Predsjednici SAD zaobilaze Srbiju

Kada bi se pravila mapa zemalja u ovom delu Evrope koje su posetili američki predsednici, Srbija bi bila obojena drugačijom bojom. Naime, od raspada bivše Jugoslavije u Beograd nije došao nijedan predsednik SAD, dok su u isto vreme posećivali Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku. . . pa čak i Albaniju, BiH i Kosovo. Zašto su američki predsednici na svojim turnejama u širokom luku zaobilazili Srbiju?

Srbija 04.07.2017 | 12:23 - Ima li živih u američkoj administraciji koji se sećaju ko je bio poslednji predsednik SAD-a koji je posetio Beograd - upitao je pre nekoliko dana Ivica Dačić, ministar diplomatije, odgovarajući na već dugo aktuelnu temu o ruskom uticaju na Srbiju.
 
- Niko nema pravo da se žali. Sami su krivi - rekao je on.

Ne ulazeći sad u priču da li su sami krivi, činjenica je da nijedan predsednik Amerike još od 1980. i Džimija Kartera nije došao u službenu posetu Srbiji (tada Jugoslaviji). Pre njega u jugoslovenskoj prestonici bili su Ričard Nikson (1970) i Džerald Ford (1975). Prethodne dve decenije ostale države regiona su, sa druge strane,posećivali Bil Klinton i Džordž Buš, dok je Barak Obama izbegavao ovaj deo Evrope.

U Hrvatsku i Sloveniju došla dva predsednika, u Mađarsku četiri

U Hrvatsku su došla dva američka predsednika - Klinton (1996) i Buš (2008), dok je Slovenija otišla i korak ispred. Džordž Buš je u dva navrata boravio u toj zemlji - jednom u službenoj poseti tamošnjim visokim zvaničnicima (2008), a sedam godina ranije na Brdu kod Kranja organizovan je njegov sastanak sa Vladimirom Putinom, predsednikom Ruske Federacije, što je ocenjeno kao ogroman uspeh slovenačke diplomatije. U Ljubljanu je dolazio i Bušov prethodnik Bil Klinton.

U službenoj poseti Mađarskoj američki predsednici su bili čak četiri puta - po jednom stariji i mlađi Buš, dva puta Klinton. Na svojim evropskim turnejama, mlađi Buš i Klinton nisu zaobilazili ni Bugarsku ni Rumuniju, dok je u Makedoniji bio samo Klinton. On je u BiH boravio dva puta - 1996. i 1997. godine.

Buš mlađi je Albansku prestonicu posetio pre 10 godina i ta poseta ostaće upamćena jer se u SAD vratio bez ručnog sata. Zanimljivo je i da je Klinton u dva navrata posetio Kosovo, a Buš jednom 2001. godine, kada je posetio bazu Kfora "Bondstil".

Jasno je da smo zbog sankcija i ratova tokom devedesetih bili nepoželjni za zvaničnike SAD, ali zašto 17 godina nakon obnavljanja diplomatskih odnosa sa Amerikom, nijedan predsednik te države nije došao u Beograd?

Milan St Protić, bivši ambasador Srbije u SAD-u, navodi za "Blic" da druge zemlje iz regiona po pitanju diplomatskih odnosa sa SAD-om stoje mnogo bolje nego Srbija jer je uglavnom reč o članicama NATO-a, što je dobra preporuka.

 Moja ambicija je bila da dovedem Buša u Beograd i on mi je obećao da će doći, ali se u međuvremenu dogodio 11. septembar koji je sve promenio - navodi Protić.

On kaže da je organizovanje posete predsednikom SAD ozbiljan posao, na kom ozbiljno treba da se radi, a oni koji su nas predvodili "nisu imali ni sposobnosti ni plan za tako nešto".

Đinđić i Koštunica kod Buša

- Za takve sastanke treba pripremiti ozbiljne teme, a onda i raditi na tome. Ono što Amerikance zanima kada smo mi u pitanju je Republika Srpska, Kosovo i NATO, a što se svega toga tiče ostali smo na istim pozicijama. Oni su zadovoljni kako izgleda stanje u regionu, a Srbija, ako nije zadovoljna, treba da pokrene inicijativu - objašnjava Protić.

Bivši ambasador Srbije u SAD-u Ivan Vujačić kratko je za "Blic" prokomentarisao zašto predsednici SAD-a ne dolaze u Srbiju.

- Mnogo toga se promenilo od Tita. Pa do skora su se u Srbiji skrivala dva haška begunca, a mi više nismo politički ono što smo bili u vreme Tita - navodi Vujačić.

Poslednji srpski zvaničnici koje je primio jedan američki predsednik bili su Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić, predsednik SRJ i premijer Srbije. Oni su se u razmaku od nekoliko meseci sreli sa Džordžom Bušom.

(Blic)