Analiza: Pekoviću, sad si ti na potezu!
Partizan je završio sezonu na neslavan način, a sada mora što pre da se pregrupiše i napravi strategiju za budućnost.
Košarka 12.06.2017 | 22:15
Ispadanjem od FMP Železnika u polufinalu plej-ofa srpske Superlige, kompletirana je treća uzastopna sezona bez osvojenog trofeja, od kojih su poslednje dve protekle u znaku finansijske stabilizacije i vraćanja dela klupskog duga od 6,5 miliona evra, koji je Nikola Peković zatekao po dolasku na mesto predsednika, u septembru 2015. godine.
Peković je isprva dočekan kao odlično rešenje nakon ostavke Predraga Danilovića, ali je od prvog dana na novoj funkciji bio praktično prinuđen na kompromise.
Odrekao se najpre trofejnog trenera Duška Vujoševića, pa "progutao" povlačenje svog najbližeg saradnika Miroslava Berića - nakon meča protiv Cedevite u novobeogradskoj dvorani "Ranko Žeravica" - da bi leta 2016. potpisao odustajanje Partizana od takmičenja u Evrokupu i priklanjanje FIBA Ligi šampiona.
Nagrada za kooperativnost bili su sponzorski ugovori sa dve velike kompanije, "NIS" i "Telekom Srbija", zahvaljujući kojima je klub neko vreme nesmetano funkcionisao i regulisao neka goruća dugovanja.
Međutim, tokom minule sezone se desila velika promena. Popularni Pekmen je iz razloga znanih samo njemu i možda nekim ljudima iz njegovog najužeg okruženja, drastično smanjio svoje prisustvo u klubu, prepustivši potpredsedniku Milanu Iskrinu da "pliva" u problemima kako zna i ume. Poslednji put se obratio novinarima na novogodišnjem koktelu, a poslednji put bio na utakmici u februaru, na revanšu 1/16 finala Lige šampiona protiv PAOK-a.
Bukvalno dan-dva kasnije postao je otac, što ga je u kombinaciji sa privatnim biznisom svelo na potez Pljevlja - Zlatibor. U Humskoj 1 su se tokom proleća "rvali" sa blokadom računa i poremećenim odnosima u ekipi (sukob Aleksandra Džikića i Novice Veličkovića), a Peković se nije mešao. Kao što je pre toga izostala reakcija na trovanje igrača i trenera uoči Kupa Radivoja Koraća, ili na nemile scene na oktobarskom meču protiv Olimpije.
Takvim (ne)činjenjem stavio je do znanja da više nema ambiciju da bude predsednik Partizana, što je potpuno legitimno, a i razumljivo, jer to je funkcija koja danas podrazumeva mnogo više glavobolje i mučnine nego prijatnih osećanja.
Ali, kraj sezone je momenat kada on to mora jasno i glasno da kaže, kako bi se što pre pristupilo izboru novog rukovodstva i postavljanju kakve-takve strategije, jer koncept "od danas do sutra" može da vodi samo daljem gubitku godinama sticanog ugleda i pozicija u srpskoj, evropskoj, pa i svetskoj košarci.
Peković je, delimično i sopstvenim novcem, pomogao da Partizan ne spadne na prosjački štap i da publika od 2015. do 2017. gleda relativno dobar i konkurentan tim (ne i ozbiljnog kandidata za trofeje). Imao je dobre namere, prihvatio se posla u najgorem trenutku i u nezavidnim okolnostima uradio koliko je mogao, bar do određenog momenta.
Klubu kao što je Partizan potrebno je više od toga. Ne samo od novog predsednika, nego i od mnogih drugih. U suprotnom će to biti samo sve bleđa senka nekadašnjeg velikana.
Izvor: mondo.rs
Komentari / 0
Ostavite komentar