Grad kestenja i devojaka

- Banjaluka moga gimnazijskog vremena bila je gradić, jedna livada prepuna vila i dvoraca, vrt obdelavan od arhitekata iz Beča i Beograda. Jedno stanište malih bogova, koji vedre i oblače nad ljudima, nad rajom, nad životom običnog sveta. Taj grad i taj svet usidreni su u mome sećanju kao mali brod u velikoj luci - .
Ovako u svom najnovijem književnom delu „Grad kestenja i devojaka“ piše Nikola Devura, vrsni i plodni pisac koji živi u Šapcu, čovek za diplomama Poljoprivrednog i Filozofskog fakulteta, decenijama vredan, uspešan i pošten privrednik, danas penzioner.

Srbija 27.06.2017 | 22:00 Na naslovnoj strani knjige istaknuto je da je napisana Banjaluci, s ljubavlju, gradu njegovih gimnazijskih dana.

Banjaluka je, piše Devura, „carski grad“, dodajući da je „njen ubranizam krojen u Beču, na stolu glavnom garskog arhitekte po mustri Beča i Graca, Budima i Praga“.

-Mudrost toga vremena tražila je geometriju Euklida –široke i prave ulice i bulevarem sečene pod pravim uglovimam s centralnim trgovima i parkovima, s baštama za vile i dvorce, i kaldrmisanim prostorom za šetališta i kolovoze, u toj helenskoj geometriji, najvažnije ustanove carske militerije i administracije zauzevši sam centar grada - piše Devura.

-Izlged grada, gledan sa okolnih brda, pejsaž kosmičkih razmera pred kojima staje dah kao pred čudom koje je, ipak, deo stvarnosti. Taj pejsaž, viđen noću, sa Šehitluka mi je vaseljenski nokturno. Eto, u takav grad, sišao sam s mojih brda.

Nikola piše i o istoriji Banjaluke, danas modernog grada, lepoti kestenja i devojaka, ne samo onoj spoljnoj, krasoti ambijenta grada na Vrbasu, gimnazijskim danima, svojim školskim drugovima i drugaricama i divnim profesorima.

„Profesori hoće da zabašure naše postojanje“, zapisao je Andre Žid. Кasnije, dodao je, kako beleži Devura, „sakate nas od detinjstva sve sama čudovišta!

-Ja ne mogu tako reći za moje banjalučke profesore - zbori u knjizi Devura. -Sve su to divni ljudi, sveštenici svog poziva, strogi i pravedni žreci svoje nauke koju nam predaju s ozbiljnišću prvih apostola. Oni su velika deca, koja veruju u čuda koje nam život pruža. Entuzijazam koji postoji u tim ljudima, izraz je epohe, koja, posle krvavih ratnih godina, nastoji da obnovi svet.

Romani o car Lazaru, koji osim književne, imaju veliku istorijsku vrednost, zatim oni slavnom vojvodi Milošu Pocercu, semberskom dobrotvoru Ivi Кneževiću, poznatijem kao knez Ivo od Semberije, „Ruža Todorova, prva ljubav Vuka Кaradžića“, samo su deo onoga što je, do sada napisao Devura, koji je drugovao sa književnom elitom Beograda, Srbije i tadašnje SFRJ u drugoj polovini prošlog veka, među kojima i sa našim jedinim nobelovcem Ivom Andrićem u čijoj je bio pratnji prilikom posete Vukovom rodnom selu Tršiću, kod Loznice.

-Кod Nikole lepota stvaralaštva ne podrazumeva odsustvo valjanih činjenica iz prošlosti, koje on decenijama skuplja marljivo, pažljivo, savesno i odgovorno, gradeći na njima krijiževna dela od kojih „staje dah“ od lepote jezika, stila, sadržaja, poruka i pouka - kaže protođakon dr Ljubomir Ranković, glavni urednik „Glasa Crkve“, izdavačke kuće eparhije šabačke SPC, koja je izdala najviše dela u minule tri decenije na tlu nekadašnje SFRJ.

- Nikola je klasičan primer pisca koji na svom marketingu nikad nije radio, kako to mnogi čine, već su njegove knjige decenijama i godinama stizale uz preporuke onih koji znaju šta valja. A, kod Nikole je svaki pasus „za bogove“. To je pokazao i knjigom o Banjaluci, koja je, zaista, napisana s ljubavlju, ali bez trunčice patetike.

(BN/V.Mitrić)