranju, ponovo propao pokušaj uvođenja dodatnih akciza na gorivo. Ipak, priča tu nije završena. Još dva puta se pokušalo putem parlamentarnih komisija progurati pitanje dodatnih akciza, ali je i to propalo. Sada se sve glasnije najavljuje nova akcizna ofanziva za jesen.

U SDS-u, koji je od početka protiv dodatnih akciza, kažu da ne mogu da shvate zašto neko uporno gura to pitanje. Opravdanje da bi se dodatne akcize iskoristile za izgradnju puteva i autoputeva za

SDS je neprihvatljivo, jer smatraju da se infrastruktura može graditi i bez, kako kažu, suludog zaduživanja kod međunarodnoh finansijskih organizacija.

U SDS-u ističu da nije tačno, kako neki tvrde, da su dodatne akcize dio reformske agende. Dodatne akcize su uslov međunarodnih finasijskih institucija koje žele, što je sasvim normalno, da zaštite svoje investicije i da profitiraju.

Podsjećaju da su se svi nivoi vlasti u BiH potpisivanjem reformske agende obavezali na poštivanje zakona, smanjenje javne potrošnje, smanjenje poreza i nameta na privredu, reformu zdravstva.

Ništa od toga nije urađeno, tvrde u SDS-u i dodaju da su izgleda svi zaboravili da je reformskom agendom predviđeno, a to je i uslov MMF-a, finansijska i operativna procjena i izrada planova za privatizaciju BH telekoma i HT Mostar.



(BN televizija)