Analiza - 1/2-finale LŠ: Faktor 1 - Serhio! Faktor 2 - Grizman! Faktor 3 - CR7! Faktor 4 - Zizu i Čolo!

Znamo da ćemo da uživamo!

Fudbal 21.04.2017 | 23:52 Derbi koji niko u Madridu nije želeo. Bar ne sad. Atletiko zato što ima ružne uspomene na prethodna tri evropska okršaja sa Realom, a branilac trofeja zbog utiska da bi lakše izašao na kraj sa ofanzivnim Monakom ili upornim Juventusom, nego sa gladnim psima Čola Simeonea.

Na dobitku su gledaoci: oni u glavnom gradu Španije, ali i milionski auditorijum koji će posredstvom TV prijemnika moći da uživa u još dva okršaja rivala, poslednih godina sigurnih učesnika završnice Lige šampiona.

Tu se Real snalazi kao riba u vodi. U svakoj od minule tri sezone, kraljevski klub je izlazio na kraj sa mrskim mu gradskim rivalom. Najpre u finalu Lige šampiona 2014. u Lisabonu kad je Serhio Ramos pogotkom glavom u nadoknadi vremena odveo dvoboj u produžetak i napumpao samopouzdanje ekipi Karla Ančelotija koja je baš zahvaljujući tom nebeskom skoku kasnije stigla do trofeja. Možda nezasluženo ubedljivo (4:1).

Zatim u četvrtfinalu naredne godine, posle 0:0 na „Visente Kalderonu“ u revanšu je presudio Čičarito Ernandez (1:0), da bi pre 11 meseci, u još jednom finalu, ovoga puta u Milanu, Real stigao do 11. kontinentalne krune, boljim izvođenjem jedanaesteraca (5:3, 1:1, 1:0). I taj meč pamtiće se po golu Serhija Ramosa, ovoga puta sumnjivom, jer je za 1:0 pogodio iz malog ofsajda.

Kako god, Ramos se pozicionirao kao jedan od najuticajnijih i najboljih igrača Reala ove sezone. U međuvremenu je dao gol za produžetak u borbi za pehar Superkupa Evrope protiv Sevilje, pa izjednačio u El Kalsiku na 1:1 u nadoknadi vremena, često spašavao ekipu protiv „malih“ klubova i definitivno je izrastao u čoveka od koga Jorgandžije strepe.



Možda i više nego od Kristijana Ronalda. S tim da Portugalca nikad ne smete da potcenite. Nije imao Bog zna kakvu sezonu, postiio je blizu 600 minuta u Ligi šampiona, a onda je u domeču četvrtfinala spakovao pet golova moćnom Bajernu i kako se bliži završnica takmičenja pokazao zašto je najbolji na svetu. Plus, u prvom ovosezonskom okršaju sa Atletikom upisao je het-trik u gostima, a ukupno u karijeri 18 puta tresao mrežu Jorgandžija.

Na sve to, Realu se ukazuje sjajna šansa da napravi podvig kakav nije 59 godina. Da u istoj sezoni bude prvak države i prvak Evrope. Poslednji put madridski gigant je 1958. osvojio Dubletu (u razmaku od 31 dana) i sigurno da je to dodatni podstrek ekipi Zinedina Zidana da ostane zapisana u istoriji.



E, sad: ima i Atletiko svoje adute. I te kako. Ova generacija igra još bolje nego tri dve godine kad je nesrećno ostala bez finala. Igra pametnije. Prava umetnost je kako je Dijego Simeone sa igračima koje pravim boljim nego što zapravo jesu opet dugurao do polufinala. Za Argentinca je to postala rutina, ali i sam je izjavio da mu nije cilj samo da maltretira velike, odnosno da se neće smiriti dok ne osvoji „ušati pehar“. Ako ga je neko zaslužio onda je to upravo Čolo. I to baš sa Atletikom.

Jorgandžije su čak tri puta gubile finala za titulu prvaka Evrope. Na takav način da to već izaziva ozbiljne frustracije njihovih poklonika. Svaki put su maltene držali pehar u ruci, ali... Prvo je daleke 1974. Bajern izjednačenjem u poslednjem minutu produžetka izborio novi meč u kome je pobedio 4:0, pre tri godine gol Dijega Godina je „poništio“ Serhio Ramos, a onda lane u Milanu penali...

Tu dolazimo do tačke u kojoj Antoan Grizman mora da pokaže da li je skočio na stepenik više u fudbalskoj hijerarhiji. Da ne ostane mali koji zna sve, a ne osvaja ništa. Prošle sezone promašio je jedanaesterac iz igre (zatim pogodio u penal seriji), kasnije „sa kreča“ nije bio uspešan ni u dresu reprezentacije Francuske na EP, ove sezone igra sjajno, dao je 24 gola, ali mu je neophodan trofej da pređe tu malu crtu koja razdvaja igrače za obične i velike utakmice.



Ako je Ronaldo Realov talisman protiv Atletika, onda je Grizman Atletikov za Real. Od dolaska iz Sosijedada redovno maltretira komšije, ali u prvenstvu (tri gola, od toga dva na „Santjago Bernabeu“), a bolju priliku od ove da dokaže da je isti rang kao „kraljevići“ teško da će imati.

Posebno zanimljivo biće taktično nadmudrivanje Dijega Simeonea i Zinedina Zidana. Argentincu je ovo možda poslednja sezona među crveno-belima (pominje se kao velika želja Intera), već je „prešao igricu“, njegov fudbal do koske ima efekta, čak se čini da je po njega bolje što su na programu dva meča, jer onda sužava prostor za iznenađenja...

A Zidan? Posebna priča. Dovoljno je podsetiti da je za godinu dana trenerske karijere već osvojio tri pehara i da je Realovo decenijsko „svi u napadu“ proformulisao u „svi na svojim mestima“, čak i jednog Kazemira koji se ne dopada razmaženoj madridskoj publici napravio igračem od poverenja, uživa ogromno poverenje javnosti i sve obećava da ćemo gledati još dva spektakla.

Ipak je Madrid evropska prestonica fudbala.

Izvor: mozzartsport

FOTO: Action images