Ni "Sulejman", ni "Igra prijestola"
Autori "Nemanjića" su, jednostavno, krenuli od nulte tačke. Ko god seriju bude upoređivao s bilo kojom drugom, pogrešiće.
Srbija 30.07.2017 | 15:01
Jedno od opštih mesta kad se govori o seriji "Nemanjići" jeste poređenje sa serijom "Igra prestola". Odakle je došlo ovo neprikladno upoređivanje teško je reći, ali očito je marketing smatrao uspeh masivne inostrane sage mamcem za mlađe gledaoce koji ne nalaze dovoljno uzbuđenja u srpskoj istoriji. Ne samo da je "Igra prestola" epska fantastika, odnosno fikcija, već je i zaplet o čak devet porodica koje se bore za vlast na nekoj izmišljenoj teritoriji daleko od zapleta istorijskih "Nemanjića", gde se dvojica braće bore za krunu, u okruženju Vizantije, Bugarske, Ugarske i papstva. Možda je tvorce poređenja zavela kinematografija i kostimografija, zatamnjena kamera i epsko-pank kostimi.
Turska serija o Sulejmanu Veličanstvenom je zabranjena zona za bilo kakvo poređenje, iako je reč o dinastiji Osmana. Produkcija "Tims" je pametno izabrala naslov "Veličanstveno stoleće", da bi izbegla neprijatna objašnjenja nastanka dinastije, razaranje Konstantinopolja i preuzimanje mnogih vizantijskih običaja, koji su predstavljeni kao sopstveni. Osim toga, da nema ljubavne priče između sultana i ukrajinske robinje, nikoga, pa ni domaćice, ne bi zanimali ni Sulejmanovi zakoni ni njegova pravda. Mnogo više borbi za presto mogli bi da nađemo u nastavku serije s nazivom "Kosem", o takozvanom sultanatu žena, gde ima manje ljubavi, a više krvi i izdaje, pogotovo između majki i sinova.
Ako bi se tražio recept za uspeh, "Nemanjići" su možda mogli da se kreću između ponešto hermetične dve sezone francuske serije "Versaj", po lepoti dijaloga, i engleske istorijske sapunice "Tjudori". Stvaranje samostalne engleske crkve u odnosu na katolicizam bliska je radnja potomcima Stefana Nemanje.
Majkl Herst, autor serije o dinastiji Tjudor, koja je četiri sezone prikazivana u 70 zemalja, smatra da uspeh duguje tome što je čuvene istorijske ličnosti izveo iz muzeja i približio ih gledaocima. "Mislim da je sve funkcionisalo tako dobro zato što nikad nisam gledao seriju od spolja ka unutra, nisam posmatrao Henrika kao ikonu, već sa stanovišta likova, ljudskih bića u ekstremnim situacijama, i onda se pitao kako bi reagovali, kao ljudi, u tim trenucima. Čini mi se da su se gledaoci pronašli u tome."
Herst je objasnio da je serija funkcionisala na nivou sapunske opere, jer su ljudi želeli da znaju šta je sledeće. "U Americi se to zove 'zavisnost od televizije', jednom kad počnete nešto da gledate, ne možete da prestanete, jer očajnički želite da znate šta će se desiti."
"Tjudori" su kritikovani da gledaocima pružaju "holivudsku verziju" istorijskih događaja, pa se postavljalo pitanje da li je autorima bilo bitnije da se drže istorije ili da stvore prijatnu TV estetiku uz sablažnjiv scenario.
"Ja sam prvenstveno dramaturg – u ovom slučaju sam odabran da napišem dramu, a ne istorijsku biografiju ili istorijski program", objasnio je Herst. "Da su tražili da uradim dokumentarac, bavio bih se time na drugačiji način. U prikazivanju života Tjudorovih, serija se potpuno drži priče koju saznajemo od istoričara (mada ne možete uvek da verujete ni njima, jer neretko protivreče jedni drugima). Često me kritikuju ljudi koji ni sami ne znaju istoriju... Iako mislim da su 'Tjudori' pre svega drama, oni su i veoma verni opštem poznavanju istorije."
Herst kaže da dodatnu vrednost predstavlja to što su milioni ljudi širom sveta i sami počeli da čitaju knjige i proučavaju istoriju o kojoj govori serija. "Iako mi to nije bio neki od ciljeva, ispostavilo se da je jedan od ishoda i jako sam zadovoljan", rekao je Herst.
U svakom slučaju, autori "Nemanjića" su, jednostavno, krenuli od nulte tačke. Kako je nastajala prva srpska kraljevina, tako nastaje i serija. Ko god je bude upoređivao s bilo kojom drugom, pogrešiće.
(RTS)
Komentari / 0
Ostavite komentar